Snajperska puška SAN 511

Teška snajperska puška, ili kako se na Zapadu obično naziva (ne bez razloga), puška protiv materijala, pod nazivom Nemesis OM-50 nastala je kao u nekom američkom filmu, gde autsajderi pobeđuju. Nije proizvod rada čitavog tima neke moćne kompanije, već inicijativom dva odlična poznavaoca streljačkog naoružanja, a pre svega snajperskih pušaka, Amerikanca – bivšeg marinca Jamesa Owensa i Švajcaraca Chrisa Movigliattija. Već dve godine kasnije, prvi protorip nove puške označene kao OM-50 Nemesis, ugledala je svetlost dana, u proizvodnji švajcarske firme AMSD („Advanced Military System Design“) iz Ženeve.
Pokazalo se da je potez razvoja tri osnovne varijante, od kojih je prva bila jednometna, a druge dve repetirke, sa modularnom konstrukcijom i brzo izmenjivim cevima bio ispravan potez. Puška se dobro prodavala ne samo zahvaljujući švajcarskom poreklu i kvalitetu izrade, već i mogućnošću pokrivanja relativno širokog tržišta, počev od tradicionalnih korisnika među službama bezbednosti (policija i vojska), sve do civila, zainteresovanih za dalekomento pucanje, odnosno lov. Međutim, uprkos tome, ljudi iz AMSD su 2010, prava na proizvodnju ove puške prodali švajcarskom „SAN SIG Sauer“, podružnici giganta „SIG Sauer“. Zašto je ovo urađeno nije poznato, ali nije isključeno da je interesovanje za ove puške u određenoj meri smanjeno, pa je procenjeno da bi svrsishodnije bilo da se prava prodaju, odnosno, dalji razvoj prepusti moćnijem proizvođaču, sposobnijem da se nosi sa teškoćama vezanim za svetsku finansijsku krizu. „SIG Sauer“ je nastavio gde je AMSD stao i na tržište nedavno izbacio pušku, oznake SAN 511.
SAN 511 se spolja značajno razlikuje od OM-50. Deluje jednostavnije, sa manje, na izgled nepotrebnih dodataka, ali ako se čovek malo bolje zagleda, postaje jasno da se radi o, u osnovi srodnim puškama. Osnovna konstrukcija sanduka kod SAN 511 je izrađena od legure aluminijuma namenjene za avio-industriju. Iako nije rečeno o kojoj se leguri radi, za ovakve namene se obično koristi legura aluminijuma sa cinkom i magnezijumom (serije 7XXX), koja poseduje izvanredne mehaničke karakteristike. Puške su repetirke sa obrtnočepnim zatvaračem i okvirom kapaciteta pet metaka, što predstavlja prvu izmenu u odnosu na Nemesis. Potpuno je izostavljena jednometna puška, koja bi bila pandan OM-50 Mk1. Očigledno je procenjeno, da je tržište za puške ove klase smanjeno i nije svrsishodno ulagati sredstva u jednometno oružje. Realno gledano, jednometne puške nisu imale praktično nijednu prednost u odnosu na višemetne, osim marginalno manje mase.
Još jedna veća izmena, u odnosu na OM-50 Nemesis su dužine cevi koje su kupcima na raspolaganju. Dok je Nemesis bila nuđena sa cevima dužina: 381 mm (15 inča); 445 mm (17,5 inča); 508 mm (20 inča); 559 mm (22 inča); 698 mm (27,5 inča) i 838 mm (33 inča), na SAN 511 su dužine potpuno druge: 445 mm (17,5 inča); 559 mm (22 inča); 698 mm (27,5 inča), 815 mm (32 inča) i 915 mm (36 inča). Primetno je da je najkraća cev sa OM-50 potpuno izostavljena, kao i cev dužine 508 mm, a uvedena je najduža cev od čak 915 mm. Očigledno su konstruktori došli do zaključka da upotreba cevi dužine samo 381 mm, sa municijom 12,7 mm i nije baš najbolja ideja. Prednost koju takva puška ima je ekstremno mala dužina od neverovatnih 775 mm, što je na nivou bull-pup jurišnih pušaka, poput FAMAS ili Steyr AUG. Naravno, ova varijanta svakako ne bi bila na raspolaganju civilima, već pre svega specijalcima, a pre svega lako naoružanim padobrancima. Iako domet kratkocevne puške ne može da se poredi sa dometom puške sa cevi pune dužine, njena vrednost se ogleda u zadržanoj kombinaciji razorne moći i probojnosti savremene municije, poput Raufoss Mk211.
