Vatrena zmija

Za mnoge je iznenađenje da su Meksikanci uopšte izbacili jurišnu pušku. Međutim, ako pogledamo stotinjak godina unazad, videćemo da oni imaju veoma interesantnu istoriju streljačkog oružja. Četrdesetih i pedesetih godina 20. veka, proizvodili su prilično uspele pištolje Obregon u kalibru .45 ACP, koji su uprkos tvrdnjama da se radi o kopiji Colt M1911, imali neke osobenosti, tu su bili i automati Mendoza, kao i serija istoimenih mitraljeza: B-1933, M-45 i RM-2, koji ni po čemu nisu zaostajali za svetski rasprostranjenim američkim BAR i francuskim Chatellerault. Najzanimljivije su bile poluautomatske puške Mondragon, koje, istina, nisu proizvođene u Meksiku, već u Švajcarskoj, jer ideje poznatog konstruktora Manuela Mondragona nisu naišle na odjek u Meksiku i SAD. Ove puške su najpoznatije po tome što ih je u manjem broju koristilo nemačko ratno vazduhoplovstvo, na početku Prvog svetskog rata, za dejstva protiv neprijateljskih aviona, do pojave sinhronizatora i mitraljeza.
Već pri pokušaju upotrebe u blatnjavim uslovima Zapadnog ratišta, pokazali su se nedostaci te konstrukcije i ona je ubrzo otišla u istoriju. Ipak, ostaje činjenica da su Meksikanci ovom konstrukcijom jedni od rodonačelnika konstruisanja poluautomatskih pušaka, koje su vremenom prerasle u jurišne puške, kakve danas poznajemo. Poslednjih dvadesetak godina, Meksiko je zavisio od uvoznog streljačkog oružja, ali je finansijsko jačanje ove zemlje promenilo tu situaciju. Naime, Meksiko odavno nije više država diktatora, revolucionara i desperadosa to je danas moderna demokratija sa jakom ekonomijom, u velikoj meri upućenoj na SAD. Iz svega toga, proizišla je puška, nama vrlo neobičnog naziva FX-05 Xiuhcoatl (ne pitajte kako se izgovara, lično ne bih ni pokušao). Xiuhcoatl na lokalnom indijanskom jeziku Nahoatl, jeziku Acteka i drugih srodnih plemena, označava mitološko biće, predstavljeno na čuvenom Sunčevom kamenu u prevodu „vatrena zmija“.


