Tek slede iznenađenja

Teško je dati definiciju mitraljeza opšte namene, s obzirom da „opšte“ može da se odnosi na najrazličitije namene. Primera radi, na zapadu, pa čak i kod Rusa, to znači da se koristi klasičan kalibar 7,62 mm (7,62×51 ili 7,62x54R) u redenicima, oružje ili oruđe ima masu od 7-11 kg i može se koristiti sa dvonošca, tronošca ili montirano na vozilo, plovilo ili na letelicu. Dakle, može se koristiti i u pešadijskom odeljenju, međutim, najozbiljnija zamerka je upotreba drugačije municije u odnosu na jurišne puške. Tipični primeri su PKM i FN MAG. Zbog toga, često se nadopunjuju ili zamenjuju lakim mitraljezima, neretko razvijenim upravo iz jurišnih pušaka, koje koriste istu municiju, te je logistika pojednostavljena, a time je i borbeni komplet znatno povećan, jer je municija u kalibru 5,45/5,56 mm znatno lakša od one 7,62 mm. Osnovni problem u takvom pristupu je vatrena moć u pogledu probojnosti i dometa, a takva rešenja imaju hranjenje okvirima ili dobošima, jednostrukim ili dvostrukim. Dodatni problem je mogućnost otvaranja dugotrajne rafalne paljbe, s obzirom da retko koji model poseduje brzo izmenjivu cev, već samo tzv. „tešku“ cev, odnosno, cev veće debljine zida, sposobniju za ispaljivanje dugih rafala u odnosu na ekvivalentnu jurišnu pušku, ali daleko od mitraljeza sa teškim brzo izmenjivim cevima. Tipični primeri su RPK-74 i Steyr HBAR. Kompromisno rešenje je sredstvo u kalibru jurišne puške, ali hranjeno municijom jurišnih pušaka, redenikom. Nedostatak takvih rešenja je nešto povećana masa na oko 7 kg, dakle ne mnogo manje od mitraljeza u kalibru 7,62 mm, ali su zahvaljujući većoj vatrenoj moći pronašli relativno široku primenu. Tipični predstavnici su FN Minimi i Negev. Dalo bi se raspravljati da li je recimo Singapurski Ultimax hranjen dobošom pogodnije rešenje, s obzirom na masu od oko 5 kg i hranjenje dobošim od čak 100 metaka, ali to je neka druga tema. Uglavnom, upravo je rešenje mitraljeza u puščanom kalibru, hranjeno redenikom privuklo pažnju kineskih konstruktora, s tim, da se ovo sredstvo kategoriše kao mitraljez opšte namene. Da li cela priča „pije vodu“ ili se radi o još jednom polovičnom rešenju?

Type-88 bez municijske kutije

Standardni mitraljez opšte namene u Kineskim oružanim snagama je još od šezdesetih godina prošlog veka bio Type 67, u kalibru 7,62x54R, na neki način ekvivalent sovjetskog PK, ali sa drugačijim tehničkim rešenjima. Primera radi, korišćena je pozajmica gasa sa klipom, ali ne sa rotacionim, već vertikalnim oscilujućim zatvaračem, sličnim čehoslovačkom ZB-26, kao i hranjenje redenikom. Ovaj mitraljez je bio često korišćen od strane Mudžahedina protiv oružanih snaga SSSR. Nespektakularno, ali efikasno oružje, godinama je unapređivano na različite načine. Umesto drvenih elemenata, uvedeni su otporniji i lakši plastični, dvonožac je olakšan itd. Ipak, pojavom nove municije kalibra 5,8×42 mm, koja je trebalo da da odgovor na američku municiju 5,56×45 mm i sovejtsku 5,45×39 mm, dalo je impuls razvoju čitavog spektra različitih tipova streljačkog oružja, počev od jurišne puške Type-95 (QBZ-95) i Type 03 (QBZ-03), lakog mitraljeza Type-95 (QBB-95), snajperske (precizne) puške Type-88 (QBU-88), mitraljeza opšte namene Type-88 (QJY-88) sistema jurišna puška – integrisani bacač granata 20 mm QTS-11.
Mitraljez opšte namene Type-88, iako oznaka sugeriše drugačije, ušao je u upotrebu verovatno krajem prošlog ili početkom 21. veka. Koristi princip rada automatike na bazi pozajmice gasa sa klipom dugog hoda, koji se nalazi ispod cevi mitraljeza. Zatvarač je rotacionog tipa, slično kao i kod jurišne puške i lakog mitraljeza. Međutim, za razliku od lakog mitraljeza Type-95. Type-88 je znatno „ozbiljnije“ sredstvo, pre svega zahvaljujući teškoj, brzo izmenjivoj cevi, kao i sistemu hranjenja koji se zasniva na redeniku kapaciteta 100 ili 200 metaka. Ono što je verovatno obradovalo korisnike, jeste činjenica da je redenik dezintegrišućeg tipa, odnosno, nakon opaljenja, čelični redenik se raspada, što daje znatne prednosti nad konvencionalnim rešenjem. Naime, konvencionalni potrošeni redenici mogu itekako da zasmetaju strelcu u nastupanju, a osim toga, povećavaju masu mitraljeza. Redenik se nalazi unutar polimerne kutije ispod mitraljeza. Oslonac za rame je skeletiran zbog smanjenja mase, a nišani su klasični, mehanički. Ukoliko postoji potreba, moguća je ugradnja optičkih ili noćnih nišana, mada to nije uobičajeno. Type-88 se najčešće koristi sa dvonošca, postavljenog na cilindar gasnog klipa, ispod cevi. Teoretska brzina gađanja je 650 – 700 met/min, što je na nivou konkurenata.

