Old school

Brazilski Taurus važi za jednog od najvećih svetskih proizvođača ručnog vatrenog oružja. Broj različitih modela pištolja i revolvera koje ovaj južnoamerički gigant ima u svom proizvodnom programu je zaista impresivan. Istina, reputacija koja ih prati, barem poluautomatske pištolje nije baš laskava. Mnogi korisnici se žale na brojne problem koji se kreću od običnih zastoja, pa do samoopaljenja kod pojedinih modela usled običnog potresa, bez dodirivanja okidača.
Ipak, kada je reč o revolverima, priča je potpuno drugačija. Iako se po finišu ne ističu posebno, predstavljaju vrlo solidan izbor po pitanju cene, pouzdanosti ali i kvaliteta. Ako vam kažemo da jedan od naših saradnika, koji godišnje ispali nekoliko stotina hiljada metaka, tvrdi da su po pitanju pouzdanosti i kvaliteta kritičnih delova, modeli iz Taurusove produkcije često bolji od savremenih S&W revolvera, to onda ima izuzetnu težinu. Vođen ovom spoznajom kao i potragom za odgovarajućim oružjem za samoodbranu, odlučio sam se da nabavim jedan od njihovih kratkocevnih revolvera. Jedina dilema je bila za koji model iz postojeće ponuda da se odlučim. Lično, blago naginjem što kompaktnijim modelima, pa je prva namera bila da uzmem petometni Model 85 koji je širok svega 34 mm. Ipak, kada sam ga uporedio sa šestometnim Modelom 856 čija širina je svega 2 mm veća, pomenuta dilema je nestala. A ako mislite da je ovo preširoko za skriveno nošenje, uzmite u obzir da je najveća širina kod ČZ 75 ili Gloka 19 32mm, a kod SIG Sauera P226, celih 38mm. Istina, neko će možda reći da se porede babe i žabe, ali usporedba nije bez smisla. Na moju žalost, verzija od nerđajućeg čelika nije bila dostupna pa sam na kraju završio kao vlasnik revolvera Model 856 kalibra 38. Specijal, urađenog od klasičnog ugljičnog čelika. Ovde sam dužan malo objašnjenje. Generalno, iz nekog razloga imam prilično snažan otklon kada je u pitanju ručno vatreno oružje koje je izrađeno od nerđajućeg čelika. Ipak, kada su u pitanju kratkocevni revolveri namenjeni klasičnoj samoodbrani kao i veliki lovački revolveri, tu je po mom mišljenju ovaj materijal bolji i smisleniji izbor. Jednostavno, ni znoj niti atmosferske prilike i neprilike neće naškoditi vašem oružju, koliko god da ga nosite. Naravno, uz određenu pažnju, savremene oblike vanjske zaštite i oružarsku “kozmetiku”, ni ugljični čelici nisu u velikom zaostatku. Ipak, nekako sam skloniji onom drugom rešenju koje igrom slučaja nije postalo deo moje svakodnevnice.
