Timski rad

Tim za spasavanje talaca (Hostage Rescue Team – HRT), američkog Federalnog istražnog biroa (FBI), postoji gotovo pune četiri decenije. U vreme kada je 1983. u okviru FBI formiran Tim za spasavanje talaca, SAD nisu imale centralnu policijsku protivterorističku jedinicu. Visoki rukovodioci u centrali FBI u Vašingtonu su shvatili da im treba jedna takva operativna i relativno mala (po brojnosti), ali borbeno veoma snažna i efikasna specijalna jedinica na saveznom nivou. Jedan od jakih razloga za formiranje HRT bile su i opsežne pripreme za letnje Olimpijske igre u Los Anđelesu 1984. Svima u organizacionom komitetu Olimpijade, ali i u američkim službama bezbednosti, su bili dobro poznati detalji tragedije koja se dogodila tokom Olimpijskih igara u Minhenu 1972. Tada su palestinski teroristi šokirali svet uzevši kao taoce 11 izraelskih sportista, koji su kasnije ubijeni u veoma loše izvedenoj policijskoj akciji oslobađanja talaca na aerodromu Firstenfeldbruk blizu Minhena.
“Kada je Los Anđeles osvojio nominaciju za Olimpijadu 1984. godine, jedno od prvih pitanja koje se postavilo bilo je – Ko će rukovoditi situacijom, poput one u Minhenu, ako se slučajno ponovi? Dobrih odgovora na to pitanje nije bilo” – priča zamenik direktora FBI Šon Džojs, bivši visoki oficir HRT. Prema američkom zakonu, vojska ne može delovati unutar SAD bez odobrenja predsednika i zakonodavne vlasti, pa su rukovodiocima bile potrebne druge taktičke alternative. Tako se razvila ideja za stvaranje Tima za spasavanje talaca, HRT FBI.
Danas, HRT ima višestruku misiju, koja prevazilazi osnovnu namenu – oslobađanje talaca. Operativci HRT pružaju podršku lokalnim policijskim službama, tokom visoko rizičnih hapšenja naoružanih i opasnih osoba i grupa, barikadiranja, hapšenje kidnapera, neutralisanje terorista i terorističkih grupa, intervencije prilikom pobuna u zatvorima u kojima je došlo do uzimanja talaca, VIP zaštite, angažovanja u ratnim zonama i kriznim područjima, kako bi pomogli američkim vojnim partnerima. Ali moto HRT koji glasi – “Servare Vitas” (spasavati živote) i dalje označava najvažniji zadatak tima – oslobađanje talaca. U slučaju potrebe, HRT je spreman da krene na zadatak i da se rasporedi u roku od četiri časa od dobijanja signala za uzbunu, bilo gde u Sjedinjenim Državama, kao odgovor na terorističke incidente, talačke situacije i velike kriminalne pretnje.
HRT je prvobitno formiran sa namenom da obezbedi taktički odgovor federalne policije na pretnje terorizma, ali tim poseduje i sposobnosti i kapacitete koji ne postoje u drugim strukturama i službama bezbednosti unutar SAD. Operativci HRT su sposobni da se brzo spuste niz uže tehnikom fast-rope iz helikoptera, da skoče s padobranom sa svom opremom neophodnom za misiju (HAHO/HALO), kao i da izvode napredne tehnike sa ronilačkim aparatima za disanje (SCUBA). Obučeni su da budu izvanredni strelci, efikasni su u različitim tehnikama probijanja i uklanjanja prepreka (breaching) – uključujući i upotrebu eksploziva, eksperti su u taktici bliske borbe u zatvorenom prostoru (CQB) i borbe izbliza golim rukama (borilačke veštine). Veština i obuka svakog operativca obezbeđuje da HRT može pokrenuti i izvesti napad brzo, precizno, iznenada i ukoliko je potrebno – sa ubojitom snagom.
Kada dođe do kritičnih situacija i velikih incidenata, nastalih kao posledica terorističkog ili kriminalnog delovanja, američki organi reda i bezbednosne službe se oslanjaju na odgovor i reagovanje na više nivoa. Prvi koji stupaju u akciju su snage na lokalnom (gradskom) i državnom nivou u obuhvataju lokalne policijske snage (LAPD, NYPD i slično), SWAT timove i pregovarače u kriznim situacijama. Ukoliko se situacija ne može razrešiti na tom nivou, angažuju se federalne strukture i snage, među kojima je i FBI HRT.