Sve u svemu, prilično konvencionalno oruđe, ukupne dužine 1151 mm, dužine cevi 600 mm i mase čak 11,8 kg. Iako je masa manja u odnosu na Type-67, ona je na nivou FN MAG, dok je masa veća nego kod PKM i Pečenjeg, iako i zapadni i Ruski mitraljezi koriste znatno snažniju municiju, približno dvostruko veće kinetičke energije na ustima cevi i većeg efikasnog dometa. Praktično, jedina prednost Type-88 se svodi na veći borbeni komplet. Laka verzija koristi olakšanu konstrukciju, a posebno cev, mase 7,6 kg, čime je masa postala nešto manja u odnosu na PKM, Pečenjeg i Mk48, na nivou je Negeva, ali je još uvek veća u odnosu na Minimi.
Iako je teško doći do „insajderskih“ informacija iz same Kineske vojske, prema nekim navodima, popularnost Type-88 nije na zavidnom nivou. Ovo je sasvim razumljivo, jer za jedno sredstvo znatno novije od recimo Minimi, ili ako se uzme u obzir gore navedena analiza u odnosu na najbolje i najlakše zapadne takmace, poput PKM ili Mk48 u znatno snažnijim kalibrima. Pri tome, ne postoji ni ekstremna fleksibilnost kao kod američkog Mk48 u pogledu fleksibilnosti u prihvatanju dodatnih uređaja. Stvari su po svemu sudeći postale ozbiljne, te je razvijena posebna municija, za koju se tvrdi da joj je efikasni domet 800 – 1000 m. Mora se reći da je to prilično optimistično, s obzirom da se takve brojke navode za kalibre 7,62 mm (7,62×51 i 7,62x54R). Treba reći da je ova „dalekometna“ municija dimenziono identična municiji namenjenoj za jurišne puške, nešto slično američkim teškim zrnima za kalibar 5,56×45 mm. Zaista, dok klasično zrno 5,8 mm DBP87 ima masu 4,15 g i početnu brzinu 930 m/s iz cevi dužine 463 mm, DBP88 ima masu 5 g i početnu brzinu 870 m/s iz cevi iste dužine ili 895 m/s iz cevi ovog mitraljeza. Ostaje da se vidi kolika je efikasnost na cilju, odnosno zaustavna moć nove municije, s obzirom da je prvobitna municija prilično kritikovana zbog toga. Bez obzira na sve, iako je početna brzina približno jednaka ili čak i nešto veća nego kod municije 7,62 mm sa zapadnih i Ruskih mitraljeza, masa zrna je upola manja, te nije realno da je efikasni domet jednak i da iznosi oko 1000 m.

Da se za trenutak vratimo na prvobitno pitanje, da li Type 88 predstavlja mitraljez opšte namene kako se kategoriše u stručnoj literaturi? Ipak ne, ili bar ne u smislu u kom se za to mogu smatrati zapadni i Ruski mitraljezi. Tome najviše smeta relativno slaba municija, a kad se zna da je i masa relativno velika, tek olakšana varijanta „ima smisla“, odnosno, može da se koliko – toliko uporedi sa belgijskim Minimi i izraelskim Negevom, s tim da opet, fleksibilnost u upotrebi, tj. mogućnost prihvatanja dodatnih uređaja poput optičkih nišana i sl., manja. Sve u svemu, Type-88 ne predstavlja toliko impresivno rešenje, sigurno ne kao kineski automatski bacači granata ili teški mitraljezi. Svakako, mora se pretpostaviti da Type-88 nije konačno rešenje i da ćemo u narednim godinama videti nove verzije ovog sredstva ili čak i novi mitraljez unapređene konstrukcije.

 

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Pročitajte još