Neuspešni miks

Duže od četiri decenije, traje prava opsesija, doslovno svih proizvođača vojnog streljačkog oružja: kako u jednoj jurišnoj pušci objediniti sva dobra svojstva dva „ljuta protivnika“ još od kasnih šezdesetih godina 20. veka i doba Vijetnamskog rata? Bez obzira što taj sukob nije rešen snagom oružja (ponajmanje korišćenim puškama sistema AK i M16), baš od tog značajnog zbivanja krenula je inicijativa da idealno formacijsko oružje savremenog vojnika, treba da predstavlja uspešan spoj pouzdanosti i izdržljivosti – Kalašnjikovljevog modela AK47, municije 5,56 mm i nekih tehničkih rešenja, preuzetih sa puške M16 Judžina Stonera.

Kao jedan od planetarno najznačajnijih proizvođača oružja, belgijska „Fabrique Nationale d’Armes de Guerre“ iz Liježa je još 1963, krenula u razvoj svog rešenja jurišne puške u tada novom kalibru 5,56×45, koji je postao NATO standard. Prva njihova konstrukcija se pojavila tri godine kasnije i nazvana je FN CAL (Carabine Automatique Legere – laki automatski karabin). Bila je to umanjena, izuzetno uspešna puška FAL, sa identičnim sistemom pozajmice gasova i načinom bravljenja zatvarača u cev. U skladu sa tadašnjim trendom, oružje je opremljeno selektorom vatre koji je omogućavao pun automatski režim, ali i kontrolisane rafale od po tri metka. Na prvi pogled puška je obećavala, jer je uzor FN FAL od nastanka bila izuzetno robustno i pouzdano oružje (u rangu sa AK sistemom), a položenost putanje primenjenog metka 5,56 mm je garantovala tačnost pogodaka i mogućnost da strelac ponese više municije u borbenom kompletu. I vizuelno je to bilo dopadljivo oružje koje je „odisalo“ kvalitetom izrade, što mu je i zapečatilo sudbinu. Kao i danas i tih godina je svako oružje sa službenim pretenzijama moralo da bude jednostavno za izradu i umerene cene, kako bi i zemlje sa nižom platežnom moći bile u prilici da kupuju veće količine pušaka od proizvođača, ali i da ih licencno proizvode. FN CAL je bila preskupa i uskoro je proizvodnja obustavljena, a napravljeni primerci su prerađeni na jedinačnu paljbu i rasprodati na tržištu SAD.
Traganje za „kalašnjikovim“ koji bi pouzdano radio u kalibru 5,56×45 je nastavljeno. Tokom prethodnih godina, imali smo prilike da se upoznamo sa mnoštvom modela različitih proizvođača, za koje se tvrdilo da su najuspešnije primenili NATO municiju na AK osnovu: izraelski Galil (i kopiju R4), švajcarski SIG serije 550, finski Valmet, našu M21… Najbolje – još uvek nema!

Značajan napor u toj potrazi napravili su i konstruktori iz FN, koji su neposredno pred konkurs – test švedske vojske za novu jurišnu službenu pušku 1976, pokušali da zasene konkurenciju svojim novim rešenjem pod nazivom FNC. Puška je delovala impresivno – od jednostavnosti konstrukcije, izuzetno dobro odabranog sistema nišana, mogućnosti ispaljivanja tromblonskih mina, do opcije korišćenja okvira pušaka M16. Delovalo je kao da su inženjeri u gigantu iz Liježa, uspeli da objedine apsolutno sve zahteve koji se postavljaju pred jedno kvalitetno vojničko oružje. Da sve bude obećavajuće, na osnovu sopstvenih iskustava iz dugogodišnje izrade dokazanih pušaka FAL, Belgijanci su uspeli da novu konstrukciju učine srazmerno jeftinom za izradu i izuzetno otpornu na grubu trupnu upotrebu. Vodilo se računa i o spoljašnjoj zaštiti metalnih površina, jer se očekivalo da novo oružje bude interesantno i zemljama sa toplom i vlažnom klimom.
Iako je spoljnim izgledom bila približnija zapadnim rešenjima jurišnih pušaka, sam pogled na mehanizam FNC odaje bliskost sa AK47, jer su funkcionalni delovi unutar sanduka po mnogo čemu identični. Povratno dejstvo zatvarača odvija se sistemom pozajmice gasova koji se u cilindar iznad cevi odvode preko šest otvora, delujući na zatvarač sa nosačem, konstrukciono „prepisanim“ sa neprolazne puške Mihaila Kalašnjikova. FNC je opremljena i regulatorom protoka gasova, tako da je mogla da se prilagodi korišćenju u uslovima velike zaprljanosti mehanizma, kao i za ispaljivanje tada uobičajenih tromblonskih mina. U krajnje pozitivna svojstva može da se uvrsti odlično rešen preklopni kundak, koji je u obe pozicije bio čvrsto fiksiran, a opciono se nudio i nepomični, od tvrdog kompozitnog materijala. Selektor vatre sa četiri pozicije (ukočeno, jedinačno, neograničeni i rafali od tri metka) je pozitivno prihvaćen, kao i dobro pozicioniran sistem kontrola u zoni sanduka puške. Pri testiranjima su ostvarivani odlični pogoci, kao uostalom i sa praktično svim savremenim jurišnim puškama tog kalibra. To je rezultiralo da Švedska otkupi licencna prava i pokrene sopstvenu produkciju malo izmenjene FNC puške pod nazivom Bofors AK-5. U tom momentu, kao veliki plus isticao se naoko nebitan detalj – okviri nove puške neuporedivo su izdržljiviji od onih na M16, iako su potpuno izmenljivi i mogu da se koriste u oba oružja. Ipak, sem Švedske i ograničenih količina usvojenih u naoružanju Belgije, jedino je Indonezija otkupila licencu FNC za svoju varijantu Pindad SS1, jer su otkrivene sve mane ove puške.

