Samohodni transporter raketa
Samohodni transporter raketa (STR) je vrsta vojnog vozila koje služi za transport, podizanje i lansiranje raketa. Najčešće se radi za raketno-artiljerijske sisteme, taktičke i strateške bojeve projektile (uključujući interkontinentalne), ali i za sisteme zemlja-vazduh (npr. S-300 i MIM-104 Patriot). Takođe se izrađuje i za kosmičke rakete-nosače. Prednost mobilnog STR-a u odnosu na klasične statične lansere (rampe ili silose) je teže otkrivanje od strane neprijatelja što ih čini vrlo zahtevnim metama za avijaciju i krstareće rakete. Na prvi pogled jednostavan koncept STR-a tehnološki je izuzetno složen jer se vozilo mora prilagoditi velikoj nosivosti (do 50 tona) i dimenzijama (do 20-ak m), mora imati moćan i pouzdan hidraulični pogon (što dodatno povećava masu), pa uz to mora biti izrađen od vatrostalnih materijala koji će ga pri lansiranju zaštititi od mlaza raketnog motora. Iz navedenih razloga točkovi se (kao najosjetljiviji deo) pre lansiranja moraju obložiti zaštitom, kako ne bi došlo do zapaljenja, dok se drugi vid kretanja može obavljati pomoću gusenica. Slični tipovi transportnih erektronskih-lansera su STR koji uz tri navedene funkcije dodatno sadrže i radar, kao i STR-R bez mogućnosti podizanja jer su rakete koje su prema projqektu položene u kosi/vertikalni položaj za lansiranje (npr. ruski sistem TOR M1). U američkoj vojnoj nomenklaturi za STR se ponekad koristi i sinonim MEL (mobilni erektorni-lanser).