Suviše smrtonosan projekat

“Heckler & Koch”, u saradnji sa proizvođačem municije “Winchester / Olin korporation”, razvio na američkom konkursu projekat CAWS, ali nije usvojen uz obrazloženje da je – suviše smrtonosan

Duže od jednog veka, sačmarica-repetirka dokazuje svoju vrednost i upotrebljivost na bliskim rastojanjima (do pedesetak metara). Pod američkim uticajem i bogatim iskustvom, kao univerzalni vojno – policijski kalibar, iskristalisao se “12” (pravi kalibar je 18,51 mm), a najčešće punjenje je patron sa devet zrna, prečnika 8,4 mm i mase 3,5 g, poznat i kao “00”. Pokušavajući da poveća efikasnost i domet sačmare, vojska SAD sredinom prošlog veka, “pozajmljuje” od artiljerije koncept višestrukih projektila. Kodno ime projekta bilo je “Beehive” (košnica). Rezultat razvoja bio je patron, koji umesto sačme sadrži 20 igličastih strelica teških po 0,48 g, koje se zahvaljujući maloj masi ispaljuju brzinom od 595 m/s. Tokom Vijetnamskog rata, ovu municiju koristili su američki marinci i pokazala se prilično efikasnom. Smrtonosni pogoci na daljinama većim od 100 m bili su uobičajeni, a zabeležene su letalne povrede i na distancama od 300 m!

Razvoj novog oružja

Početkom osamdesetih godina prošlog veka, u SAD je pokrenut projekat “razvoja streljačkog oružja združenih službi”, tzv. JSSAP. Bitan deo projekta bio je razvoj “sistema jurišnog oružja za blisku borbu“ – Close Assault Weapon System ili skraćeno, CAWS. Ovo je dalo novi podsticaj razvoju borbene sačmare, pre svega kroz definisanje taktičko – tehničkih zahteva. Najbitnije odlike koje je novo oružje trebalo da ima su: kompatibilnost sa komercijalnom municijom kalibra 12, bolja probojnost, veća verovatnoća pogotka prvim metkom, efikasan domet od minimalno 150 m, punjenje brzo izmenjivim okvirima, trzaj “značajno manji” od tada aktuelne, službene puške Remington 870 MkI… Ponuđen je i “velikodušan” budžet za period 1982 – 1986. Samo za izradu prototipova i njihovo ispitivanje, preko 8,4 miliona dolara! To je, naravno, privuklo “krupne” igrače, pa su se za projekat CAWS kandidovali: korporacija “AAI” sa modelom CAW, “Bernandeli” je ponudio modele B-4 i B-4B, “Beretta” prikazala M-3P, a “Franchi” izašao sa legendarnom SPAS-15. Uz “Smith & Wesson” model AS, na konkursu se pojavio i neizbežni “Heckler & Koch”, sa oružjem CAWS.

Na ovom konkursu, nemačka kompanija nije nastupila sama, već je projekat CAWS razvijala zajedno sa američkim proizvođačem municije “Winchester / Olin corporation”. Zadatak – razvoj novog tipa municije, pripao je “Olinu”. Rezultat je bio novi metak u metričkim jedinicama, izražen kao 18,6x76mm. Razlika u odnosu na kalibar 12/76 bila je vidljiva, već na prvi pogled. Novi metak imao je mesinganu čauru sa “pojasom” za ojačanje na dnu (kao neki karabinski “magnumi”) i žljeb za izvlakač. Zbog neznatno većeg prečnika, ovaj metak iz razumljivih razloga ne ide u komercijalno oružje, ali zato standardna municija 12/70 i 12/76 – bez problema ide u ležište za ovaj metak. Nova municija razvijala je veće pritiske od standardne, tako da punjenje “000” sa osam kugli od volframa težine po 4,48 g, ima početnu brzinu od 488 m/s. Sačma je spakovana u plastični kontejner, a kugle međusobno izolovane polimerskim granulama plave boje, koje ih štite od deformacije. Za dejstvo na većim daljinama i po ciljevima koji su zaštićeni modernim, lakim i mekim oklopima, namenjen je metak sa 20 igličastih projektila, težine po 0,376 g, stabilizovanih sa po dva “krilca”. Strelice su, takođe, spakovane u plastičnu “čašu” sa tzv. griz-granulama. Zahvaljujući primeni savremenih baruta, početna brzina ovih projektila je oko 900 m/s. Efikasan domet obe vrste municije bio je preko 150 m.