Želeći da iz prve ruke analiziramo šta joj je odredilo lošu sudbinu, organizovali smo test ovog oružja iz kasnije serije (prepoznatljiva po većem braniku obarača), poredeći FNC sa uzorima M16A2, „starijom sestrom“ FAL i domaćom M21 iz Kragujevca.
Najveći nedostatak se lako konstatuje čim je uzmete u ruke – masa je prevelika za savremenu jurišnu pušku tog kalibra. Nešto preko četiri kilograma sa praznim okvirom je zaista previše, iako na prvi pogled FNC deluje vitko i elegantno. Sem toga, balans je izuzetno loš, jer je središte opterećenja nekoliko centimetara ispred obarača, a kada se u pušku ubaci okvir napunjen sa 30 metaka – samo držanje u nišanskoj liniji postaje zamorno i dekoncentrišuće. I domaća M21 bi mogla da bude laganija, ali FNC je rekorder među automatskim puškama u kalibru 5,56 mm. Prisutni na testu su poredili subjektivni osećaj naizmenično noseći FNC, FAL i puškomitraljez Minimi istog proizvođača, konstatujući da je upravo FNC najnezgodnija za manipulaciju, iako bi po svim parametrima moralo da bude suprotno. Tek je poređenje sa M16 istaklo u kojoj meri je renomirani FN dozvolio sebi ozbiljan propust, jer sem konstrukciono manje zahtevnog mehanizma puške, jednostavno nema nijedno svojstvo po kom bi FNC bila u prednosti.

Najveće iznenađenje nas je čekalo kada smo puške uporedili na vatrenoj liniji. I pre nego što smo uputili prve hice, primetili smo da je okidanje na ovoj pušci pretvrdo, grubo i nedefinisano, kao na najjeftinijim oružjima iz ratne produkcije. Naglašavamo da su puške FNC na testu prilično korišćene i da se okidačka grupa sigurno razradila tokom višegodišnje upotrebe. Jedinačna paljba na meti udaljenoj 100 m municijom PPU sa zrnom SS109 nije rezultirala ekstremno lošim pogocima, ali su bili primetno lošiji nego postignuti iz M16 i M21. Iako su nišani pregledni i zanatski dobro konceptovani, napor potreban da se aktivira obarač je prevelik i izaziva remećenje postavljene nišanske slike. U „auto“ modu je zapaženo kako je odskok oružja minimalan usled velike mase, ali ni selektovanim rafalima od tri metka, ni onim u režimu duže paljbe nije ugodno pucati, a kamoli pogoditi cilj. Sem toga, rukohvat je gladak, pogrešno profilisan i bez obzira na veličinu šake korisnika – manipulacija okidačkim sistemom je pravo mučenje.
Uvidevši identične pritužbe neposrednih korisnika, u FN su ubrzo posle službenog usvajanja ovog oružja pokušali da delimično isprave greške, ponudivši alat za doterivanje okidanja i tipske optičke nišane, koji bi navodno pretvorili svaku od isporučenih FNC u taktički snajper manjeg dometa. Odabrana je kvalitetna optika Hensoldt 4×28, uz dodatnu opciju aluminijumskog dipoda, koji nije mogao da se preklopi ispod prednjeg rukohvata, ali ni to nije poboljšalo pozicije FNC.
Nešto ovih pušaka je otkupljeno u SAD za potrebe policijskih agencija, posebno SWAT timova i nazvane su Cal. .223 Rem. Sporter. Međutim, već je bilo kasno – razvijene i bogate zemlje su se okrenule drugim proizvođačima, a Treći svet je ostao veran AK47.
Ova puška nije dosegla ni delić slave svoje prethodnice FN FAL, a ni mnogo reklamirana nova rešenja iz Liježa – FN SCAR i FN2000, takođe se još uvek nisu dokazale u formacijskoj upotrebi. „Sveti gral“ jurišnih pušaka sistema AK47 u kalibru 5,56×45 još nije pronađen, a FNC je bio samo jedan pokušaj, bez šanse za uspeh.
tekst i foto M. Milanović

Tehničke karakteristike
Proizvođač: Fabrique Nationale de Herstal
Model: FNC
Kalibar (mm): 5,56×45 NATO
Funkcija: pozajmica gasova, rotacija zatvarača
Ukupna dužina (mm): Standard model 997 (776 sa preklopljenim kundakom), Para model 911/680
Dužina cevi (mm): 449 (363 Para model)
Masa sa praznim okvirom (kg): 4,06 (3,81 Para model)
Kapacitet okvira (metaka): 30 (prima sve okvire po STANAG standardu)
Teoretska brzina paljbe (met/min): 650 do 700
Deklarisani efektivni domet (m): 450
Godina nastanka: 1976.