Stvaranje „Tantala“

Automatska puška sistema AK od nastanka do današnjih dana predstavlja sinonim za uspelo i uvaženo oružje na svim meridijanima, što je retka pojava u oružarstvu. Naravno, kroz decenije proizvodnje i upotrebe nametala se potreba da se konstrukcija Mihaila Kalašnjikova poboljša i unapredi, naročito usled pojavljivanja naprednijih konkurentskih rešenja.
Iako oružje zasnovano na platformi AK47 i AKM (kao i metak 7,62×39) na našem, balkanskom podneblju uživa reputaciju praktično savršenog, ono ima i izvesne nedostatke. To se prvenstveno odnosi na pad putanje ispaljenog zrna već posle stotinak metara što rezultira promašajem. Ukorenjeno je opšteprihvaćeno stanovište kako su Sovjeti reagovali posle pojavljivanja američke jurišne puške M16 i metka 5,45×45 usvojivši novi metak 5,45×39 i paletu automatskog oružja AK74. Ovakvo pojednostavljeno pojašnjenje je (najblaže rečeno) svojevrsna poluistina, jer je i pre promocije rešenja Judžina Stonera postojala inicijativa usavršavanja AK koncepta.
Kreiranje srednjeg metka
U tom smislu, s užitkom smo pristupili testiranju jedne od (barem na našem terenu) manje poznate automatske puške sistema AK74, a u pitanju je poljska Karabinek wzor 1988, poznatija i kao Tantal kalibra 5,45×39. Vojničke jurišne puške raznih proizvođača u ovom kalibru su se koristile tokom sukoba devedesetih godina na teritoriji nekadašnje Jugoslavije, ali u vrlo malom broju. Poljska verzija je bila među najređim, pa nam je upravo zbog toga (kao i nekih tehničkih osobenosti) vrlo interesantna za analizu. Dostupni podaci govore kako je državni arsenal „Osrodek Badawczo-Rozwojowy“ u gradu Radom sredinom osamdesetih godina na osnovu zahteva Poljskog ministarstva odbrane pokrenuo razvoj sopstvenog oružja u kalibru 5,45mm. Konstruktori su preuzeli veći deo rešenja od sovjetskog uzora AK74, zatim bočno preklopni metalni kundak kao na istočnonemačkoj MPi-KMS-72, a sistem selektivne paljbe je, očigledno, inspirisan zapadnim rešenjima.
Razvoj je kasnio, pa je nova puška usvojena kao novo formacijsko naoružanje tek nakon raspada Varšavskog bloka 1991, a proizvođena je u fabrici „Lucznik“ iz Radoma. Prepoznatljiva je po selektoru paljbe s leve strane, odnosno položajima „C“ (Ciagly) za automatsku vatru, „P“ (Pojedynczy) za jedinačnu i „S“ (Seria) za kontrolisane rafale od tri metka. Kao i sva oružja AK sistema, i Kbk wz. 88 ima s desne strane sanduka polugu kočnice koja u gornjem položaju obeleženim slovom „Z“ (Zabezpieczony) obezbeđuje blokiranje obarača i kretanje nosača zatvarača, dok je u donjem položaju natpis „O“ (Odbezpieczony ) i označava mogućnost dejstva.
Dvojac autohtonih autora Leszek Erenfeicht i potpukovnik dr Miroslaw Zahor su o ovoj jurišnoj pušci objavili impresivan prikaz, s obiljem podataka koji su nas dodatno zaintrigirali. Prema njihovim navodima, poljski državni i vojni vrh se još od polovine sedamdesetih interesovao za sopstvenu produkciju AP na principima AK74, ali je „nadređeni“ SSSR insistirao na astronomskoj ceni licencne proizvodnje, kao i zabrani izvoza. Poljaci su se opredelili da samostalno izrade slično, ali ipak jednim delom i drugačije oružje. Gotovo je potpuno nepoznat podatak da je 1973. tim stručnjaka Vojno-tehnološkog Univerziteta u Varšavi kreirao autentično rešenje „srednjeg“ metka malog kalibra, namenjenog jurišnim puškama. Projekat je imao šifrovan naziv „Marszyt“, a u pitanju je bio metak 7x41mm s polaznom brzinom od 770 metara u sekundi. Sačuvani tehnički podaci govore kako je gornja tačka putanje ispaljenog zrna na daljinu od 300 metara bila svega 240 mm, što je impresivan rezultat. Zrno je bilo mase 7,68 grama, s čeličnim umetkom unutar olovnog jezgra, a konstruktori su gajili iluzije da bi nova municija mogla da postane zajedničko rešenje kompletnih oružanih snaga Istočnog bloka. Stoga je osmišljen razvoj čitave familije modularnih automatskih oružja s izmenjivim cevima, različitim tipovima kundaka, upotrebe okvira ili redenika, te dodavanja potcevnog bacača granata ili tromblonskog nastavka. Trebalo je da se oko novog metka i redizajniranjem AK74 koncepta dobiju standardna i skraćena automatska puška, odeljenski snajper, laki puškomitraljez, pa čak i koaksijalno oružje za upotrebu u oklopnim sredstvima.
