Malokalibarska violina

Susret sa rafiniranim oružjem iz „zlatnog doba revolvera“ uvek je pravi izazov i užitak. Već skoro dve decenije u našoj reviji testiramo i opisujemo raznolike modele vatrenog oružja, trudeći se da ispratimo sve novitete svetske produkcije. Naravno, ne propuštamo priliku ni da predstavimo i opišemo interesantne primerke iz starije produkcije, prvenstveno one koji su kod nas prisutni u manjem broju ili ih praktično i nema. Poziv gospodina Luke Markovića da testiramo njegov revolver S&W Model 48-4 u kalibru .22 WMR, bio je odličan povod da se prisetimo s kakvim vrhunskim pristupom je proslavljena američka fabrika, suvereno zagospodarila tržištem u prošlom veku, a lidersku poziciju drži do danas. Posebno nam je bilo zanimljivo da isprobamo kratkocevno oružje osmišljeno oko metka koji kod nas nije prisutan u širokoj upotrebi.

Municija .22 Winchester Magnum Rimfire je postala popularna od 1960, kada je neposrednom upotrebom konstatovano kako pruža znatno više od najpopularnijeg metka na svetu svih vremena – .22 Long Rifle. Upravo na osnovu svima dobro poznate „dvadeset dvojke“ razvijen je novi metak, produženjem čaure i povećanjem barutnog punjenja. Kako su usled toga i polazne brzine bitno uvećane (pojedine laboracije ostvaruju i do 600 m/s iz cevi dužine 610 mm), ubrzo se odustalo od uobičajenog LRN zrna za MK municiju (kao većina metaka .22 Short i .22 LR), već je novi .22 WMR prepoznatljiv i po zrnu s košuljicom. U samom startu oko ove municije kreirano je više vrlo kvalitetnih pušaka različitog sistema funkcionisanja (prelamajuće jednometke, polužne i obrtnočepne repetirke, poluautomati), a s obzirom da su grupe pogodaka bile prihvatljive i na daljinama do 150 m – korisnici su bili oduševljeni. Mnoštvo manjih životinja, pogotovo poljskih štetočina je moguće odstreliti ovim metkom, koji je uz vrlo mali trzaj omogućavao plasiranje odličnih pogodaka. Uskoro je .22 WMR postao široko rasprostranjen i kao oružje za vežbu i obuku početnika, a našao je svoju primenu i na streljačkim takmičenjima.
Uobičajeno za Amerikance, novu municiju su tamošnji proizvođači upotrebili i na već postojećim revolverima SA i DA sistema, pa je do sada proizvedeno više modela kvalitetnih revolvera različitih dužina cevi. Na primer, ubedljivo najprodavaniji Ruger SA revolver svih vremena je upravo onaj koji ima izmenljive cilindre u kalibrima .22 LR i .22 WMR, čime je omogućeno da poklonici tradicije Divljeg zapada koriste revolvere western stila, ispaljujući municiju niskog impulsa i vrlo prihvatljive cene.
Ipak, ako bismo istakli najkvalitetnije proizveden revolver u ovom kalibru – „Smith & Wesson“ iz Masačusetsa je bez premca, jer su njihova oružja iz Masterpiece linije i dalje nešto najrafiniranije ikada viđeno u oružarskom svetu. I pored svih noviteta poput nerđajućeg čelika, primene ultralakih materijala, anatomskih korica, „drečećih“ nišana i ekstremno jake municije, nijedan kasniji revolver nije pružao takav osećaj prijatnosti pri upotrebi, kao ove skladne, unapređene varijante bazičnog Modela 10. Poznato je da su oko rama označenog kao K, promenom nišanskog sistema i oblika cevi najpre nastali izvrsni Model 14 sa cevima dužine 6 i 8 inča, a potom i kraći Model 15 Combat Masterpiece u kalibru .38 Special.

