Do poslednjeg daha

 

Ako izuzmemo oružje domaće „Zastave“, puške „Iževskog Mehaničeskog Zavoda“ najzastupljenije su među našim lovcima. Zbog izuzetno povoljnog odnosa cene i kvaliteta „IŽ“ jednocevke, položare, bokerice i poluautomati, uživaju visok ugled širom sveta. Kupuju ih čak i najbogatiji lovci, kako bi svoje „holande“, „famarse“, „ferlahe“, „peracije“ po kišnom i snežnom danu ostavili u skupim vitrinama, a sebi ipak priuštili izlazak u lov. Za vreme Drugog svetskog rata, u jeku najžešćih borbi na ruskom frontu 1942. naredbom je u gradu Iževsku osnovan „Državni arsenal No622“. Odmah počinje sa proizvodnjom puškomitraljeza Degtarjev, antitenkovskih pušaka Simonov, pištolja TT i revolvera Nagant. Rat se završio i „Arsenal No622“ prerastao je u „Iževski Mehaničevski Zavod Baikal“ sa ogromnom proizvodnjom sportskih i lovačkih pušaka, i poznatih pištolja PM Makarov 9×18. Fabrika je „narasla“ do površine 920.000 metara kvadratnih i 13.000 zaposlenih. Potpuno je zaokružena, je u sastavu ima razvoj, mašinsku obradu, obradu plastičnom deformacijom (kovačnice i presare), termičku obradu, metalurgiju, mikroelektroniku, proizvodnju instrumenata i sve neophodne merne i ispitne laboratorije. Verovatno ni najslavnija svetska imena u proizvodnji oružja nemaju sve to zaokruženo „pod jednim krovom“. Zato ‘Baikal“ izvozi oružje u 78 zemalja sveta i čini 76% od ukupnog izvoza ruskog „civilnog“ oružja. Da biste shvatili koji je to gigant, navodimo da je u 2004. „Baikal“ proizveo 679.000 komada lovačkog i sportskog oružja, u preko 200 tipova i 1500 različitih verzija. Svake godine, „Baikal“ osvoji diplomu kao jedna od „Rusias 1000 best companies“ – najboljih 1000 ruskih kompanija.
Poluautomatska sačmarica MP153 i kod nas i u svetu poslednjih godina postala je najprodavaniji poluautomat uopšte, na tržištu. Samo još po broju proizvedenih jedinica, nije dostignut BrowningAuto 5, koji se neprekidno proizvodi skoro jedan vek. Rad na konstruisanju ovog poluautomata počeo je 1997. i akcenat dat na izradu oružja, koje će moći pouzdano da funkcioniše po svim vremenskim uslovima, koristeći metke čija se težina sačmenog punjenja kreće od 28 do 64 g. Prototipi su predstavljeni na nirnberškoj IWA 1999. i od tada svet su ugledale verzije sa orahovim, polimerskim kundakom, IPSC verzija sa deset metaka i „Viver“ šinom, kao i puška u kalibru 20/76.
IŽ MP153 radi se u kalibrima 12/76, 12/89 i 20/76, uz mogućnost korišćenja metka dužine 70 mm. Za princip rada mehanike odabrana je, po pouzdanosti još neprevaziđena pozajmica gasova. U zoni polvine cevi izbušena su dva paralelna otvora, kroz koje sagoreli gasovi ulaze u gasni cilindar. Tu deluju na hromirani jednodelni klip, koji na sebi nosi široku zaptivnu kariku. Ova karika smeštena je u sopstvenom žlebu i ne skida se, što pohvaljujemo. Klip sabija povratnu oprugu i sistemom dvaju paralelnih poluga prenosi kretanje na zatvarač. Masivni dvodelni zatvarač na gornjoj strani ima snažan klin, koji se zabravljuje direktno u produžetak cevi. Znači, duraluminijumski sanduk samo integriše ove „čelik-na čelik“ zabravljene delove. Dva jaka bočna izvlakača drže (i čupaju) čauru, raspoređeni pod uglom od 180º. Vezne poluge klipa i zatvarača, u zoni ležišta zatvarača spojene su pločicom, koja celom podsklopu daje dodatnu čvrstinu. Na prednjoj strani gasnog cilindra nalazi se prelivni ventil, kroz koji se evakuiše višak, za rad puške nepotrebnih, sagorelih gasova.
E, sada pazite dobro! Proizvođač u uputstvu insistira da prvih stotinak metaka, ne budu punjenja lakšeg od 35 g sačme. U nekim uputstvima dobijenim uz ovu pušku, videli smo da je greškom napisano „ne težim od 35 g“. To je pogrešno! Savetujemo da prvih 100 metaka budu 12/76 standardnih – normalnih radnih pritisaka. Pazite, ako koristitie veoma laka punjenja, prelivni ventil mora da se zatvori, kako bi na klip delovala veća količina sagorelih gasova. Međutim, na ovako zatvoren prelivni ventil, ako stavite i ispaljujete metke pune snage (12/76 ili 12/89) dolazi do neželjenog opterećenja oružja, pa je moguće čak i njegovo oštećenje. Savet je da razradite oružje (100 patrona) težim lovačkim punjenjima, ako posle intenzivno pucate lakim patronama (skit ili trap), samo malo – „pipajući“ zatvorite ventil, ali nemojte da koristite najjače lovne laboracije!
Ovaj poluautomat poseduje i tzv. „kat-of“ uređaj za brzu izmenu metka u cevi, a raspolaže i setom izmenjivih čokova. Ključ za čokove koji se isporučuje uz ovu pušku nije baš visokog kvaliteta. Zato savetujemo pažljivu manipulaciju njime kako se ne bi oštetili zarezi na čokovima. Neophodna je česta provera zavijenosti čokova. Ovaj ruski poluautomat radi se u varijanti orahovog ili polimerskog kundaka, i to je već stvar ličnog opredeljenja lovaca.