Samo oružje se može opisati kao revolver klasične DA/SA konstrukcije. Jedno vreme je bio povučen iz proizvodnje, ali se 2018. godine ponovo pojavio u ponudi brazilskog proizvođača. Jedan od mogućih razloga za ovo je vraćanje na scenu Koltovog modela Kobra sa kojim je u istoj klasi. Iako je ovo samo na nivou pretpostavki nije daleko od pameti, jer se vodi neprestana ljuta borba između oružarskih takmaca za svaki delić tržišta. Cev od dva inča ili približno 50 mm je apsolutni standard kod takozvanih “snubby” revolvera. Za razliku od klasičnih konstrukcija od pre nekih 70-80 godina, cev sada više nije okruglog preseka već je profilisana. Tako se dobilo na estetici, a ujedno dobijate i mehaničku zaštitu izbijača čahura. Na gornjoj strani i svom uobičajenom mestu se nalazi fiksni prednji nišan. Širok je i lepo oblikovan te ne smeta pri potezanju. Ipak, lično bih više voleo da je iskopirano S&W rešenje sa lastinim repom. Brazilsko je jeftinije za proizvodnju i ovako izveden nišan, na ovakvom tipu oružja je sasvim dovoljan za bilo kojeg razumnog korisnika. Problem je što autor teksta sebe ne ubraja baš često u tu populaciju, pa će u doglednom vremenu morati doći do neke izmene… Najverovatnije će biti montiran XS DXT2 Big Dot prednji nišan. Kao prelazno rešenje, mušica je za sada obojena naradžastim markerom, te je akvizicija značajno brža. Kratka cev ni izbliza ne omogućava ostvarivanje punog potencijala metka .38 Specijal ili njegove +P varijante. Većina metaka u ovom kalibru je predviđena za upotrebu sa duplo dužom cevi. Kao rezultat ovoga blesak na ustima cevi može da bude prilično jak, a brzina zrna ne preterano impresivna. Ipak, postoje i posebne laboracije namenjene ovako kratkim cevima pa se tu situacija značajno popravlja. Naravo, tu je i ručno punjenje municije. Posmatrano iz ličnog ugla, neka verzija metka sa THV zrnima, sa ultra brzim barutom poput starog Lučanskog NC01 i “nasvirana” na +P nivo bi mogla da se pokaže kao pun pogodak za samoodbranu. Ipak, u mom slučaju će biti korištena klasična “wadcutter” municija koja je staro, provereno i dostupno rešenje.
Ram je uporediv sa S&W J ramom iako je nešto malo veći. Kao što smo rekli, urađen je od ugljičnog čelika i zaštićen je mat bruniranjem. Sa gornje strane rama je jednostavan U žleb koji se završava profilisani četvrtstim žlebom što predstavlja zadnji nišan. Jasno je da kombinacija kratke nišanske linije, te fiksnog zadnjeg i prednjeg nišana nije sjajno rešenje sa stanovišta visoke preciznosti. Lako se može desiti da sa različitim laboracijama dobijete različite slike pogodaka, kao što se i desilo prilikom testiranja. Zato preporučujemo da obratite pažnju kako “nosi” vaša laboracija koju ćete koristiti za samoodbranu. Kao opciju uvek imate posetu puškaru koji će vam ugraditi podesivi prednji nišan, a ako imate dovoljno samopouzdanja i sposobnosti, ovo možete uraditi i u sopstvenoj režiji. Iskreno, za ovu vrstu oružja je to nepotrebno ali eto, ostaje kao opcija.
Doboš je klasične konsturkcije i solidno bravi u ram. Kada je udarač u SA modu, postoji jedva primetno pomeranje (rotiranje levo-desno) što je praktično zanemarivo. Ono što je mnogo bitnije, nema klaćenja po uzdužnoj osi. Rastojanje između cevi i doboša koje omogućava normalno rotiranje istog iznosi 0,15 mm, što je u okviru normalnog. Izbijač i zvezda eksktraktora su zaduženi za pražnjenje revolvera. Ipak, kako je u pitanju kratkocevni revolver, jasno je da kratka šipka nije u stanju da do kraja izvuče čahure, a još manje neispaljenu municiju. Ovo je nešto što je apsolutno nepremostivo za kombinaciju ovakvog tipa oružja (dimenzija i tipa konstrukcije) i duge čahure. Drugim rečima, zaboravite na brzo prepunjavanje u maniru Džerija Mičuleka. Osim toga, upotreba brzih punjača (speedloadera) je vrlo nezgodna kod revolvera sa malim ramom i širokom drškom. Kao alternativa za nošenje rezervne municije i nešto brže punjenje od klasičnog se u ovom slučaju nameću tzv. speed strips, ali i tu postoje određena ograničenja…
Dugme za oslobađanje doboša je smešteno sa leve strane rama, na svom uobičajenom mestu. Rešenje je praktično prepisano sa S&W revolvera, što znači da ga je potrebno potisnuti unapred ukoliko želimo da oslobodimo doboš. Radi potpuno glatko i pouzdano, što je i za očekivati.