Domaći strelci koji su bili u prilici da koriste Model 14 i dalje se nostalgično prisećaju kakve takmičarske rezultate su ostvarivali njime, koristeći municiju .38 Spl. sa zrnom tipa WC, a vaš novinar i dalje ne može da prežali što mu je pre desetak godina „izmakao“ savršeno očuvani Model 15, u originalnoj orahovoj kutiji postavljenoj plišem… Za one koji se nisu susretali s tom serijom revolvera, napomenućemo kako su sa punim razlogom nosili naziv Remek delo, jer ih je odlikovao najviši mogući kvalitet ugljeničnog čelika, savršeno poliranje i prepoznatljivi postojani plavi finiš bruniranih površina. Sem toga, centriranje svake pojedinačne komore doboša pred opaljenje, gladak hod obarača pri DA i nikad prevaziđeni kod SA okidanja – spadaju u sam vrh oružarske mehanike. Podesivi takmičarski nišani su od prvog dana bili apsolutno tačni pri pomeranju i podešavanju, zavisno od tipa municije i željene daljine gađanja, a revolver se odlikovao i izuzetnom otpornošću na grubu upotrebu i izloženost vremenskim uticajima. Samo je manija glorifikovanja municije .357 Magnum i ekspanzija poluautomatskih pištolja velikog kapaciteta okvira, uspela da spreči najširu moguću upotrebu Modela 15 kao službenog oružja. Ali, znalci i sladokusci neće žaliti novac čim im se ukaže prilika da nabave očuvani Model 14 ili 15. Bez želje da nekog ovim uvredimo, mora se konstatovati činjenica – takvo nešto se sada ne proizvodi. Vlasnik revolvera koji smo testirali ga je prethodnih godina uspeo da održi u intaktnom stanju, pa je proba bila pravo zadovoljstvo. Koristili smo municiju koju proizvodi evropski koncert RWS, a čija je glavna karakteristika velika otpornost na spoljne uticaje (što je najveća mana većine MK municije) i ekstremna preciznost, čak i preko mogućnosti samog strelca. Naravno, neuporedivo bolji rezultati se mogu ostvariti upotrebom ovog metka i MK puške obrtnočepnog zatvarača, ali ni revolver sa cevi dužine 152 mm nije razočarao sve prisutne. Oružje kalibra .22 WMR je u našim uslovima pravi raritet. Pošto se taj metak nije proizvodio ni u Jugoslaviji ni u zemljama koje su nastale njenim raspadom, municije nikada nije bilo u prodaji ni približno kao sveprisutne .22 LR. Čak su i retki vlasnici pušaka u originalnom kalibru .22 WMR radije koristili slabiju (i češću) municiju .22 LR, iako se njome ne mogu ostvariti rezultati ni približni onim s „pravim“ metkom. Bilo je više (manje-više neuspešnih) pokušaja da se kvalitetne domaće jednometke M56 prerade na snažniju municiju, ali bez efekta vrednog pomena.

