Stara ideja u novom ruhu

Šta je tema ovog teksta: kratkocevna puška ili pištolj sa kundakom? Odgovor zavisi od države u kojoj postavljate pitanje. Legalno posmatrano, u većini evropskih zemalja će vam reći da je to samo pištolj. Jednom pištolj – zauvek pištolj. Stvari se komplikuju „preko bare“, tako da je u SAD uglavnom odgovor kako je to kratkocevna puška. Ključna reč je „uglavnom“, jer to zavisi od vrste kundaka. Ako je to takozvana „stabilišuća proteza“, onda to nije problem, jer ne menja kategoriju oružja. Stabilišuća proteza je slična kundaku, sem što joj je osnovna namena da se trakom pričvrsti za ruku i time, kako joj samo ime kaže, stabiliše pištolj pri gađanju. Šlag na tortu je što su trenutno i jedan i drugi tip kundaka legalni za upotrebu za gađanje iz ramena, tako da se postavlja pitanje čemu onda sva ta komplikacija? Nećemo da se previše udubljujemo u njihove čudne zakone, imamo i naše s kojima moramo da se borimo svakodnevno. Poenta je da vidite kako ovako jednostavna stvar, kao što je stavljanje kundaka na pištolj, zna da bude komplikovano legalno pitanje. Kao i obično, da se najpre osvrnemo na poreklo ideje, jer kao i većina konstrukcija u svetu oružja, ovo nije koncept novijeg datuma.

Ponekad se u vojnim muzejima može videti kubura sa kundakom. Ovo nije čest prizor, ali svakako govori da su konstruktori oduvek pokušavali da stvore što kompaktnije, a preciznije oružje. Da budemo iskreni, retko ko od nas je u stanju da maksimalno iskoristi preciznost kratkocevnog oružja. To je jednostavno deo naše anatomije, ne možemo da budemo potpuno nepomični prilikom klasičnog jednoručnog i dvoručnog stava. Sa dve ili tri tačke stabilizacije, šanse za pogodak na većoj daljini (posebno ako se pri tom strelac, meta ili oboje pomeraju) značajno se uvećavaju u poređenju sa gađanjem „iz ruke“.
Sledeća komercijalno uspešna konstrukcija kratkog oružja – revolveri, takođe su imali razne modifikacije da se koriste „iz ramena“. Prvi komercijalno uspešni poluautomatski pištolj Borchardt C93 je imao kombinovanu futrolu/kundak. Konstrukcija je bila veoma spartanska – drveni ravni kundak, koji sa desne strane ima kožnu futrolu. Slična konstrukcija koja verovatno većini pada na pamet je Mauser C96. Futrola s opcijom korišćenja kao kundak je nešto većih dimenzija od Borchardt C93 modela jer je kompletna futrola izrađena od drveta. Nakon toga su se ređala brojna rešenja, uključujući Luger P08, FN Browning M1903 i FN Browning GP-35.
Nakon Drugog svetskog rata koncept mikro-automata postaje popularan i pištolji sa kundakom sve više postaju retkost. Bilo je nekoliko uspešnih i korišćenih konstrukcija, najdugoročnija je svakako Stečkin APS, ali oni nisu doživeli široku upotrebu. Razlog za to je potpuno logičan. Naime, u većini slučajeva potrebu za kratkim automatskim oružjem koje se može koristiti i iz ruke i iz ramena, imaju specijalne jedinice u vrlo specifičnim zadacima, bilo to borba u skučenom prostoru ili potreba za prikrivenim nošenjem što veće vatrene moći radi zaštite važnih ličnosti. Za takve namene su od šezdesetih godina prošlog veka razvijena brojna oružja koja su pogodnija od pištolja sa kundakom. Svako bi se svako pre odlučio za MP5k, Uzi ili nešto slično kad budžet (najčešće) nije problem.