Stvaranje „Tantala“
Izrađena su samo dva prototipa, pre nego što je po diktatu iz Moskve sve stopirano iz jasnog logističkog razloga – već deset godina je trajao razvoj i priprema preoružavanja na standard 5,45x39mm, pa je dalje eksperimentisanje u datom trenutku bilo potpuno nesvrsishodno. Slična pojava je ranije zapečatila sudbinu izvanrednog čehoslovačkog metka 7,62x45mm, koji je odbačen, jer se pojavio u trenutku potpune dominacije municije M43.
Projekat nazvan „Lantan“, zasnovan na metku 7x41mm, zvanično je zaustavljen, a poljski stručnjaci iz „Radoma“ su pokušali da nametnu barem svoje rešenje limitiranog rafala od tri metka za puške AKM. U to vreme, mogućnost ispaljivanja rafala od tri metka imale su francuska puška FAMAS, belgijska FN CAL i švajcarska SIG 540. Poljska varijanta AKM puške s ovakvom opcijom selektivne paljbe je nazvana Wzor 80 i odlikovala se karakterističnim „resetom“ koji se razlikovao od onog na američkoj platformi M16A2/M4 po tome što je oružje uvek ispaljivalo tri metka u tom modu, bez obzira na to da li je prethodni rafal ranije prekinut otpuštanjem obarača nakon opaljenja jednog ili dva metka. Uvidevši koliki iznos su platile Istočna Nemačka i Bugarska za licencnu proizvodnju AK74, Poljaci su odlučili da upravo na osnovu pomenute Wz. 80 naprave svoju varijantu automatske puške u kalibru 5,45×39 mm i tako je nastao „Tantal“. Polazna osnova je promenjena tako što je produžen izbacač, redizajniran gasni cilindar i zadnji nišan, zatvarač je olakšan, a za sve puške je predviđen kundak preklopnog tipa, koji se rotirao na bočnu stranu i izrađivan je od čeličnog profila.
Puške iz prvih serija su imale i integralni bipod, drveni rukohvat i prednje obloge, dok je kasnije kao standard uveden bakelit za te namene. Ostavljena je mogućnost nadogradnje oružja potcevnim bacačem granata wz.74 „Pallad“ 40 mm, ali je još jednom stigao „diktat odozgo“ i projekat je krajem 1981. obustavljen usled krize koja je izbila oko pokreta „Solidarnost“ Leha Valense u brodogradilištu Gdanjsk. Poljaci su zapali u nemilost, pa je tek 1984. iz Uprave vojno-tehnološkog istraživanja i razvoja Ministarstva nacionalne odbrane stiglo naređenje da se nastavi s radom na domaćem automatskom oružju kalibra 5,45x39mm. „Tantal“ je usled svih opisanih otežavajućih okolnosti, zaista, kasno stigao u vojne jedinice na upotrebu, ali impresije korisnika su bile više nego pozitivne. Dobijena je relativno lagana (3,3 kg) jurišna puška dobrog balansa i nevelikih dimenzija, sasvim solidne izrade, od kvalitetnih materijala, a bez problema su ispunjeni i vojni zahtevi o manje od 0,2% zastoja (20 na 10.000 ispaljenih metaka), kao i projektovana preciznost grupe od pet pogodaka u gabaritu 150 mm na daljini od 100 metara jedinačnom paljbom.
Na vatrenoj liniji sa M4
Međutim, preoružavanje je teklo izuzetno sporo iz razloga koji još uvek nisu dostupni široj javnosti. Najverovatnije deluje procena poljskog vojnog i političkog vrha kako se bližio kraj Hladnog rata i blokovske podele, a oni su, ionako, decenijama jedva čekali da se izvuku ispod sovjetskog patronata. Kasnih osamdesetih godina, pojavila se nešto izmenjena varijanta puške s drugačijim okvirom nalik uzoru AK74, pa je postupno uvedena u naoružanje Poljske vojske kao „5,45 mm karabinek wz.1988“. Patentna prava ove puške priznata su trojcu konstruktora Krzysztof Styczynski, Bohdan Szpaderski i Boguslaw Bialczak. Uskoro se pojavila opcija proizvodnje i izvoza slične puške u kalibru 5,56x45mm, da bi srodna puška u tom kalibru „Beryl“ wz.96 bila usvojena i za potrebe domaćih oružanih snaga. Interesantno je kako su Poljaci izabrali nazive hemijskih elemenata iz Periodične tablice Mendeljejeva za kodna imena svog oružja. Naime, metal Tantalum se nalazi u petoj grupi sa specifičnom atomskom masom 180,9, dok je puška „Beryl“ nazvana po Berilijumu. Dakle, oružje „Tantal“ nema veze sa Zevsovim sinom i mitološkim vladarem Lidije koji je drakonski kažnjen da mu sve bude na dohvat ruke, ali mu stalno izmiče. Doduše, i ova puška je nekako „tantalovski“ prošla mnogo muka i službena upotreba joj je konstantno uskraćivana, ali iz sasvim drugih razloga koji su prethodno opisani.