Italijanska oružarska revija „Armi e Tiro“ davne 2005. objavila je neverovatan test puške MP153. Uvidevši da je IŽ MP153, tih godina najprodavaniji poluautomat Evrope, uvoznik „Prima Armi S.r.l.“ iz Pinerola (TO) organizuje u mestu Carisio, na imanju porodice Lucchiari, neverovatni test izdržljivosti. Pokušaće da iz puške Baikal MP153 Syntex (sa sintetičkim kundakom), ispale u pet dana 50.000 metaka!
Sponzor za municiju bila je najveća italijanska fabrika municije „Fiocchi“. „Neverne Tome“ odmah su u glas prigovorile da će taj test da upropasti prodaju „Baikalovog“ poluautomata, jer je normalni radni vek i skupih pušaka oko deset hiljada metaka, i to tokom decenija eksploatacije. Određeno je čak 15 strelaca, koji će se smenjivati tokom pet dana, pucati po 12,4 časa na dan i ispaliti 50.000 metaka Fiocci Top Trap Black. Pucnjava na posedu Lukieri počela je jednog kišnog junskog ponedeljka..Uočeno je da će veliki problem da predstavlja zagrevanje puške tokom brze paljbe. A moralo je da se puca brzo, zbog velikog broja planiranih metaka i kratkog, predviđenog vremena. Prvi put, pregrejanu pušku jednostavno su potopili u korito sa vodom. To je protivno svim zakonima mašinske nauke, jer tako dolazi do neželjenog, nekontrolisanog zakaljivanja pregrejanih površina. Odlučeno je za ubuduće da se puška po pregrevanju uvija u vodom natopljeno ćebe i da se tako stalno snižava temperatura. Da znate, već posle 300 ispaljenih metaka, puška ne može da se drži ni u rukama zaštićenim kožnim rukavicama. Usled prljanja sagorelim gasovima i olovom, puška je u tačno određenim ciklusima čišćena i podmazivana, sredstvima firme „Birchwood“. Naravno, uz to je periodično bilo neophodno i dtaljnije rasklapanje i čišćenje udarnog mehanizma. jednom prilikom neko je od učesnika pri sklapanju udarnog mehanizma pogrešno montirao udarnu oprugu udarača (čekića) i ona je već na prvom narednom hicu polomljena. Odlučeno je da se opruga zameni, jer je oštećena ljudskom greškom. I tako, pet dana grmelo je po 12 i više časova. Plastični deo podkundaka, u zoni gasnog cilindra od toplote se prosto topio, ali je puška i dalje radila kao sat. Par stotina metaka pucanja, hlađenje natopljenim ćebetom, pa struganje gareži i olova, pa tek onda čišćenje i podmazivanje. Posle utrošenih 50.000 metaka, koji znače 69 kg sagorelog baruta, 1400 kg ispaljene sačme, 42 boce utrošenog sredstva za čišćenje i osam boca ulja za podmazivanje – test je okončan. Puška je detaljno očišćena i pregledana. Apsolutno nije bilo oštećenih mesta i delova, koji bi zabranjivali njenu dalju upotrebu.
Posle 50.000 ispaljenih metaka Focchi Top Trap Black, poluautomatska sačmarica Baikal MP153 Syntex potpuno je ispravna za dalju upotrebu! Svi su bili oduševljeni, točio se šampanjac do duboko u noć. Komentar ovome sasvim je nepotreban. Ekskluzivno smo preneli test ove kod nas omasovljene puške, još jednom dokazujući da „Kalibar“ ne zaostaje za elitnim evropskim oružarskim časopisima, kada je informisanje čitalaca u pitanju.
V. MITROVIĆ

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Pročitajte još