Mikro-automati su češto u naoružanju pomoćnog i neborbenog vojnog osoblja, kao i posada oklopnih vozila i letelica. Kao i za sve drugo, postoji pozicija i opozicija upotrebe takvog tipa oružja u navedenim zadacima. Prva grupa smatra da mikro-automati pružaju dobru ličnu zaštitu „kad zagusti“, dok druga grupa zastupa stav da su oni (i pored imena) ipak preveliki za celodnevno vucaranje od strane neborbenog osoblja, a pri tom zahtevaju ozbiljnu obuku i redovno vežbanje da bi korisnik zaista mogao da ga efikasno upotrebi. Možda baš zbog stavova druge grupe, i dalje postoje konstruktori koji bi da ponude nešto što je malo više od pištolja, a pritom ne previše nezgrapno. Navešćemo samo neke primerke oružja novijeg datuma. Oni nisu tema testa, ali su bitni da se sagleda razvoj kompaktnog oružja sa kundakom u poslednje dve decenije. Heckler&Koch MP7 je izašao na tržište početkom dvehiljaditih. Iako se ne može smatrati samo pištoljem jer je nešto većih dimenzija, smatram da je pravi predstavnik kategorije ličnog odbrambenog oružja (najčešće skraćeno PDW od Personal Defense Weapon). MP7 je u kalibru 4,6x30mm, koji je ujedno i projektovan ekskluzivno za MP7. Konstruktorski tim Heckler&Koch-a, kao i naredna dva modela, jasno je uvideo da je za maksimalni učinak kompaktnog oružja potreban i odgovarajući metak. Ruski odgovor iz istog vremena je PP-2000. Oružje veoma neobičnog izgleda ali istog koncepta. Umesto dizajniranja posebnog metka kao za MP7, ruski konstruktorski tim se odlučio na čvrstu konstrukciju koja može da podrži izuzetno „vruće“ varijante 9mm Para metka, označene kao 7N21 i 7N31 sa zrnom probojne konstrukcije. Sledeći primer dolazi iz Belgije, i na žalost nije odmakao dalje od stadijuma prototipa. Pištolj nosi oznaku VBR (skraćeno od imena konstruktora Van Bruaene Rik) i on je takođe dizajniran u opskurnom kalibru, ovog puta u 7,92x24mm. Kalibar je projektovao isti čovek koji je konstruisao i pištolj. Kao i u prethodna dva primera, ideja je da se napravi specijalizovana kombinacija oružje-metak koja u minijaturnom pakovanju, tek nešto većem od standardnog pištolja punog formata, može da pruži efikasni vatreni domet do 100 metara.
Očigledno je da navedeni kalibri nisu široko zaživeli. Poslednji na listi je pištolj oznake USW (Universal Service Weapon – univerzalno službeno oružje), i dolazi iz švajcarske firme B&T AG. Postoji u nekoliko varijacija konfiguracije, i svi su u kalibru 9x19mm. Švajcarci se nisu odlučili na eksperimentisanje sa posebnim kalibrom, verovatno radi lakšeg uvođenja u upotrebu potencijalno zainteresovanih strana. Iako nisam imao priliku da ga koristim, deluje mi kao veoma obećavajući dizajn, posebno nakon testiranja drugih pištolja sa kundakom i shvatanja njihove upotrebne vrednosti.

Nakon ove šetnje kroz istoriju, dolazimo do 2018. godine i do činjenice da ovakav koncept oružja uglavnom ima primenu kod posebnih jedinica vojske i policije. Opremanje i obuka klasične pešadije ovakvim oružjem je previše skup zadatak, posebno ako se zna da se većina oružanih sukoba danas obavlja kompjuterski navođenim projektilima.
Malu šansu da to promeni ima nova kategorija u okviru praktičnog streljaštva koju je novo IPSC rukovodstvo usvojilo od januara 2018. Kategorija se zove PCC (pistol caliber carbine – karabin pištoljskog kalibra), i za sad je u pitanju provizorna kategorija. Svaki IPSC region ima za pravo da individualno usvoji i testira ovu novu kategoriju. U oviru IPSC-a već postoji kategorija puška, ali problem je što takva takmičenja zahtevaju otvorena strelišta i puno prostora. U dosta gusto naseljenih zemalja takva takmičenja nisu moguća, pa se kategorija PCC može smatrati kompromisom jer ista pištoljska strelišta koja se koriste u klasičnim disciplinama mogu da podrže i PCC takmičenja. Ljubitelji dinamičnog gađanja većinski pozdravljaju ovakav potez, jer raznovrsnost disciplina se nikako ne može smatrati lošim. U toj kategoriji mogu se koristiti poluautomatski karabini u pištoljskim kalibrima 9mm Para i većim. Postoje razna oružja koja odgovaraju ovom zahtevu i, bar u Evropi, dominiraju ČZ Scorpion EVO i AR-9 modeli. Za strelce koji ne bi da investiraju 1000+ evra u novo oružje, a hteli bi da se oprobaju u novoj kategoriji, postoje takozvane konverzije, koje su i tema testa.

