Izneverena očekivanja
U oružanim snagama SAD, Mornarica predstavljala najcenjeniji deo, a od kraja Drugog svetskog rata i osnovni instrument za projekciju moći i sopstvenog uticaja na bilo kojoj tački planete. U okviru ovog vida oružanih snaga, Korpus mornaričke pešadije (USMC) ili marinci važe za svojevrsnu elitu i ponosni su na svoj status, pa se među bivšim pripadnicima Korpusa neretko čuje maksima “Jednom marinac – uvek marinac”. Iako su elita, marinci nisu specijalna jedinica u pravom smislu. Do pre nekoliko godina US Navy je bezrezervno mogla da računa na „foke” , odnosno SEAL komandose, osposobljene za dejstva u svim uslovima. Međutim, angažovanje u Avganistanu i Iraku, uslovilo je reorganizaciju specijalnih snaga, pa su se sve jedinice našle pod zajedničkom komandom US SOCCOM. To je na globalnom nivou donelo veću efikasnost i bolju međusobnu saradnju, ali je USMC time primoran da vodi pravi rat papirima u administrativnoj džungli nadležnosti, da bi mogao da angažuje specijalne snage za sopstvene potrebe. Ovaj problem naročito je izražen kod tzv. ekspedicionih snaga – Marine Expedition Unit (MEU).
Zato je rešenje pronađeno u ojačavanju i proširenju obuke izviđačkih jedinica Marine Recon Force. Odnedavno je formirana i Mornarička komanda za specijalne operacije MARSOC (Marine Special Operations Command), u čiji sastav su ušli timovi i samostalni bataljoni Force Recon.
Osposobljavanje za izvođenje samostalnih specijalnih misija zahteva adekvatnu obuku, formiranje sopstvenih obaveštajnih organa, ali i odgovarajuću opremu. Malo zbog štednje i tradicije, ali marinci se i tu razlikuju od ostalih. I danas je u njihovoj opremi najcenjenije oružje iz tzv. “slanog kompleta” (Salty Kit) poluautomatska puška M-14 u kalibru 7,62 mm NATO i pištolj M1911 kalibra .45 ACP. Iako su još osamdesetih godina 20. veka svi vidovi oružanih snaga, kao službeni pištolj usvojili M-9 (Beretta 92F), USMC je uz svesrdnu podršku legendarnog strelca i ratnog veterana – pukovnika USMC Jeffa Coopera, ostao veran Coltu M1911. Naravno, takav stav je utemeljen na bogatom borbenom iskustvu i dokazanim performansama metka i pištolja. I danas će svaki ekspert za oružje reći, da je teško naći sistem metak/pištolj, koji po učinku na protivnika, može da se meri sa Modelom 1911.
Svako, oružje ima radni vek i došlo je vreme da se voljene četrdesetpetice penzionišu. Raspisan je konkurs za novi pištolj za blisku borbu (Close Quarter Battle Pistol) ili skraćeno CQBP M45. Pogađate, traženo je da novi pištolj bude u kalibru .45 ACP, cev od pet inča, ima jednoredni okvir za municiju kapaciteta najmanje sedam metaka, SA okidanje sa manuelnom kočnicom, ima mogućnost za montiranje dodatne opreme, preciznost u granicama od 15 cm na 25 jardi i da bez oštećenja ispali najmanje 20.000 metaka. Ukratko, marinci su poželeli izdržljiv i kvalitetan M1911 sa Picatinny šinom za opremu. Novi pištolj je zbog toga dobio nadimak Rail Gun (šinsko oružje). U uži izbor su ušli modeli kompanije “Springfield”, “Kimber” i naravno, “Colt” za koga je od samog početka bilo jasno, da je u privilegovanom položaju.
Sva tri pištolja su vizuelno toliko slični, da ih sa sigurnošću možete razlikovati, tek kada pročitate natpis na navlaci. Klasična silueta uz modernije, ergonomski bolje rešene komande, poput olakšanog okidača i udarača, većih poluga ručne kočnice, ustavljača navlake i dugmeta za utvrđivač okvira, duži rep automatske kočnice, niskoprofilni borbeni nišani, urezi za repetiranje na prednjem delu navlake i Picatinny šina na ramu, uz specijalni finiš u zelenoj, crnoj ili boji peska… Sve ovo je već godinama u ponudi kod skoro svih proizvođača. U drugu fazu konkursa sve tri kompanije ušle su sa ambicijom da dobiju ugovor sa USMC, vredan oko 22,5 miliona dolara. Za taj novac marinci će u toku narednih pet godina dobiti 12.000 pištolja, logistiku i rezervne delove. Objavljen je podatak da je cena pojedinačnog pištolja čak 1.875 dolara. Nimalo jeftino. Ove godine, 18. jula objavljeno je da je pobednik “Colt” i da će do kraja godine isporučiti prvih 4.036 pištolja M45 CQBP sa rezervnim delovima. Gerry Dinkel, izvršni direktor kompanije “Colt Defence” oglasio se saopštenjem da je “ponovo izabran 1911 koji ulazi u 101. godinu aktivne službe, što je potvrda efikasnosti i kvaliteta bezvremenog dizajna, kao i da ‘Colt Defence’ u budućnosti vidi još prilika za saradnju sa Korpusom mornaričke pešadije i obnavljanje proizvodnje modela 1911 za vojsku”.
