Severnokorejska jurišna puška Type 88

Jurišna puška AK-74 pojavila se kao odgovor SSSR-a na američke puške M16. Naravno, konstruktori su se opredelili da zadrže pouzdani, provereni i jednostavni, odnosno jeftini mehanizam AK-47 i AKM, uz novu municiju, koja je trebalo da parira kalibru 5,56×45 mm, koji je pokazao određene prednosti u odnosu na 7,62×39 mm. Te su se prednosti ogledale pre svega u manjoj masi puške, municije i mogućnosti da vojnik nosi veći borbeni komplet, čime se znatno povećava autonomija vojnika na bojištu i olakšava logistika. Bilo je tu i nedostataka, koji su u značajnoj meri i karakteristika novog kalibra 5,45×39 mm. Naime, iako je bilo predviđeno da ta municija, tačnije zrno M193 ima veću zaustavnu moć i nanosi teže rane protivniku, to se nije uvek dešavalo i pre svega je zavisilo od dubine prodiranja u tkivo i brzine zrna u trenutku pogotka, što praktično znači od daljine gađanja. Osim toga, lagano zrno je lakše menjalo trajektoriju pri prolasku kroz vegetaciju, odnosno lišće i granje u džungli. Veća početna brzina je značila ujedno položeniju putanju i jednostavnije nišane, a uprkos tome, manja masa zrna je značajno uticala na energiju trzaja (ona zavisi ne od kinetičke energije projektila već njegove količine kretanja), čime je znatno ubrzana i pojednostavljena obuka, te preciznost rafalne paljbe. Ipak, nisu sve države u potpunosti prešle sa 7,62×39 na 5,45×39 mm, naročito ne one siromašnije. Sama puška AK-74 je delila pozitivne osobine AK-47 i AKM, sa prednošću ugradnje znatno stabilnijeg preklopnog oslonca za rame (preklapa se u stranu, ne ispod sanduka). Mora se takođe navesti i činjenica da skrivač plamena – gasna kočnica nije bila baš najuspešnije rešena. Naime, bočni otvori su usmeravali dobar deo barutnih gasova u stranu, što se pokazalo vrlo neugodno za saborce. Sve u svemu, iako AK-74 nije doživela uspeh AK-47 i AKM, ali je široko korišćena ali i kopirana puška. Danas je pažnju svetske javnosti privukla severnokorejska kopija Type 88.


Severnokorejska armija se dugo godina predominantno oslanjala na lokalnu varijantu jurišne puške AKM pod oznakom Type 68, naravno, u kalibru 7,62×39 mm. Postoji tu još nekoliko modela: Type-58 je verzija AK-47 i dodeljuje se rezervi, prisutne su kineske Type 56 i 63, kao i CQ, odnosno američka M16A1 i južnokorejske K2 koje se dodeljuju specijalnim jedinicama. Type-88 postaje sve zastupljenija i u sve većoj meri zamenjuje Type 68. Kao što je rečeno, Type 88 je nelicencirana kopija AK-74. U odnosu na sovjetski uzor, puške Type 88 su prilagođene lokalnim metodama proizvodnje. Jedna od važnijih razlika između puške Type 88 i AK-74 je primena čeličnih zakrivljenih banana okvira, konstrukciono sličnih okvirima sa AK-47/AKM, odnosno lokalnim varijantama. Iako su se sovjetski polimerni okviri pokazali pouzdani, tehnologija izrade takvih okvira u Severnoj Koreji verovatno nije u potpunosti ocenjena kao pouzdana. Iako je masa čeličnog okvira veća, primena oprobane tehnologije se ne može smatrati pogrešnom, s obzirom na relativno malu razliku između dva rešenja. Zadržana je gasna kočnica, što možda i nije najsrećnije rešenje s obzirom da municija 5,45×39 mm svakako ima lagan trzaj, Možda je ocenjeno da je to potrebno, tj. korisno za stasom relativno niske i lagane severnokorejske vojnike. Pored toga, tvrdi se da je anatomija tipičnog Severnokorejanca takođe uticala u pogledu skraćenja oslonca za rame.
Prednji potkundak i oslonac za rame su izrađeni tradicionalnom metodom od drveta, ali se kasnije, po svemu sudeći prešlo na polimer. Osim toga, pojavile su se varijante sa preklopnim osloncem za rame, mada nije sigurno da li su oznake Type 88-1 i Type 88-2 zvanične, ili se primenom ovih oznaka samo žele obeležiti nove varijante puške. Type 88-1 poseduje bočno preklopni skeletirani oslonac za rame, dok se on kod Type 88-2 preklapa prema gore. Puške imaju mehaničke nišane, a mogu da koriste bacač granata, sličan onima iz sovjetske ere, tipa GP-25, kalibra 40 mm. Napredak na polju polimernih materijala obeležen je i primenom na novijim okvirima kapaciteta 30 metaka. Međutim, nekome se učinilo da to nije dovoljno.