Ublažavanje trzaja

Inženjer Helmut Weldle, predvodio je tim “HK” tokom konstruisanja novog automatskog oružja glatke cevi, u “bullpup” konfiguraciji. Kućište oružja je dvodelna ljuštura od visoko – otpornog polimera, spojena osiguranim čivijama, što je rešenje poznato sa MP-5 automata. Dizajn sledi liniju eksperimentalne, automatske puške G-11, a princip rada je kombinacija gasne pozajmice i pomalo arhaičnog trzaja cevi, primenjenog na Browningovom modelu Auto-5. Ovo inerciono kretanje mehanizma unutar kućišta, donelo je znatno ublažavanje trzaja oružja, pa su ga strelci poredili sa trzajem puške M-16. Sistem gasne pozajmice ima samoregulišući ventil, koji omogućava korišćenje slabijeg punjenja, pa i komercijalne municije kalibra 12.

CAWS se puni dvoredim, kutijastim okvirima kapaciteta deset metaka, izrađenim od plastike. Poseduje standardno HK rešenje obostranog selektora vatre iz osamdesetih, sa tri položaja: ukočeno, poluautomatsko i rafalno, po tri metka. Teorijski, kadenca je 240 metaka u minuti. Ručica za zapinjanje je sa gornje strane sanduka i miruje tokom paljbe. Prve verzije CAWS bile su duge 988 mm sa cevi od 685 mm i teške 3,86 kg prazne. Intenzivna ispitivanja koja je sprovodila vojska, pokazala su da je tolika dužina cevi nepotrebna, pa se ustalilo rešenje sa cevi od 457 mm, čime je dobijena znatno kompaktnija puška, duga samo 762 mm i teška 3,7 kg. Takođe, jednostavni mehanički nišani, smešteni sa gornje strane integralne ručice za nošenje, kasnije su zamenjeni ugrađenom optikom fiksnog uvećanja 1,5 x (kao na Steyr AUG).

Odličan na testovima

CAWS HK/Olin je na testovima glatko “potukao” konkurenciju i očekivalo se da bude usvojen u naoružanje. Zato je 13. januara 1987, zaštićen patentom broj USA 4,635,530. Međutim, Odbor za usvajanje naoružanja, kao da je uplašila mogućnost da se CAWS nađe u rukama vojnika i policajaca. Od odluke da se oružje ne usvoji, neobičnije i smešnije je samo obrazloženje: navodno, pokazalo se da je “suviše smrtonosno”!?

Ubrzo, zamrznut je kompletan projekat, a CAWS se pridružio snajperskom sistemu 2000 i familiji oružja G-11, čiji je razvoj takođe obustavljen (sve ih je razvijao HK). Posle svih događaja, čula su se mišljenja da je ovaj rezultat verovatno i mogao da se očekuje, jer se u to vreme, administraciji SAD nije dopadala ideja da nemačka kompanija, preuzme primat u proizvodnji i snabdevanju streljačkim oružjem, najmoćnije vojske na planeti. Neku deceniju kasnije, HK to ipak čini sa oružjem G-36 (u Americi sa oznakom XM-8), jer se dokazala kvalitetom. Taj kvalitet, postao je i razlog ili izgovor, za odbacivanje HK CAWS.

Dragan ŠAPONJIĆ
foto: depositephoto