Za naš test raspolagali smo izvanredno očuvanim primerkom ove puške, sa svom propratnom opremom u vidu rezervnih okvira, bajoneta, odvojivog bipoda, punjača okvira petnaestometnim ramovima, priborom za čišćenje i adapterom namenjenom ispaljivanju manevarske municije. Dužina cevi je 432 mm, a opitovanjem je izmerena kadenca od 700 metaka u minuti neprekidnom rafalnom paljbom. Tipično za AK platformu, tangentalni nišani su gradirani od 100 do 1.000 metara, iako se pogoci na udaljenostima većim od 300 metara ovim tipom puške mogu smatrati slučajnošću.
Radi poređenja s nekim masovnije prisutnim i popularnijim oružjem slične osnovne namene, „Tantal“ je korišćen u testu paralelno s američkom puškom M4 kalibra 5,56×45 mm. Kako su svi učesnici testiranja „familijarni“ kako s AK platformom, tako i sa AR15 – uzećemo u obzir i takozvani subjektivni osećaj, mada nam je američko rešenje za nijansu draže. Ipak, ova poljska puška je jedan od najboljih „kalašnjikova“ koje smo ikada koristili, u prvom redu zbog pedantne izrade i po tome se bitno razlikuje od (primera radi) rumunskih ili kineskih pušaka sličnog tipa. Komande nisu grube, okidanje je jasno definisano, radni delovi ne klaparaju, a jedina konkretna zamerka se može izreći na udobnost kundaka. Raspolagali smo originalnom sovjetskom vojnom municijom tipa 7N6, sa zrnom mase 3,43 grama tipa FMJ s čeličnim umetkom, čije su čaure čelične i lakirane. Upravo oko ovog metka se do današnjeg dana vodi mnogo polemike, što bi mogla da bude posebna tema u „Kalibru“.
Bočni udarac u cilj
Dostupnost naoružanja nekadašnjih socijalističkih država na teritoriji SAD je doprinela da se prošire neki urbani mitovi, poput onog da je vojna municija 5,45 mm ciljno konstruisana tako da ispaljeno zrno bude nestabilno i izaziva što teže rane prilikom pogotka u protivnika. Ovo se neretko ilustruje fotografijama meta, koje su izrešetane hicima koji jasno ukazuju kako zrna bočno udaraju u cilj. Ovom prilikom ćemo samo parafrazirati stoprocentnu maksimu nedavno preminulog doajena balistike Obrada Dinića, koji je, svojevremeno, pobornicima ove teze jasno ukazao kako se od bilo kog metka namenjenog vojnoj upotrebi tražilo da na određenoj udaljenosti prilikom pogotka u cilj prenese zadatu količinu energije. Uprošćeno – nestabilan projektil je jednovremeno i neprecizan, odnosno potpuno neadekvatan borbenoj upotrebi.
To, bez dileme, važi i za municiju 7N6, koja je u opitnom tunelu prilikom našeg testa još jednom pokazala kako su automatske puške AK74 preciznija i tačnija oružja od prethodnika AK47 i AKM. Municija 5,45×39 mm ima položeniju putanju od 7,62×39 mm, što smanjuje mogućnost promašaja prilikom netačno određene daljine do mete, a i probojnost je bolja u odnosu na sovjetski metak M43 i naš M67. Upravo je uvećana sposobnost probijanja ono što se najviše traži u smislu modifikacije municije 7,62x39mm s zrnom od volfram-karbida.
Naravno, M4 je savremeni američki koncept, a municija SS109 5,56×45 mm danas je dominantna, pa nema potrebe da detaljnije pojašnjavamo zašto je Stonerova platforma najtraženija u svetu. Ipak, prijatno nas je iznenadilo kako rafali od tri metka iz „Tantala“ kontrolisano pogađaju cilj udaljen do 200 metara iz ležećeg, a na manjim udaljenostima i iz stojećeg stava, bar po jednim metkom. Vrlo dobra puška je, svojevremeno, koncipirana u Poljskoj, iako se o njoj veoma malo zna.
M. MILANOVIĆ