Zaista, kapacitet okvira od 30 metaka predstavlja kompromis, što uostalom važi i za ostale karakteristike svakog tehničkog sredstva. Naravno, postoje alternative u vidu produženih okvira sa 40-45 metaka, doboša kapaciteta 70-100 metaka ili dvostruki doboš pod nazivom Beta C-mag takođe kapaciteta 100 metaka. Ovi sistemi hranjenja su se obično koristili za varijante mitraljeza razvijenih na bazi jurišnih pušaka u kalibrima 7,62×39, 5,45×39 i 5,56×45 mm, kao manje kompleksna i lakša zamena za redenike. Međutim, na Type 88 se pojavila još jedna, možda i najneobičnija varijanta helikoidalnog okvira. Ovakav tip okvira nije nepoznat u svetu streljačkog oružja, ali se do sada koristio na automatima, oružju koje ispaljuje pištoljsku municiju, tipično 9×19 mm Parabellum ili 9×18 mm Makarov: američki Calico M960, ruski PP-90 i PP-19 Bizon, kao i kineski CH-05. Slučajno ili ne, upravo su automatima PP-19 Bizon, doduše u manjem broju, opremljene specijalne jedinice Severne Koreje. Očigledno je princip helikoidalnog okvira privukao pažnju njihovih stručnjaka, te su ga prilagodili municiji 5,45×39 mm. Još uvek nije poznat kapacitet ovog okvira, ali se procenjuje na neverovatnih 100-150 metaka! Ako se zna da je masa metka 5,45 mm oko 11 g, samo masa metaka u okviru može da dostigne približno 1-1,5 kg. Ukupno, zajedno sa okvirom, čija masa ni u kom slučaju ne može da bude zanemarljiva, dodatna masa koja treba da se doda na pušku čija je masa bez sumnje preko 3 kg (neke procene govore 3,1 kg), može da dosegne i do 2,5 – 3 kg. Time bi masa puške sa punim okvirom mogla da dostigne i 6 kg. Za lagane, sitne Severnokorejance, ovo itekako može da predstavlja problem, jer se radi o masi koja je na nivou mitraljeza, bez ikakve sumnje iznad čak i starijih jurišnih pušaka (borbenih pušaka) tipa G3 ili FN FAL. Nedostatak je i ugradnja ispod prednjeg potkundaka, te je hvat sigurno neprijatan, balans relativno loš i menja se sa utroškom municije u značajnoj meri, dok je ugradnja potcevnog bacača granata nemoguća. S druge strane, povećani kapacitet svakako ima svoje prednosti, a posebno bi se mogao prokomentarisati izbor helikoidalnog okvira. Naime, helikoidalni okvir predstavlja vrlo povoljan izbor sa gledišta visine od zemlje, odnosno, vojnik može da leži na zemlji relativno nisko i da ne predstavlja previsoku metu. Upravo je ovo i bio cilj pri izradi doboša ili Beta C-mag dvostranih doboša, što svakako daje za pravo mišljenju da ovaj helikoidalni okvir može da ima kapacitet čak 150 metaka, a nije isključeno da je brojka i veća, ali je pitanje kada će se to tačno znati. U svakom slučaju, zanimljivo rešenje hranjenja, prvi put primenjeno na jurišnoj pušci, gde je praktično ceo borbeni komplet na raspolaganju strelcu doslovce odmah, bez obzira na sve nedostatke.

Prof. Dr Sebastian Baloš

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Pročitajte još

Pun pogodak

Puška ArmaLite AR-30 se pokazala kao izvanredno rešenje teške taktičke puške

Supermašina

SIG Sauer MPX PCC - Pouzdanost, preciznost, lakoća rukovanja i odlična kontrola trzaja