Zahtevi modernog bojišta
Puška deluje robusno i moderno, sa mat crnim površinama polimerskih delova i zeleno-žutom bojom aluminijumskog sanduka. Sistem rada je gasna pozjmica sa klipom kratkog hoda i rotacionim zatvaračem. Sam mehanizam prilično podseća na staru čehoslovačku automatsku pušku Vz-58. U zavisnosti od uslova rada, eventualnog korišćenja prigušivača i vrste municije, regulator protoka gasova koji se nalazi iznad cevi ima dve pozicije, koje omogućavaju pouzdano funkcionisanje oružja. Gornji deo sanduka je monolitan i iako je na početku planirano da bude od polimera, izrađen je glodanjem od otkivka aluminijumske legure, a u preseku je poput obrnutog slova U i potpuno otvoren sa tri strane. Na gornjoj površini, celom dužinom od 40 cm urezana je Picatinny šina na kojoj su montirani preklopni mehanički i optički nišani. Bočne Picatinny šine, kao i ona sa donje strane, fiksirane su naknadno, sa po dva zavrtnja što je (po mom mišljenju) dobro rešenje. Jer, široki sanduk prizmatičnog oblika nije naročito udoban, a bočna Picatinny “testera” prilično ograničava upotrebu. Da nekim slučajem koristim Bren 805, sigurno bih uklonio ove dodatke. Sa prednje strane, u sanduku je fiksiran masivni čelični cilindar, u koji je ušrafljena 360 mm duga, tvrdo hromirana cev sa šest žlebova i korakom uvijanja od 178 mm, prilagođena korišćenju municije sa zrnom tipa SS-109. S obzirom da je reč o modularnom oružju, zamena cevi sa kraćom (277 mm), obavlja se odvijanjem dva para bočnih zavrtnjeva koji fiksiraju pomenuti cilindar u sanduku. Nakon toga, odvijaju se dva šrafa sa bloka za gasnu pozajmicu i cev se izvlači zi sanduka. Na prednjem delu je navoj za montažu skrivača plamena, koji mora da se ukloni da bi na njegovo mesto došao npr. prigušivač ili pojačnik trzaja za manevarsku municiju. Pomalo nespretno rešenje, jer većina savremenih pušaka ima navoj na spoljašnjoj strani skrivača plamena za montažu ovakve opreme. Zamena cevi može biti obavljena u terenskim uslovima, ali to ne znači da je brza. U svakom slučaju, zahteva upotrebu moment-ključa i precizno pridržavanje propisanih normi. Teoretski, to jeste modularni sistem, ali nije predviđeno da korisnik oružja sam obavi ovakav zahvat, uostalom ni vojska nije naručivala puške sa dva kompleta cevi. Sa zadnje strane sanduka, u vertikalnom žlebu T profila, montiran je polimerski kundak koji se preklapa u desnu stranu. Demontaža je laka, odvajanjem donjeg dela sanduka, kundak jednostano povučete nadole duž žleba i izvadite ga. Iako je ponuđena opcija sa podešavanjem dužine kundaka, vojska je to ocenila kao nepraktično i odlučila se samo za podesivu obrazinu. I kada je preklopljen, kundak ne ometa izbacivalje ispaljenih čaura, pa se Bren 805 može koristiti bez rasklapanja kundaka.
Rasklapanje oružja je prilično jednostavno – dovoljno je izvući dve poprečne čivije i odvojiti donje, polimersko kućište sa okidačkim mehanizmom i regulatorom paljbe. Lepo, ali ne volim te sitne delove, koji se relativno lako izgube u travi (takav sistem ima i HK MP-5, zbog čega sam svojevremeno radio puno sklekova po kazni). Sam okidački mehanizam je jednostavan i pregledan, lako se čisti a na zadnjoj strani drške je izmenjiv panel u dve veličine, što pomaže u pronalaženju najudobnije konfiguracije. Poluga za oslobađanje magacina je ispred štitnika okidača, ima dobro odmerenu veličinu i nalik je rešenju sa HK G-3. Moguće je angažovati kažiprstom. Prihvatnik okvira na testiranom oružju namenjen je korišćenju originalnih
“Zbrojovkinih” okvira od poluprovidne plastike, sa debelim polimerskim dnom za koje predstavnici Firme tvrde da su pokazali veoma visoku otpornost i pouzdanost. Ipak, za NATO predviđa upotrebu okvira po STANAG normi (kompatibilan sa M-16), pa Bren 805 ima i ovu mogućnost uz jednostavnu izmenu plastičnog uvodnika. Selektor paljbe je ujedno i poluga kočnice. Postavljen je sa obe strane rukovata i nadohvat je palca ruke kojom okidate. Ima četiri položaja (ukočeno, jedinačno, rafal od dva metka i neograičena paljba). Dobra osobina je udobno korišćenje i jasna promena pozicije, ali su svi režimi paljbe zbijeni na hod poluge od 90 stepeni, što u stresnim borbenim uslovima može predstavljati problem, jer nehotični jači pritisak palca lako menja način rada oružja.
Ipak, nema boljeg načina za upoznavanje sa nekim oružjem od strelišta. Prazna puška teška je 3,58 kg, ali sa punim okvirom od 30 metaka to je već 4,2 kg. Lagan plastični kundak pomera težište oružja unapred, što je dobro kada vam treba brza paljba, ali ako dugo patrolirate sa oružjem u rukama to može biti problem zbog zamaranja. U silueti udaljenoj dvadesetak metara, završavaju svi pogoci u režimu rafalne paljbe. Iako, to isto može i Kalašnjikov. Mehanički nišani su odlični, ali sa kolimatorom i uvećanjem shvatate da na 200-300 m, bez problema možete da pogodite cilj veličine glave. Po opaljenju, sve čaure završavaju ispred strelca zahvaljujući deflektoru tj. odbijaču, postavljenom na kraju otvora za izbacivanje čaura. Ručica za repetiranje se može postaviti sa obe strane puške, ali oni koji su navikli da oružje prihvataju slabijom rukom u zoni okvira za municiju, moraju biti oprezni. U tom položaju, ručica zatvarača lako može da vas udari po palcu – a to ume da zaboli. Okidanje je dobro, tokom testa nije bilo zastoja (a ispaljeno je na stotine metaka), kontrola i preciznost su bili jako dobri, komande se pozicioniraju jasno i uglađeno…
R.K.