Operativci HRT takođe pružaju tehničku i taktičku pomoć terenskim kancelarijama FBI (Field offices), smeštenim u većim gradovima širom teritorije SAD, što često dovodi do hapšenja nasilnih ličnosti, opasnih i naoružanih osoba, kriminalaca, narko dilera i kidnapera. Većina akcija i intervencija HRT u Sjedinjenim Državama se dešava kao rezultat detaljnih istraga koje sprovode upravo specijalni agenti FBI na terenu. U okviru 56 terenskih kancelarija FBI na teritoriji SAD (Njujork, Vašington, Los Anđeles, Čikago, El Paso i dr.) postoje lokalni SWAT timovi FBI, za izvršenje rizičnih zadataka uz upotrebu specijalne taktike, opreme i vatrenog oružja, koje ne treba mešati sa HRT, niti sa SWAT timovima gradskih i lokalnih policija. Pripadnici ovih terenskih FBI SWAT timova nisu stalno angažovani u ovim jedinicama, već su to specijalni agenti FBI koji rade na različitim poslovima, ali su dobrovoljno prošli dodatnu specijalističku obuku za članove SWAT timova.. U slučaju potrebe i poziva brzo se okupljaju u centrali tima, uzimaju specijalnu opremu i naoružanje i kreću u intervenciju. Kada se završi akcija, svi se posle vraćaju na svoje redovne dužnosti. Svakog meseca oni se okupljaju i imaju redovne treninge iz specijalne taktike, gađanja i provere fizičkih sposobnosti. Za razliku od njih, pripadnici HRT su u stalnom sastavu, rade samo posao specijalca i svakog dana dolaze na posao u bazu u Kvontiku.

Od kada je prva generacija operativaca HRT prošla selekciju i obuku 1983, članovi tima su intervenisali i bili angažovani u SAD i širom sveta gotovo 800 puta, dovodeći često sebe u smrtnu opasnost dok su pomagali da se spasu ljudski životi i sačuva bezbednost nacije.
Naporna selektivna obuka – SC (Selection Course) novih kandidata za prijem u jedinicu održava se svake godine u bazi HRT u Kvontiku (Quantico) u Virdžiniji i traje dve nedelje. Tokom iscrpljujućih testiranja, provera i vežbi koje namerno izazivaju fizički i psihički stres i iscrpljenost, kandidati su poznati svojim instruktorima i selektorima samo kao osobe koje se biraju. Jedina stvar koja ih razlikuje međusobno je boja za identifikovanje i broj koji nose na odeći, nema imena, prezimena i činova, svi su jednaki i svi su – niko! Sve je to deo procesa koji pomaže instruktorima da izaberu zaista najbolje pojedince za jedan od najzahtevnijih i najznačajnijih poslova u FBI. Agenti FBI zainteresovani da se priključe HRT, moraju najpre da provedu najmanje tri godine kao inspektori na terenu. I naravno, pre svega – da završe prestižnu FBI Akademiju, takođe u Kvontiku i steknu zvanje specijalnog agenta (FBI Special Agent).
– Moraš se dokazati kao agent FBI pre nego šta dođeš ovamo – kaže specijalni agent Džon Pizer, bivši operativac HRT koji vodi program selekcije. U cilju regrutovanja što više kandidata, FBI je 2006. uveo Taktički regrutni program – TRP (Tactical Recruiting Program), koji regrutuje pojedince-dobrovoljce sa taktičkim iskustvom iz redova policije i vojske, kako bi skratio vreme potrebno za sticanje uslova za pristupanje HRT. Umesto da provedu tri godine na dužnosti specijalnog FBI agenta na terenu, pre nego što steknu uslov za prijavljivanje na HRT selekciju, zahvaljujući TRP-u to mogu da učine i posle dve godine prakse terenskih agenata.
– Osnovna karakteristika procesa selekcije jeste da deluje u svojevrsnom vakuumu. Nije važno odakle dolaziš, ko si ili šta si ranije radio. Ukoliko se ne pokažeš dobro tokom selekcije i ispuniš tražene kriterijume, nećeš se priključiti timu – objašnjava Pizer.