Na testu smo imali 2 konverzije, CAA Micro Roni i FAB Defense KPOS prve generacije. Oba proizvođača, CAA i FAB su locirani u Izraelu. Pored njih, Izrael ima i trećeg proizvođača konverzija, firmu IMI. Njihov model Kidon na žalost nismo imali na testu, ali posmatrajući fotografije i video recenzije tog modela, nema značajnije razlike od ova dva koja smo imali u rukama. Na tržištu postoji još jedan interesantan model, nemačke firme HERA Arms, model Triarii. Svi navedeni modeli u principu služe istoj svrsi. Dizajnirani su da prihvate jedan, najviše dva različita pištolja. Na primer, Micro Roni (sa testa) prihvata samo Glock 19, dok KPOS prihvata Glock 17 i 19. Za neki drugi pištolj je potrebna kompletno nova konverzija. Montaža kod oba modela sa testa je izuzetno jednostavna. Najpre Micro Roni: na navlaku se navuče poluga za repetiranje (vidljiva na fotografijama), pištolj se „uvuče“ u šasiju konverzije i pogura skroz napred dok se ne čuje jasan klik. Time je šasija zaključana u pikatini šinu na pištolju. Na kraju, poluga sa zadnje strane se učvrsti pomeranjem na gore, zatim napred, i pištolj je fiksiran u dve tačke. KPOS je neznatno sporiji za montažu i takođe ne zahteva upotrebu alata. Ta neznatno komplikovanija konstrukcija ima i svoje prednosti, jer KPOS omogućava upotrebu iste konverzije i sa Glock 19 i Glock 17 pištoljima. Oba modela daju mogućnost za montiranje raznih dodataka. Micro Roni ima na gornjoj strani celom dužinom pikatini šinu, kao i dve manje sa strana. Sa donje strane nema šinu jer je prednji rukohvat domišljato dizajniran i integrisan u konstrukciju. Jako je udoban i intuitivan za korišćenje, i po mom mišljenju nikako nije mana. Za montažu lampe je ostavljen poseban prostor ispod otvora cevi, i firma CAA nudi lampu koja je dizajnirana za Micro Roni. Sa druge strane, KPOS sa gornje strane nema šinu celom dužinom, što se može posmatrati kao manji nedostatak. Ako strelac želi da montira red dot nišan, to može da uradi pozadi ili napred, ne i na sredini. Nekome to nije problem, a nekome ipak jeste, tako da je to diskutabilan nedostatak. Ako strelac planira da koristi samo mehaničke nišane, u tom slučaju neće imati nikakve probleme. KPOS ima dve šine sa strana i jednu sa donje strane za montažu dodatka po izboru. Na donju šinu će u većini slučajeva biti montirana vertikalna ručica, jer tako nešto je potrebno ovakvom tipu konverzije. Iako KPOS omogućava montažu bilo koje vertikalne ručice, a samim tim i veću prilagodljivost, lični utisak je da Micro Roni, što zbog ugla prednjeg rukohvata, što zbog pametno postavljenog oslonca za palac, zapravo nudi bolju kontrolu oružja. Oba modela imaju kundak koji se preklapa na desnu stranu, te omogućava upotrebu pištolja i kad je preklopljen. Ručica za repetiranje je obostrana kod Micro Roni-ja i to je velika prednost u odnosu na KPOS. Ovo je bitno ne samo zbog upotrebe od strane levorukih, već i radi mogućnosti da desnoruki strelac promeni ruku ako to mora iz nekog razloga. Još jedna zanimljivost: na fotografijama možete videti da u prednji rukohvati Micro Ronija možete staviti rezervni okvir i time uvek imati jedan šaržer pri ruci. Iako on dosta štrči, nama nije pravio problem pri manipulaciji.
Otvor za izbacivanje čaura je značajno veći na KPOS-u i to je svakako dobro rešenje. Tokom našeg testa i par stotina ispaljenih metaka, Micro Roni nije pravio nijedan problem, ali nova verzija Micro Ronija koja treba da izađe uskoro kao jedan od poboljšanja navodi uvećan otvor za izbacivanje čaura, što možda govori da su neki korisnici imali problema sa ekstrakcijom.

Poluga ustavljača navlake kod KPOS-a je dostupna zarezom u konstrukciji, dok kod Micro Ronija postoji poluga koja ide preko samog ustavljača. Ni sa ovom polugom nismo imali problema, ali na budućoj verziji Micro Ronija će biti zarez za slobodni pristup ustavljaču, kao i na KPOS modelu. Ostaje da nagađamo zašto je to tako, verovatno su postojale situacije u kojima je takva poluga pravila problem.
Na kraju opisa ovih konverzija, bitno je napomenuti da je Micro Roni ceo od polimera, dok je KPOS od metala, verovatno legura aluminijuma. To je iskreno bila jedina strepnja svih učesnika na testu – kako će polimerska konstrukcija da utiče na preciznost i „držanje nule” nakon par stotina metaka. Jako ohrabrujuće, nismo primetili nikakve probleme sa preciznošću i iz našeg ugla konstrukcija je više nego kvalitetna. Isto važi i za KPOS, što je i očekivano jer je konstrukcija od metala. Drugi razlog za brigu kod oba modela je preciznost. Logički gledano, cela konstrukcija je pričvšćena na ram, i nišani su praktično na ramu. S obzirom na tolerancije između rama i navlake kod Gloka, centriranje cevi i navlake u ramu nije uvek identično. Dobra vest je da naše sumnje nisu dokazane. Očigledno je da su benefiti veće stabilnosti pri nišanjenju bitniji faktor preciznosti. Svi učesnici testa su bili precizniji sa konverzijom nego samo sa Glokom iz ruke.
Utiske ostavljamo za kraj. Nepobitno je da ove konverzije mogu biti jako zabavan dodatak i pružaju drugačiji tip rekreativnog gađanja ako već posedujete neki od kompatibilnih pištolja. Za potrebe sportskog IPSC streljaštva nisu idealna opcija, jer pravi karabini u pištoljskim kalibrima, kao već pomenuti Scorpion EVO ili bilo koji AR-9 ipak pružaju bolju preciznost na iole većim daljinama. Za početnika koji želi da se oproba u disciplini PCC će svakako biti dovoljni.

tekst i foto Branko Trifunović