Civilna verzija ovog pištolja, odavno je u prodaji pod imenom Rail Gun, a časopisi i internet forumi vrve od pohvala ponosnih vlasnika. Nepun dan po objavljivanju rezultata konkursa, procurili su sasvim drugačiji podaci, nesumnjivo dobijeni od insajdera neke od konkurentskih kompanija. Prema ranije utvrđenim uslovima, svaki učesnik druge faze konkursa, dostavio je vojnoj komisiji po 15 pištolja na ispitivanje. Od tog broja, po pet pištolja testirano je u uslovima intenzivne upotrebe, gde je osim funkcionalnosti ocenjivan nivo potrebnog održavanja, postojanost finiša, otpornost na koroziju, preciznost i pouzdanost, kako pojedinih sklopova tako i oružja u celini. Od “Coltovih” primeraka, za ovaj test uzeti su pištolji sa brojevima 11, 12, 13, 14 i 15. Rezultati su bili poražavajući. Jedino je pištolj sa brojem 13 preživeo test. Ostali su se jednostavno raspali, posle 12.000 ispaljenih metaka! Istini za volju i dalje je nejasno, da li je svaki pištolj ispalio tu količinu municije ili je ovo ukupna brojka utrošenih metaka, na kojoj se stalo kada su otkriveni problemi. Šta god da je u pitanju, ne mogu a da ne pomislim na svoj stari CZ99 koji sam prodao posle ispaljenih desetak hiljada metaka i koji je uprkos tome, izgledao i radio kao da je nov!
Na fotografijama “Coltovog” CQBP koje su do sada dostupne, vide se ozbiljna strukturna oštećenja glavnih delova oružja. Testirani pištolji imaju ceracote finiš boje peska, ekstremno visoke tvrdoće, koji im osim trajne zaštite, omogućava nesmetano funkcionisanje bez podmazivanja, što je veoma važno u pustinjskom okruženju, jer se tako izbegava lepljenje peska na zamašćenu površinu, što često izaziva zastoje. Vidi se i da površinska zaštita puca i otpada u ljuspicama, ostavljajući tako goli čelik izložen spoljnim uticajima. Najuočljivija oštećenja su prskotine navlake i to na više mesta. Na svakom pištolju navlaka je pukla u prednjem delu, u zoni gde se nalaze urezi za lakše repetiranje. Ali osim na stranicama, oštećenja se nalaze i u prednjem donjem delu navlake, gde je smeštena povratna opruga. Novi pištolj više nema krutu, jednodelnu vođicu opruge već teleskopski dual sistem, koji bi trebalo da mu poveća preciznost i pouzdanost u radu, poput onoga na modelu Delta Elite u kalibru 10 mm Auto. Koliko je u tome uspešan? Očigledno ne naročito, jer je prednja čaura opruge pukla i po obimu i po dužini, tako da se jedan deo delimično odvojio, a čak se pojavila i mala rupa ispod ovoga dela. Pukotine navlake nisu bezazlena površinska oštećenja, lako ih je uočiti i sa unutrašnje strane navlake. Pojavljuju se i u zoni izvlakača, tj. otvora za izbacivanje čaura, kod rupe za udarnu iglu i na žlebovima za vođice navlake na ramu. Na žalost, ni ram oružja nije pošteđen oštećenja, pa su na prednjem donjem delu, nepostredno iznad Picatinny šine uočene opasne uzdužne prskotine. Ovo znači, da svaki ispaljen metak iz ovakvog oružja, predstavlja ozbiljan rizik po život i zdravlje onoga ko ga koristi. Pukla je bruka, zahteva se poništavanje ugovora i ponovljeno testiranje, jer navodno nijedan “Springfieldov” pištolj nije imao oštećenja ni zastoje. Nezavisno od rasprava o korupciji, u delu stručne javnosti trenutno se vodi polemika, šta je razlog za katastrofalan kvalitet testiranih pištolja? Čini se da najveći deo učesnika u raspravi smatra, da je reč o kombinaciji materijala lošeg kvaliteta i odsustvu odgovarajuće kontrole. Iz “Colta” se još niko nije oglasio povodom ovog skandala, ali ni da odgovori na pitanje da li je na modelu M45, čelik za ram i navlaku pre obrade na CNC mašinama kovan ili je reč o odlivku. Ovaj ignorantski stav nije neočekivan, jer “Colt” već decenijama štiti moćan politički lobi, iako su sve glasniji zahtevi da se prestane sa takvom praksom. Bez obzira na ishod ovog incidenta, očito je da “Colt” nikako ne nalazi način da prevlada neke probleme. Kompanija se već godinama ne pojavljuje na sajmovima oružja, ne predstavlja nove modele, uprkos brojnim primedbama na pouzdanost puške M-16, rešenje je na kraju morao da ponudi “Heckler und Koch”, sada još i ovo sa M45. U želji da se naglase moderna rešenja i privuče nova generacija kupaca, pištolj Rail Gun već izvesno vreme reklamira se pod sloganom “Ovo nije četrdesetpetica vašeg dede”. Ne mogu, a da se ne zapitam: “Možda bi bilo bolje da jeste”.
R.K.