– Proces selekcije je osmišljen da izdvoji pojedince koji će najbolje funkcionisati kao deo tima u kriznoj situaciji. Smisao ovog programa je da te slomi, kako bi se videlo kako funkcionišeš pod stresom. Kada nemaš puno sna – ponekad samo jedan ili dva časa dnevno – tokom određenog vremenskog perioda, a istovremeno moraš da razmišljaš, planiraš, gađaš, trčiš, to će te slomiti prilično brzo – dodaje Šon Džojs, zamenik direktora FBI i nekadašnji oficir HRT.
Prvog dana kandidadti se bude rano, pre zore, zbog testa fizičke kondicije, koji uključuje trčanje, plivanje i penjanje uz stepenice sa prslukom teškim 25 kg i gvozdenim ovnom za razvaljivanje, teškim 16 kg – i sve to uz vrlo malo odmora između aktivnosti. Biti u top fizičkoj kondiciji i spremnosti je od izuzetnog značaja, ali kandidati se moraju pokazati dobro i na testovima preciznosti gađanja iz vatrenog oružja i tokom kompleksnih scenarija hapšenja. Jednako važno je da se pokaže dobro rasuđivanje, brzo razmišljanje, koncentracija, donošenje odluka i da se bude timski igrač – uprkos tome što si lišen sna i fizički “isceđen”.
– Možeš da budeš najbrža osoba na svetu, najsnažnija ili najpametnija, ali ako ne želiš i ne možeš da budeš deo tima, ti ne pripadaš HRT – ističe suštinu selekcije Šon Džojs.
Osim toga, instruktori traže i druge suštinske karakteristike ličnosti kao što su lojalnost, liderstvo, disciplina i upornost.
Nakon selekcije, specijalni agenti koji su je uspšeno savladali se premeštaju u komandu HRT u Kvontiku, kako bi započeli osnovnu obuku koju u FBI zovu – Škola za obuku novih opereativaca (New Operator Training School). Program traje 32 nedelje (8 meseci) i ima dosta sličnosti sa kursom za obuku vojnih specijalnih snaga – OTC (Operator Training Course), super tajne jedinice Delta Force.
Novi operativci uče kako da silaze niz uže tehnikom fast rope iz helikoptera, da rone sa nekoliko tipova aparata za disanje, obučavaju se za opsežne bliske borbe, taktičku vožnju i delovanje u ekstremnim vremenskim okruženjima. Nakon završetka obuke, priključuju se svojim timovima i u prvoj godini oni nastavljaju da bruse svoje osnovne napadačke veštine, ali i da se specijalizuju u određenom setu veština kao što su specijalista za bričing, vezista, snajperista ili bolničar.
Kako novi operativci napreduju u taktičkoj stručnosti, vežbe tokom obuke postaju sve kompleksnije. Vežbe bliske borbe (CQB) s bojevom municijom u posebnom objektu poznatom kao Trenažni centar za taktičku vatrenu obuku – TFTC (Tactical Firearms Training Center), simuliraju realne situacije. U okviru TFTC postoji i killing house, odnosno veliki niz gumom obloženih pokretnih zidova (panoa) u obliku lavirinta, hodnika i vrata, tako da se mogu praviti različiti rasaporedi prostorija i uvežbavati različiti scenariji. Pošto operativci rade zajedno kako bi ostvarili uspešno rešavanje situacije, instruktori posmatraju njihove pokrete sa platformi iznad njih. Guma apsorbuje metke i sprečava rikošetiranje.
“Dnevno tokom obuke prođemo kroz 30 vrata, upotrebom različite opreme i sredstava za otvaranje i uklanjanje prepreka, vežabajući formaciju timova, kretanje u uskim hodnicima, pokrivanje svih uglova i otvora i dinamičan upad u prostoriju uz brzo prepoznavanje i eliminisanje meta. U uslovima brzog kretanja, smanjene vidljivosti, dima i efekata municije, to nije ni malo lako” – objašnjava Čarls Pirs (Charles Pierce), Šef jednog od operativnih timova. Osim odlično opremljene kiling house, u bazi HRT nalazi se i maketa putničkog aviona u kojoj se uvežbava taktika upada i rešavanja talačke situacije, upoznaje konstrukcija aviona, zatim veračka kula, nekoliko savremeno opremljenih strelišta i streljana, autodrom, poligon (naselje) za uvežbavanje urbane borbe (MOUT), radionice i drugi objekti i poligoni za obuku i rad. Nakon završene Škole za obuku novih operativaca, agenti se priključuju timovima unutar HRT.
D. Džamić