Veliki prasak Nemesisa

Trenutno postoji mnogo različitih modela teških preciznih pušaka, u Browningovom kalibru 12,7×99. Iako ih često nazivaju snajperkama, one su prvenstveno anti-materijalna oružja, sa ulogom, da unište ili teško oštete osetljivu i vrednu tehniku protivnika: radare, komunikacionu opremu, letelice na stajankama ili rakete na lanserima. Mete ove veličine moguće je pogoditi sa daljine veće od 1.500 m, a snažan metak, prisutan kod teških mitraljeza u skoro svim armijama sveta, nanosi znatnu štetu. U snajperskim dejstvima, ove puške su se dobro pokazale u situaciji kada treba „isčačkati“ protivničkog snajperistu iz dobro odabranog zaklona. Spoj efikasnosti, mobilnosti i preciznosti je kombinacija koja ne može da se ignoriše. Zbog toga su mnogi Evropski proizvođači uprkos uzdržanom stavu prema „novotarijama iz SAD“ razvili svoje puške u ovom kalibru. Tome je kumovalo i njihovo učešće u brojnim „asimetričnim sukobima“ širom sveta, uglavnom u sastavu NATO trupa. Na nirnberškom sajmu IWA 2011. imali smo priliku da se izbliza upoznamo sa dve zanimljive konstrukcije renomiranih proizvođača.

Sredinom osamdesetih godina 20. veka, austrijska kompanija „Steyr Mannlicher AG“ počela je razvoj poluautomatske puške velikog dometa IWS-2000, na bazi originalnog metka 15,2 mm sa podkalibarskim zrnom. Oružje futurističkog izgleda i mase preko 18 kg nije ispunilo očekivanja, ali je tim konstruktora stekao dragocena iskustva koja su iskorišćena dve decenije kasnije, u projektovanju precizne puške HS .50 kalibra 12,7 mm BMG. Pre svega, napušten je poluautomatski način rada, konstrukcija je olakšana i pojednostavljena, a akcenat je stavljen na ergonomiju i preciznost. Svoje „vatreno krštenje“ ova puška imala je u rukama austrijskih specijalaca Jagdcommando SOG, u okviru misije EUFOR/CAR u Čadu, na granici sa Sudanom. Pokazalo se da je sposobnost da se relativno brzo ispali drugi precizan hitac, ponekad presudna za lako naoružane „mirovnjake“, kojima je HS .50 bio najjače oružje. Zbog toga je puška nedavno dobila izmenljiv okvir za municiju kapaciteta pet metaka, redizajnirane nožice, podesivu obrazinu i treću nožicu u kundaku, sa čak tri Picatinny šine na sanduku. Označena je kao Steyr HS .50 M1 i ponuđena na civilnom tržištu u SAD, po ceni od 6.700 dolara. Svojevremeno je izbio skandal, jer je Austrija mimo embarga 2004, prodala Iraku 800 komada ovog oružja, a prema zvaničnim podacima najmanje 170 vojnika Alijanse ubijeno je baš ovim puškama. Kada smo našeg prijatelja i vlasnika specijalizovanog lista „Defence Review“, gospodina Den Shea (koji je sa nama i razgledao ovu pušku), upitali zašto američki strelci kupuju ovakve puške dobili smo odgovor: „zato što mogu!“.