Prema tvrdnjama Meksikanaca, puška FX-05 razvijena je u Meksiku i proizvodi se isključivo u domaćim preduzećima. Razvijena je i sklapa se u Glavnoj direkciji vojne industrije vojske (Dirección General de Industria Militar del Ejército), pod rukovodstvom generala Alfreda Oropeza Garnika i brigadnog generala Hoze Antonia Landerosa. Sam projekat počet je 2005, na šta sugeriše i oznaka FX-05. Razvoj i priprema za serijsku proizvodnju trajali su samo 16 meseci, a cilj je bio uspešna zamena „vremešnih“ Heckler & Koch G3A3. Već sledeće godine, posle blagog redizajna, od strane kompanija CIADTIM i SDN, počela je serijska proizvodnja i uvođenje u operativnu upotrebu meksičke vojske. Naravno, prvi na redu su bili pripadnici specijalnih vazdušnodesantnih jedinica GAFE (Grupo Aeromóvil de Fuerzas Especiales), a zatim, postupno i ostatak vojske. Puška je prvi put javno prikazana na paradi povodom Dana nezavisnosti 18. septembra 2006.
Spolja gledano, FX-05 se od nemačke G-36 razlikuje samo po nekim kozmetičkim izmenama. Izrađena je od danas izuzetno aktuelnog tvrdog polimera, ojačanog ugljeničnim vlaknima i pojavljuje se u dve maskirne boje: klasičnoj tamno-sivoj/zelenoj i bež – pustinjskoj. Unutrašnji klizni delovi su zbog trajnosti od nerđajućeg čelika, a cev je hladno kovana. Automatika se zasniva na sistemu pozajmice gasa sa klipom i rotacionim zatvaračem sa ispustima. Selektor paljbe ima klasične položaje: zakočeno, jedinačna i rafalna paljba, dok je oslonac za rame skeletizovan, potpuno drugačijeg oblika nego na G-36 i preklopni u desnu stranu. Da se radi o vrlo savremenoj i aktuelnoj pušci svedoči i velika pažnja posvećena mogućnosti ugradnje dodataka. Puška raspolaže sa tri standardne Picatinny šine: jedna se nalazi na gornjem delu puške, duž celog sanduka i na nju se montira ili ručica za nošenje sa integralnim refleksnim nišanom sa uvećanjem 3x ili neki drugi tip nišana (klasični – mehanički ili optički, dnevni ili noćni). Hranjenje je preko poluprovidnog okvira kapaciteta 30 metaka ili pomoću beta-C dvostrukog doboša, karakterističnog za mitraljesku varijantu G-36 pod oznakom MG-36 kapaciteta 100 metaka. Ovaj neobični dvostruki doboš obezbeđuje veliki kapacitet, veći od klasičnog jednostrukog doboša kao što je npr. na puškomitraljezu RPK, uz daleko manju visinu, tako da strelac može da se spusti bliže zemlji pri gađanju. Teoretska brzina gađanja je 750 met/min, a početna brzina sa zrnom SS109 iznosi 920 m/s. Naravno, iz toga sledi da se koristi municija 5,56×45 NATO.
Čim se puška pojavila, postalo je jasno da se radi o nešto izmenjenoj kopiji nemačke G-36V. Zvaničnici „H&K“ su od Meksikanaca, s pravom zahtevali da se proizvodnja FX-05 zaustavi i sve već proizvedene puške unište. Pretili su međunarodnim sudom i zahtevali da se nemačkoj firmi plati odšteta. Kao posledica, proizvodnja pušaka je zaustavljena. Pored toga, general Alfredo Oropeza je morao da se povuče s mesta pretendenta na fotelju ministra odbrane predsednika Felipea Kalderona, u korist „neukaljanog“ generala Giljerma Galvana. Međutim, došlo je do drugačijeg razrešenja krize. Nemci su prihvatili da se sastanu sa predstavnicima Državnog sekretarijata odbrane, tj. Ministarstva odbrane (SEDENA – Secretaría de la Defensa Nacional). Sastanak je održan 7. februara 2007, gde su i FX-05 i G-36 potpuno rastavljene i analizirana je sličnost svakog dela ponaosob. Zajednički je konstatovano da nema povrede autorskih prava i da FX-05 nije nelegalna kopija nemačke jurišne puške (sasvim je moguće da se radi o minornim razlikama, koje su plod želje da se G-36 prilagodi domaćim zahtevima).
Kasnije je „procurelo“, da je službenik SEDENA, namerno pokušavao da diskredituje rad na FX-05 i predstavi je kao kopiju G-36. Da li je ovo istina ili ne, verovatno nećemo nikada saznati, ali ostaje činjenica da „H&K“ neće tužiti Meksikance. Kao kompenzacija, „Heckler & Koch“ je mudro prihvatio ponudu da opremi meksičku policiju sa svojim G-36V, verovatno vođeni onom narodnom „bolje vrabac u ruci nego golub na grani“. Tako je FX-05 konačno dobila zeleno svetlo. Do 18. februara 2006, izrađeno je 5.000 kratkih karabina FX-05, a trenutno je u fazi izrada sledeće serije od još toliko pušaka sa standardnom cevi za vojsku. I konačno, kao potvrda velikog uspeha meksičke vojne industrije i izjava jednog američkog oficira, koji je imao priliku da prati ovu zavrzlamu da će, kada uvođenje FX-05 uzme maha, meksička vojska raspolagati sa daleko boljim streljačkim oružjem od vojske SAD (čiji se ambiciozni plan zamene pušaka M-16 i karabina M-4, uvođenjem familije XM-8 baziranim na G-36, još uvek nije ostvario, a kada će i da li će uopšte, za sada se ne zna). Da je Amerikancima ovo neko rekao pre samo desetak godina, sigurno ne bi verovali.
S. BALOŠ

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Pročitajte još