Naglašavamo da je prava šteta što kod nas nije češće oružje .22 WMR, jer je reč o municiji vrlo širokog dijapazona korisnosti i upotrebe. Primera radi, revolver Model 48 je primenljiv u više namena, počev od vežbe gađanja, takmičenja, odstrela štetočina, pa sve do nužne odbrane imovine i života. Ovo poslednje će ostaviti u nedoumici poklonike ultrajake municije, ali energetski gledano – .22 WMR ne zaostaje za najpopularnijim mecima, takozvane srednje grupe 9×19 Para i .38 Special.
Pre nego što smo ispalili prve hice iz revolvera na testu, pomno smo razgledali poziciju udarne igle kada je nalegla u ispust na ramu. Ovo je bitno usled relativno česte pojave da se škljocanjem nasuvo, kod oružja koje koristi municiju ivičnog paljenja – ošteti ili deformiše igla. Sa zadovoljstvom smo konstatovali kako je ovo na Markovićevom revolveru u savršenom stanju, kao i da zrno pri opaljenju iz cilindra stiže u cev bez prekomernog gubitka sile barutnih gasova. Samo odlivanje stvorenih gasova je ono što odvaja visokokvalitetni revolver od prosečnog ili lošeg, a o nepravilnom urezivanju zrna u cev, da i ne govorimo. Sve to je još izraženije kod zrna manjeg dijametra, koje ima visoku početnu brzinu. To je i razlog što je praktično obavezno koristiti različite izmenljive revolverske doboše za metke .22 LR i .22 WMR.
Nedavno smo bili u prilici da razgovaramo sa vlasnikom revolvera Taurus Model 941 u kalibru .22 WMR, koji pretežno koristi municiju .22 LR s olovnim zrnom. Prema njegovim rečima, posle veće količine ispaljenih metaka i nužnog poolovljavanja cevi, on ispaljuje nekoliko metaka .22 WMR kako bi „brzo zrno s košuljicom isteralo svo olovo iz cevi“. Kao što možete često da pročitate u TV emisijama, ovo nikako ne preporučujemo da „radite sami kod kuće“, jer je u pitanju svojevrsni nonsens koji samo može da ošteti kanale i polja u cevi oružja.

Bilo kako bilo, čim uzmete u ruke bilo koji od S&W revolvera sa oznakom Masterpiece – samim napinjanjem oroza osetićete jedinstveni užitak perfektne mehanike. To se dogodilo i kada smo stali na vatrenu liniju s Modelom 48 u rukama. Već smo ranije ukazali kako je jedan od trikova kojim se utvrđuje kvalitet konstrukcije revolvera, deblokada cilindra pritiskom na bočnu komandu palcem i potiskivanje doboša s druge strane kroz ram. Ovde se to odvija tako savršeno, kao da je u pitanju komad nakita ili ukrasni predmet, najviše cene i vrednosti. Opisani revolveri bi se mogli izložiti i u „Tiffany“ salonima, a udobnost u rukama (iako je u pitanju fabrička serijska varijanta) je nenadmašna.
Pogled niz nišane omogućava stabilno praćenje takozvane metne situacije, a stabilnost oružja u rukama strelca je visoka, bez obzira da li primenjuje dvoručni borbeni ili tradicionalni jednoručni stav. U skladu s tim je i grupa pogodaka, grupisana u samoj tačci nišanjenja na daljini od 30 metara, a zajednički zaključak prisutnih je da bi se isto ostvarilo i na većim daljinama, pod boljim svetlosnim uslovima.
Konačni zaključak je da ove relikvije oružarske industrije i pola veka od svog nastanka i dalje izazivaju uzdahe svojom prefinjenošću, jer remek-delo to ostaje zauvek. Nastao u vreme kada su industrijski visokokvalifikovani majstori proizvodili savršenstvo na mašinskim linijama, ovaj revolver je odličan dokaz da novo i moderno vrlo često ne znači i kvalitetnije.
tekst i foto M. Milanović

Još bolji proizvod
Na istoj generalnoj osnovi K rama, razvojni tim fabrike iz Springfilda je uskoro plasirao i oružje koje smo ovom prilikom testirali – Model 48, kalibra .22 WMR. Prema fabričkim podacijama iz štampane edicije, lično je Danijel Veson insistirao još početkom tridesetih godina prošlog veka, da se osvoji proizvodnja revolvera takmičarskih performansi u K ramu i sa šestoinčnom cevi, pa je tada nastao čuveni revolver K-22 Outdoorsman. Pojava nove municije .22 WMR je stigla kao naručena trideset godina kasnije, pa je serija Masterpiece upotpunjena revolverom koji je bio naizgled identičan Modelu 14. Dakle, sva već opisana vrhunska svojstva su ostala, a oružje se odlikovalo i još manjim trzajem i daleko povećanom tzv. korisnom daljinom pogotka.