Jednostavna konstrukcija zasnovana je na sanduku od lake legure koji nosi kundak, nožice, mehanizam za okidanje i na koji se montira sklop zatvarača i cevi. Ustvari, na ovom oružju cev je najzanimljiviji deo. Teška, hladno kovana, u prednjem delu olakšana uzdužnim kanelurama, sa osam žlebova i desnim korakom uvijanja od 381 mm. Sa 900 mm, spada među najduže cevi u svojoj klasi. To metku mase 661 grs ispaljenom iz HS .50 M1 daje dodatnih 30 m/s početne brzine. Pod uobičajenim okolnistima, ova razlika je skoro zanemariva, ali na daljini od 1.000 m to znači, da će putanja biti položenija za čitav metar, a pri bočnom vetru od 15 km/h skretanje na toj daljini manje je za oko 12 cm. Posledično, efikasan domet je veći kao i verovatnoća da će cilj biti pogođen. Cev je opremljena efikasnom gasnom kočnicom, a rad mehanizma je gladak i tih.
Okidanje je dobro, sila je (po slobodnoj proceni) nešto veća od 1,5 kg, ali je hod okidača kratak i odsečan što popravlja utisak. Masa od 12,8 kg za prazno oružje nije mala ali ni prevelika. Izmena okvira je donekle komplikovana njegovim horizontalnim položajem na levoj strani sanduka. Zatvarač sa dva predimenzionirana brega je masivan, veoma dugog hoda, izbacivač čaura ima sopstvenu oprugu, a masivan izvlakač je površinski dodatno zaštićen titanijumskim premazom. Ručica zatvarača se skida pri rasklapanju, a rukohvat je identičan onome na M-16, što izgleda postaje pravilo za svakoga ko namerava da svoje oružje prodaje u SAD. Sa gornje strane sanduka vijcima je učvršćen deo na kome su integralno urađene šine, po Mil.Std. 1913, uz nagib od čak 20 MOA, što pomaže podešavanju optičkog nišana za ekstremno velike daljine. Nema mehaničkih nišana, a standardna ponuda podrazumeva taktičku optiku Kahles najnovije generacije. Skeletoidni kundak sa trećom nožicom i podesivom obrazinom je udoban i univerzalan. Ali, iz ugla korisnika koji bi ovakvom puškom, dugom 1,5m, puzao kroz žbunje, bio bih srećniji sa kundakom koji neće zapinjati za granje i rastinje. Bez obzira na izvesne nedostatke. HS .50 M1 je efikasno i upečatljivo oružje, ali sa prilično ograničenom primenom.
Puška ovih dimenzija može da bude relativno bezbedna (po rukovaoca) korišćena u sukobu sa tehnički inferiornim protivnikom i na pretežno otvorenom terenu, praktično na granici vida za „golo oko“, kako se trenutno i radi u Iraku ili Avganistanu. Ali ako u jednačinu uključimo i sukob u urbanim uslovima, uz korišćenje savremenih tehničkih metoda za lociranje strelca, postaje jasno da oružje mora da ima mogućnosti za izmenu fizičkih parametara (smanjenje mase, dimenzija i buke) uz zadržavanje snažnog i efikasnog metka.

Nemoguće? Švajcarska kompanija AMSD nudi rešenje u obliku modularne snajperske puške Nemesis OM-50 kalibra 12,7×99 (.50 BMG). „Kalibar“ je već pisao o ovom oružju, kada je bivši mornarički snajperista sa pet metaka napravio grupu od 5×6 cm sa 1.000 jardi (911 m). Ovoga puta, u razgledanju puške pridružio nam se Sever Živkov, čovek „naše gore list“, bivši padobranac-snajperista u Bundesveru, koji je, između ostalog, učestvovao u testiranju za izbor nove snajperske puške.
Ova repetirka sa okvirom za pet metaka, pruža mogućnost da se za nepuna dva minuta, u poljskim uslovima, uz upotrebu osnovnog alata zameni cev i time dobije oružje značajno drugačijih karakteristika. Osnovna dužina cevi od 838 mm sa kojom je puška duga 1.562 mm i teška 15 kg, lako se pretvara u „karabin“ (ne znam koji bi bio drugi naziv), dužine 1.029 mm uz masu od 10 kg i cev od samo 381 mm na koju se montira prigušivač firme „Brugger-Thomet“, pa je čak i u urbanim uslovima veoma teško locirati strelca. Pritom, Nemesis OM-50 ima sklapajući kundak, tako da je nošenje u skučenom prostoru lakše i spretnije. Hvat je veoma udoban, komande su nadohvat prstiju. Kočnica ima tri položaja, a okidanje je iznenađujuće meko, poput sportskog oružja. Teška cev u kombinaciji sa sandukom od lake legure, pomera težište puške sasvim unapred ali, to nije problem jer se sa OM-50 ne puca stojeći – iz ruke, već uz kotrišćenje nožica. Ovo je moguće izvesti, jer se bregovi zatvarača ne brave u sanduku, već direktno u cevi. Sa gornje strane je Picatinny šina celom dužinom sanduka, a sa strane su dva kraća segmenta za montažu dodatne opreme. Montaža optike ima nagib od 20 ili 40 MOA da bi se iskoristila izuzetna praciznost puške. Do daljine od 300 m fabrika garantuje grupu ispod 0,5 MOA dok na 1.000 m garancija pokriva 1 MOA tj. 30 cm, ali se neretko dešava da grupe budu i višestruko uže.
Skup ovakvih rešenja, barem teorijski, širi polje primene ove puške. U kojoj meri će to zaista biti iskorišćeno – pokazaće vreme. Naše mišljenje je da čak i kada se radi o samo jednoj konfiguraciji, ON-50 Nemesis predstavlja izuzetno oružje. Do pojave nekih novih modela, ove puške uspešno čuvaju reputaciju svojih proizvođača.
tekst i foto D. Šaponjić