Život nema cenu

Pripadnici specijalne jedinice GSG-9 iz sastava Savezne policije Nemačke – Tomas Hafeneker i Tobijas Reterat, koji su radili u obezbeđenju njihove ambasade u Bagdadu, ubijeni su iz zasede 7. aprila 2004. u blizini Faludže, prilikom obezbeđenja konvoja VIP, koji su napali pobunjenici bliski Al Kaidi. Tri godine kasnije, u eksploziji improvizovane eksplozivne naprave (IED) u Kabulu su 15. avgusta 2007. poginula trojica njihovih kolega iz kriminalističke policije (BKA), članova tima za obezbeđenje nemačke ambasade u Avganistanu, kada su pratili konvoj koji se kretao kroz avganistansku prestonicu.
Nakon ovih tragičnih događaja, Savezno ministarstvo unutrašnjih poslova Nemačke – BMI (Bundesministerium des Innern), donelo je u aprilu 2008. odluku da se ubuduće, radi rasterećenja specijalne jedinice GSG-9 i Savezne kriminalističke policije – BKA (Bundes Kriminalamt), poslovima obezbeđenja VIP (važne ličnosti) u kriznim područjima bavi novoformirana Služba za obezbeđenje ličnosti u inostranstvu – PSA (Personenschutz Ausland), koja deluje u okviru direkcije Savezne policije – BPOL (Bundes Polizei). Međutim, PSA je u svom radu uveliko oslonjena i zavisna od GSG-9, čija komanda u Sankt Augustinu planira i podržava (obaveštajno, logistički, taktički) rad PSA i obučava njene operativce.
Formiranje PSA trebalo je da okonča mešanje i preklapanje nadležnosti koje je do tada karakterisalo obezbeđivanje lica i objekata u nemačkim diplomatsko-konzularnim predstavništvima u inostranstvu. Za ove poslove je u prvom redu bila nadležna Savezna policija (BPOL) sa svojim službama i jedinicama, koja je, pored brige o održavanju kućnog reda i fizičko-tehničke zaštite objekata – HOD (Hausordnungs und Objektschutzdienst), davala i savetnike za pitanja bezbednosti (SiB), koji su upućivali osoblje ambasada i konzulata u preduzuimanja mera bezbednosti i zaštite. Za obezbeđenje ambasadora u inostranstvu bili su nadležni agenti BKA, dok su za posebno rizične zadatke obezbeđenja ambasadora u kriznim područjima angažovani oni iz Odeljenje za specijalne inostrane operacije – ASE (AuslandsSpezialein). Njima su, po potrebi, kao pojačanje slati posebno obučeni operativci GSG-9 BPOL, iako ti poslovi ne spadaju u primarne zadatke ove jedinice. Za ove potrebe GSG-9 je duže vreme stavljala na raspolaganje dva svoja VIP tima za posebne zadatke pod imenom A-tim (Avganistan) i B-tim (Bagdad).
Nakon reorganizacija preduzetih 2008. deo poslova BPOL koji se označavao skraćenicom HOD je dobio novi naziv – Službenici obezbeđenja diplomatskih predstavništava u inostranstvu – SAV (Sicherheitsbeamter AuslandsVertretung), iako je stari naziv HOD ostao da se nezvanično koristi do danas. Za posebno odabrano i obučeno osoblje koje se šalje na službu u krizna područja dodaje se naznaka – „krizna područja“. PSA je preuzela obezbeđenje VIP u inostranstvu, uključujući i krizna područja, i za taj deo poslova odgovorna je posebna jedinica u okviru PSA – Obezbeđenje u kriznim područjima ili skraćeno SIK (Shutzaufgaben in Kriesengebieten). Radi optimalnog korišćenja logistike i obuke, kao i rasterećenja Direkcije BPOL u Potsdamu od brojnih operativnih zadataka, u februaru 2013. odlučeno je da se zadacima obezbeđivanja lica u kriznim područjima u inostranstvu ponovo priključi GSG-9. Razlog tome nije bila puka promena imena, već i promena na mestu šefa PSA, koje je preuzeo dotadašnji komandant GSG-9 Rajmund Gans.
Danas se sedište PSA nalazi u Sankt Augustinu, pored baze GSG-9, pod pokroviteljstvom specijalnih snaga BPOL. Selekciju i obuku pripadnika PSA i, posebno, SIK sprovodi jedan od timova GSG-9. Instruktori obuke za VIP zaštitu, koji su prethodno iz GSG-9 prešli u SIK, ponovo su reintegrisani u GSG-9. PSA se sastoji od različitih grupa za obezbeđenje lica, koje su po principu rotacije nadležne za različita krizna područja. U obavljanju zadataka u inostranstvu PSA operativci su vezani za organizaciju Ministarstva inostranih poslova – AA (Auswartigen Amtes) Nemačke, jer rade u njihovim ambasadama i konzulatima. Pored Kabula i Bagdada, operativci SIK-PSA nalaze se i u Tripoliju (Libija), Sani (Jemen), Islamabadu (Pakistan) i još nekoliko zemalja u Africi, Bliskom i Srednjem istoku i Centralnoj Aziji. Koliko dugo će specijalni operativci da ostanu u inostranstvu, zavisi od situacije na terenu i stanja u konkretnoj zemlji. Na primer, trajanje jedne smene na službi u Kabulu i Bagdadu iznosi tri meseca.