Ukupna dužina SAN 511 sa najkraćom cevi od 445 mm je 1.185 mm sa rasklopljenim osloncem za rame, odnosno samo 850 mm sa sklopljenim. Očigledno je procenjeno da je i ova ukupna dužina sasvim dovoljna i za najprobirljivije korisnike. S druge strane, novouvedena dužina cevi od čak 915 mm „opasno“ se približava dužini od 1.143 mm, koja je karakteristična za teške mitraljeze Browning M2HB i predstavlja možda najveću dužinu cevi kod snajperskih pušaka u ovom kalibru. Sasvim su jasni motivi za ovu tendenciju, a to je povećanje efikasnog dometa. Jer, kod SAN 511, efikasni domet je navodno neverovatnih 2.000 m, što je za 200 m više u odnosu na etalon u vidu Barret M82A1.
Zašto baš M82A1? Jer je prema nekim podacima, najdalji uspešan hitac ostvario jedan australijski snajperista upravo sa ovom puškom, a koja ima dužinu cevi od samo 737 mm. Što je još važnije, SAN 511 ima slobodnoplivajuću cev, koja principijelno nudi veću preciznost u odnosu na cev kod poluautomatske M82A1. Ukupna dužina puške je 1.650 mm, odnosno 1.575 mm sa sklopljenim osloncem za rame, dok je masa 14,6, tj. 15,2 kg (verzije 511-1 i 511-2). Masa puške nije mala, ali je manja u odnosu na 15 kg kod Nemesis sa najdužom cevi. Masa SAN 511 sa najkraćom cevi je samo 11,8/12,2 kg, što je na nivou mitraljeza opšte namene, kao što je FN MAG. Ovo smanjenje mase rezultat je verovatno programa olakšavanja, koji podrazumeva između ostalog i smanjenje broja Picatinny šina. Dok ih je kod OM-50 bilo pet, SAN 511 ima samo tri Picatinny šine (verzija 511-2, a verzija 511-1 samo jednu), što za jednu snajpersku dalekometnu pušku možda i nije mana, naprotiv. Smanjenjem mase se dobila mogućnost povećanja cevi i teoretski dobijanja na preciznosti, dok se uklanjanjem dve šine praktično ništa ne gubi. Dijapazon opreme koja bi mogla da se postavi na te šine, kod dalekometne snajperske puške je znatno manji, u odnosu na oružje za blisku borbu, poput karabina za borbe u urbanim uslovima. Dodatni uređaji na SAN 511 predstavljaju sam svetski vrh. Oslonac za rame je potpuno podesiv, a ima i podesivi/preklopni oslonac za dodatnu stabilnost. Dvonožac je potpuno podesiv, ali, u slučaju potrebe, puška se može upotrebljavati i sa drugog oslonca, pa čak i ramena recimo osmatrača, iako osmatrač to nikako ne bi lako odobrio, iz razumljivih razloga! Naravno, u tom slučaju, koristan bi bio razbijač pucnja, koji je još jedan korak napred u odnosu na konkurenciju, gde retko koja puška poseduje ovaj dodatak. SAN 511 ima mogućnost prihvatanja masivnog razbijača pucnja (povećava dužinu puške za 410 mm), koji je dostupan za sve dužine cevi osim za najkraću, od 455 mm, verovatno zbog velike brzine i energije izlaznih barutnih gasova.
Očigledno je da se radi o pušci koja pretenduje da postane svojevrsna referenca za preciznost. Primera radi, prilikom testiranja OM-50 Nemesis, gde je puškom rukovao iskusni snajperista američkih marinaca, postignuta je grupa koja se smestila pet hitaca u elipsu dimenzija 60×50 mm na udaljenosti 1.000 jardi (913 m), dakle približno 0,25 MOA. Usavršena puška sa još dužom cevi, a teško bi bilo pretpostaviti da renomirani proizvođač poput „SIG Sauera“ ne poseduje potencijal da ovu teoretsku prednost iskoristi. Naravno, ovakvo oružje ima i adekvatnu cenu. Na civilnom tržištu, cena je oko 15.000 dolara, što je manje u odnosu na već afirmisanu AI AW50 (oko 17.000 dolara), sa nešto kraćom cevi i približno iste mase. Međutim, na tržištu je i izvanredna Steyr HS, čija je masa manja (12,4 kg), cev duga 833 mm, ali je cena tri puta manja. U klimi svetske ekonomske krize, cena može i te kako predstavljati prepreku, ali ujedno, vrhunski kvalitet i reputacija švajcarskog proizvođača može odneti prevagu.

S. BALOŠ

 

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Pročitajte još