Kultno oružje

Iako se na ovim našim prostorima u većim količinama može da pronađe razno arhaično i oružje proizvođeno u manjim serijama, britanski revolveri Vebli i Enfild su srazmerno retki. Stoga smo se prijatno iznenadili kada smo dobili na testiranje savršeno očuvani teški revolver Webley MkVI u gotovo zaboravljenom kalibru .455 Webley.
Ovaj revolver, poznat i kao Webley Break-Top ili Webley Self-Extracting, bio je u različitim varijantama standardno službeno ručno oružje Ujedinjenog kraljevstva i zemalja Komonvelta od 1887, do 1963. Najprepoznatljivija karakteristika ovog oružja, oduvek je bio sistem “otvaranja”, odnosno prepunjavanja i ekstrakcije čaura. Sadašnji moderni revolveri su odreda koncipirani tako da im se doboš izbacuje na stranu, ali u vreme kada je prvi Webley nastao – jednako popularno rešenje bilo je prelamanje revolvera “naviše”, odnosno pomeranjem cevi i prednjeg dela rama oko osovine na donjem delu.
Kompanija “Webley & Scott” (ranije “P. Webley & Son”) najpoznatija je u oružarskom svetu upravo po svojim revolverima, koji su verno i pouzdano poslužili britanske vojnike u ova svetska rata i brojnim kolonijalnim sukobima. “Webley & Scott” je pravila i brojne manje revolvere namenjene snagama reda (Webley RIC) i razne varijante “britanskog buldoga”, za civilne samoodbrambene potrebe. Ipak, trenutak najveće slave za ovu kompaniju nastao je 1887, kada je Britanska vojska usvojila njihovu konstrukciju revolvera, umesto dotad korišćenog Enfield Mk I i Mk II, koji su se pokazali kao nezadovoljavajuće rešenje.
Moćni čistač rovova
Vojni autoriteti su bili impresionirani funkcionisanjem snažnog “veblija” u kalibru .455, pa je odmah naručeno 10.000, a potom još 2.000 revolvera. Tako je Webley Mk IV kao unapređena varijanta ušao u vojnu upotrebu 1899. i uskoro postao poznat kao Boer War Model, jer je obilato korišćen tokom Burskog rata u Africi, iako su vojnici sa Ostrva u tim sukobima raspolagali i sa znatnom količinom pištolja Mauser C96 i revolvera Beaumont-Adams, Tranter i Kynoch.
S obzirom da je na prelasku dva veka Velika Britanija bila imperija u kojoj “sunce nikad ne zalazi”, odnosno imala je svoje oružane snage na svim kontinentima i najudaljenijim krajevima planete, u tako brojnim kolonijama britanski vojnici su se sukobljavali sa primitivnim, visoko motivisanim i neretko drogiranim protivnicima, iz pobunjenih plemena. U takvoj situaciji je naročito komandni kadar konstantno tražio moćno ručno oružje, koje je u stanju da jednim pogotkom trenutno izbaci protivnika iz stroja. U bliskoj borbi, revolveri Webley (tačnije – sporo i teško olovno zrno kalibra .455) su u praktičnoj upotrebi stekli svoju visoku reputaciju.
Kada se Kraljevstvo uplelo u “Veliki rat”, od 1915, do 1923, vojsci je isporučena znatno veća količina najpopularnijeg modela Mark VI. Formacijski je sledovao oficirima, posadi aviona, mornarima, čuvarima zatvora, poslugama mitraljeza i prvih tenkova, ali i tzv. “čistačima rovova”. Upravo je u tim uslovima teških rovovskih borbi Webley Mk VI stekao najveću slavu, a pojedini primerci su bili opremljeni i bajonetom, izrađenim od modifikovanog francuskog, namenjenom upotrebi na puškama.
Posle Prvog svetskog rata, došlo je do uobičajene pojave za sve mirnodopske vojske – zahteva da se službeno oružje gabaritno smanji. Poznato je da kada minu veliki sukobi, vojni personal (posebno starešine), po pravilu traže da im se dodeli laganije lično oružje. Ali, čim “zagusti”, odnosno dođe do ratnog sukoba i prvih borbi, svi odreda veruju najrobustnijim konstrukcijama i nijedno oružje nije ni teško, ni veliko. Tako je bilo i u Britanskoj vojsci – u periodu između dva rata kao službeno oružje usvojen je revolver Enfield No. 2 Mk I u kalibru .38/200. Zbog nemačkog protesta i traženja da se ne koristi municija bez košuljice u vojne svrhe, ovi Enfield revolveri (kao i njihova bliska kopija Webley Mk IV .38/200), izašli su na loš glas zbog metka, čija su zrna usled predebele košuljice “imala običaj” da se zaglave u cevi. Poznato je da su ti revolveri bili na granici upotrebljivosti, pa je dosta iskusnih ratnika insistiralo da im se dodeli stari, dobri Webley Model Mk VI u proverenom teškom kalibru. Tako je junak naše priče obilato korišćen i u Drugom svetskom ratu, da bi posle bio izbačen iz službene upotrebe. Njegova mlađa i manja varijanta Webley Mk IV .38 je postepeno od 1963, zamenjivana pištoljem Browning Hi-Power, ali je korišćena u mnogo sukoba poput Korejskog rata i intervencija u Malaji i Rodeziji. Ni najverziraniji autori iz ove oblasti, ne mogu precizno da utvrde koliko je uopšte proizvedeno teških revolvera Webley .455, ali je sigurnoo da se u vojnoj upotrebi našao šestocifren broj primeraka svih varijanti obeleženih sa Mk I-VI. Navodno je samo ovog modela napravljeno i podeljeno vojsci preko 300.000 primeraka, što ga čini jednim od najmasovnijih službenih revolvera svih vremena. Ovo oružje je od 1921, do 1926, proizvođeno i u konkurentskoj firmi “RSAF Enfield” pod zanimljivim nazivom: Pistol, Revolver, Webley, No 1 Mk VI.