U Glavnoj direkciji Savezne policije u Potsdamu (BPOL), u 4. odeljenju za međunarodnu saradnju i evropske poslove, formiran je mali Organizacioni štab za zadatke obezbeđivanja u kriznim područjima, čije je ime potom promenjeno u Radni štab – ASSIK (Arbetsstab Schutzaufgaben in Krisengebieten). Za unutrašnje obezbeđenje, odnosno zaštitu visokih državnih funkcionera u Nemačkoj i inostranih delegacija i zvaničnika tokom posete Nemačkoj, takođe je zadužena Savezna kriminalistička policija (BKA), koja za te poslove ima odeljenje pod imenom Grupa za obezbeđenje – SG (Sicherungsgruppe), kojim rukovodi Olaf Lindner, još jedan bivši komandant GSG-9. Za zaštitu predsednika vlada nemačkih pokrajina i ministara u tim vladama (Bavarska, Severna Rajna-Vestfalija, Baden-Virtenberg i druge), nadležne su kriminalističke policije tih pokrajina – LKA (Landeskriminalamt).
Visoka motivacija, koncentracija, smirenost, brzi refleksi, izuzetna preciznost u gađanju iz vatrenog oružja i naglašena sposobnost opažanja samo su neki od kvaliteta koje moraju da poseduju kandidati za službu u PSA. U skladu s tadašnjom situacijom prvi pripadnici sa iskustvom su preuzeti iz GSG-9, ali i drugih jedinica i službi savezne i pokrajinskih policija. Kasnije su se priključili mladi eksterni kandidati, na primer, pripadnici vojske, koji su prvo morali da prođu kroz dodatnu opštu policijsku obuku. Danas mladi policajci služe u PSA zajedno sa iskusnim bivšim pripadnicima BKA i LKA. Mnogi novi uspešni kandidati dolaze iz jedinica za sprovođenje istraga i hapšenja – BFE (Beweis und Festnahmeeinheiten), SEK timova pokrajinskih policija i žandarmerije (Bereitschaftspolizei – BePo), pošto oni već ispunjavaju neophodne preduslove psihofizičke spremnosti.
Organizaciono približavanje GSG-9 i PSA dodatno je unelo sinergiju u pogledu pridobijanja kandidata. Jer, postoje uvezani programi selekcije za prijem novih pripadnika u obe jedinice (Eignungs auswahl verfahren – EAV), koji se realizuju u Sant Augustinu u blizini Bona, što ima mnogo prednosti. „Na taj način se oni kandidati koji nisu ispunili jedan deo selektivnog programa za prijem GSG-9, a poseduju potrebne ostale kvalitete, preusmeravaju za prijem u PSA“, objasnio je šef PSA Rajmund Gans, bivši komandant GSG-9. Ima i kandidata koji se, uprkos podobnosti za GSG-9, svesno odlučuju za pristupanje PSA, zato što ciljano žele službu u inostranstvu. Po završenom selektivnom kursu za prijem u PSA, kandidati koji su pokazali najbolje rezultate se primaju na osnovnu tromesečne obuke bliske VIP zaštite, na kojoj prvo uče osnove bliske zaštite, pri čemu se ne radi isključivo o političarima, već i okrivljenim licima i zaštićenim svedocima.
U programu obuke se nalaze i taktička vožnja (u borbenim uslovima) sa specijalno zaštićenim terenskim vozilima, kao i kurs prve pomoći povređenima na licu mesta u borbenim uslovima. Ovaj medicinski deo obuke pojačan je posle iskustava i gubitaka u napadima u Avganistanu i Iraku i označava se skraćenicom TCCC – Tactical Combat Casuality Care (taktičko zbrinjavanje povređenih u borbi). Za pružanje prve medicinske pomoći operativci PSA su opremljeni ličnim sanitetskim kompletom IFAK (Individual First Aid Kit) i medicinskim rancem s najneophodijim materijalom i priborom.
U okviru tima PSA operativci su raspoređeni po dužnostima i specijalnostima (sanitetski tehničari, specijalisti za vozila, oružje, minsko-eskplozivna sredstva, prethodnicu i izviđanje…) i za svaku specijalnost postoje po dva operativca. Za intervencije se koriste blindirana terenska vozila Mercedes G klase, Mitsubishi i Toyota, opremljena radio uređajima, GPS, uređajem za elektronsko ometanje signala za aktiviranje IED (Anti-IED Jamming), koja su posebno modifikovana za pustinjske terenske uslove, s visoko postavljenim usisnicima za vazduh s filterima, a radi zaštite motora u ekstremnim uslovima od vrlo sitne prašine.
Broj kandidata koji ne uspeju da prođu EAV je prilično visok – oko 60%, što samo ukazuje na težinu kriterijuma i zahteva i pažljiv odabir ljudstva, među kojima ima i žena. U programu osnovne obuke su i taktička vožnja (u borbenim uslovima) sa specijalno zaštićenim terenskim vozilima, kao i kurs prve pomoći povređenima na licu mesta u borbenim uslovima. Naravno, fokus u obuci je usmeren ka taktici i operativnim procedurama bliske zaštite štićene ličnosti u kriznim područjima. Intenzivna obuka u situacionom gađanju, sport i borilačke veštine i realističan operativni trening kroz uvežbavanje različitih scenarija napada i odbrane, odnosno brzog reagovanja u slučaju napadu na štićenu ličnost i konvoj (oružjem iz mase ljudi, iz zasede, IED, bombaši-samoubice i drugo), kao i brzo taktičko izvlačenje VIP s mesta napada, sastavni su deo programa obuke agenata VIP zaštite u PSA. Posebno se uvežbaju taktika i reagovanje Timova za odbijanje napada – CAT (Counter Assault Team), koji su naoružani automatskim oružjem i preuzimaju na sebe glavni teret u borbi s napadačima, omogućavajući tako timu za blisku zaštitu da VIP brzo prebaci u drugo vozilo (ako je potrebno) i evakuišu se s mesta napada u sigurnom pravcu.
Iskustva iz Avganistana, Iraka, Pakistana i drugih kriznih regiona pokazuju da posebno velika opasnost preti od improvizovanih eksplozivnih naprava – IED (Improvised Explosive Device), automobila-bombi – VBIED (Vehicle Borne Improvised Explosive Device), bombi-krajputaša (Roadside bomb IED) i zaseda, u kojima napadači, osim automatskog oružja, koriste i ručne raketne bacače (RPG). Zato tokom obuke pripadnike PSA iskusni instruktori uče kako da reaguju u ovakvim situacijama i koje mere bezbednosti da preuzimaju, uključujući i napredna znanja u rukovanju sa IED (kurs rukovanja minsko-eksplozivnim sredstvima).
PSA operativci su naoružani automatskim puškama HK G-36 C (Compact) u kalibru 5,56 mm s prednjim rukohvatom, providnim okvirima (zbog bolje kontrole municije) i dobošima povećanog kapaciteta metaka, opremljenim optoelektronskim nišanima EOTech i taktičkim svetlom GTL (Glock Taktisches Light), pištoljima Glock 17 u kalibru 9×19 sa GTL taktičkim svetlom, ali i lakim puškomitraljezima MG HK G8 kalibra 7,62×51 sa optičkim nišanom uvećanja 4x i dobošem za municiju. Iz asortimana Heckler-Koch u arsenalu se nalaze i kratki HK MP5K kalibra 9×19, prilagođen za VIP zaštitu i dejstvo u skučenim prostorima i kratkim odstojanjima, ali i noviji model MP7 PDW (Personal Defence Weapon) u kalibru 4,6×30 mm. Nemački PDW koncept nije u potpunosti zaživeo, zato što pripadajući pištolj HK P46 nije ušao u serijsku proizvodnju. Za razliku od Nemaca, PDW koncept belgijskog FN već odavno funkcioniše i čine ga automat P90 i pištolj Five-seveN, oba u kalibru 5,7×28.
I nakon formiranja PSA pogoršanje međunarodne bezbednosne situacije i eskalacija terorizma u svetu doveli su do novih žrtava nemačkih policajaca u kriznim regionima. U Jemenu je 6. oktobra 2013. ubijen inspektor Mirko K., koji je kao agent PSA radio u službi obezbeđenja ambasade u Sani (glavnom gradu Jemena) i to prilikom neuspelog pokušaja otmice od strane terorista. Zbog toga je nemačka vlada odlučila da preduzme nove mere za povećanje bezbednosti diplomatsko-konzularnih predstavništava i osoblja u svetu, a posebno u kriznim regionima, koje podrazumevaju i velika dodatna novčana sredstva, pa je iz budžeta za ovu svrhu izdvojeno oko 200 miliona evra. Između ostalog, u ambasadu u Bagdadu će biti uloženo 12 miliona evra, Erbilu (Kurdistan) 5 miliona, Kabulu 10 miliona, Islamabadu (Pakistan) 17 miliona i Kairu 20 miliona evra. Nemačka vlada očekuje da se ovoliki novac opravda konkretnim rezultatima: povećanom zaštitom svojih građana i službenih lica u kriznim regionima. Još jedna potvrda kako ozbiljne države vode brigu o svojim građanima i službenicima. Životi ljudi nemaju cenu.
D. DŽAMIĆ