Masivan, kvalitetan i efikasan
Uopšteno gledano, revolver Mk VI koji smo imali priliku da isprobamo je masivno, kvalitetno urađeno i krajnje efikasno oružje. Sama činjenica da je u pitanju revolver koji iz cevi dužine šest inča ispaljuje zrna mase 265 grs – uliva pravo strahopoštovanje. Srećom, primerak u našim rukama je bio savršeno očuvan, bez ikakvih intervencija priučenih “puškara” koji su decenijama unazad često prepravljali oružja u retkim i nedostupnim kalibrima. Najpre smo ga uporedili sa “mlađim bratom”, revolverom istog proizvođača u kalibru .38/200. Primetno je da su oba oružja zanatski izvrsno urađena, snažne konstrukcije i bez većih zazora pokretnih delova. Ipak, veliki Webley kalibra .455 ima određene prednosti zbog kojih i dan-danas uživa svetsku slavu. Iako veliki i moćan, znatno je manje mase i priručniji od takođe legendarnog S&W Mod. 29 u kalibru .44 Magnum. Kada tome dodamo da engleski revolver ispaljuje metak znatno manjeg impulsa, dolazimo do zaključka u kojoj meri je ovo dobro koncipirano oružje. Budući da nismo imali na raspolaganju originalnu municiju .455 Webley, rešili smo da oprobamo američki recept za “oživljavanje” ovog veterana – ispaljivanje pištoljske municije .45 ACP. Ovome treba dodati da je određena količina originalnih revolvera još u vreme Prvog svetskog rata proizvedena u kalibru .45 ACP, a da se u Americi od kraja sedamdesetih godina 20. veka u komercijalnoj prodaji nalazi dosta revolvera konvertovanih u kalibre .45 Auto i .45 Long Colt.
Kako pištoljska municija .45 ACP nema izražen obod dna čaure, za upotrebu u revolverima neophodno je koristiti “klips” na koji se stavlja dva, tri ili svih šest metaka. Imali smo na raspolaganju nekoliko ovih nosača, improvizovanih od priručnog lima, i odlično su poslužili u nedostatku originalnih. Za ovaj veliki revolver, u vreme najveće slave, korišćena je isključivo municija bez košuljice, opredelili smo se za PPU metak sa zrnom LRN, a za ovu priliku našlo se i nekoliko zaboravljenih metaka .45 Auto Rim – municije balističkih svojstava .45 ACP, ali sa obodom za korišćenje u revovlerima.
Anahrona konstrukcija
Sugestivno, ispaljivanje spore municije teškog zrna iz ovakvog revolvera je najbliže utisku, koji strelac ima kada iz teškog revolvera kalibra .357 Magnum (poput S&W 686 sa cevi od 6 inča) koristi laganu sportsku municiju .38 Spl sa zrnom WC. Trzaj je vrlo lagan, a oružje se lako vraća u nišansku liniju. Naročito nas je interesovalo kako su se njime služili “pravi” korisnici pre manje od jednog veka, pa su se tu isprobali fizički inferiorniji strelci, gađajući jednom rukom. U vreme Prvog svetskog rata, prosečni vojnici bili su visoki oko 170 cm, a dvoručni hvat kratkog oružja je pežorativno smatran slabošću korisnika. U SA modu, apsolutno svi učesnici testa su bez problema ostvarivali izvanredne pogotke na standardnoj daljini od 25 koraka, a okidanje je ocenjeno kao odlično. DA je vojnički tvrd i odsečan, ali i dalje mnogo ugodniji od većine savremenih revolvera. Ukupan utisak – odlično službeno oružje, pogotovo ako se uzme u obzir kada je nastao. Pregledni jasni nišani, odlično urađena šestougaona cev, pouzdan i lak sistem ekstrakcije, te anatomski izvanredna drška od kaučuka pobrale su opšte simpatije.
Međutim, ono što je zasmetalo nekolicini prisutnih je više estetske prirode – konstrukcija revolvera je prilično anahrona i tipično britanska – mnogo “štrčećih” poluga i simplifikovanih zavrtanja, koji kvare ukupan vizuelni dojam. Ipak, pravi zaljubljenik i poštovalac istorije naoružanja, svakako bi voleo da u svom “arsenalu” ima i ovo oružje.
M. MILANOVIĆ

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Pročitajte još