Eksterni udarač je klasično rešen. Sa gornje strane je agresivno nareckan da bi omogućio vrlo pouzdano zapinjanje palcem. Možda i previše agresivno, ukoliko imate nameru da po čitav dan vežbate ovu tehniku. Ipak, ovako je verovatno bolje i smislenije. Model 856 je ipak samoodbrambeno oružje, te su nekada potrebni kompromisi između udobnosti i pouzdanosti, naravno u korist ovog potonjeg. Da bi ceo sistem zapinjanja i nošenja napunjenog oružja bio bezbedan,tu je sada već klasična konstrukcija “transfer bara”, odnosno pločice koja se povlačenjem okidača izdiže unutar rama i omogućava prenos udarca udarača na unutrašnju udarnu iglu. Ovakvo rešenje omogućava nošenje revolvera sa maksimalnim kapacitetom metaka u dobošu i predstavlja apsolutni standard kod savremenih revolvera.


Kao što je već rečeno, okidanje je klasično, DA/SA. Prvi put kada sam isprobao okidanje, primetio sam da je prilično dobro, pogotovo za samoodbrambeno oružje. Mislim da bih slobodno mogao da tvrdim da je u klasi S&W revolvera iz savremene produkcije. Ipak, odmah je bilo jasno da može biti bolje, pogotovo dvostruka akcija. Ovo pogotovo važi ako ste ikada u ruci imali savršenstvo poput MR73 ili neki od Kortovih modela. Odmah sam skovao plan da izvršim određena doterivanja poput obaveznog stavljanja Wolfovih opruga i poliranja kontaktnih površina iz sklopa mehanizma za okidanje. Posle otvaranja bočne ploče i čišćenja fine metalne prašine zaostale iz proizvodnje i podmazivanja, utvrdio sam da je u stvari besmisleno bilo šta da se doteruje. Okidanje je odjednom postalo osetno glatkije i bez “škripanja”. Znači, nekada su dovoljne ovako minorne intervencije pa da se oseti razlika. Jednostruka akcija je za oružje ove koncepcije uglavnom nepotrebna kategorija. Ipak, nije zgorega da postoji za neke marginalne situacije (u smislu frekventnosti). Kao takva je vrlo dobra i omogućava prilično lako plasiranje preciznog hica na razumnim daljinama. Sigurno neću pogrešiti ako kažem da je jednostruka akcija na nivou znatno skupljih modela koji dolaze od američkih oružarskih giganata, da ih sada ne nabrajamo.
Rukohvat je priča za sebe. Izrađen je od brizgane gume i anatomski je modeliran. Prijatelj, koji je po prvi put uzeo Model 856 je rekao da nikada nije imao priliku da ima u ruci tako mali revolver a da mu rukohvat bolje leži u ruci. Sa druge strane, moja malenkost verovatno nije imala priliku da ga rukohvat tako iznervira! Jednostavno, po čijoj god ruci da je modeliran, ima potpuno drugačiju šaku od moje. Svi utori, odnosno ispupčenja za prste su na pogrešnom mestu i prosto iritiraju prilikom pucanja. O brzom, sigurnom i udobnom hvatunema ni govora. Zato je ubrzo usledila intervencija uklanjanja brušenjem svih ispupčenja na prednjem i bočnim delovima. Tako sam dobio značajno bolji hvat. Ovde dodajem da je ovo samo prelazno rešenje dok ne budem u prilici da nađem odgovarajuću zamenu. Ipak, ono što jeste dobro kod originalnog rešenja jesu vrlo priručne dimenije, primerene prikrivenom nošenju, za šta je ovaj tip oružja i predviđen.
Revolver je isproban sa 5 različitih laboracija. Od toga dve, S&B i Federal sui mala zrna sa punom košuljicom, Federal i CCI sa ”wadcutterom” i Geco sa delimičnom košuljicom i šupljim zrnom. Gađano je dvoručnim i jednoručnim hvatom, sa nišanjenjem i “s kuka”, jednostrukom i dvostrukom akcijom… Na prevodu, sve što nam je palo na pamet. Daljine su se kretale od 3 metra za instiktivno gađanje sa brzim potezanjem pa do 25 metara pri čemu su gađani metalni diskovi. Generalno, pri preciznom gađanju pokazalo se da je kratka nišanska linija sa zadnjim nišanom u obliku žleba najveći problem. Ukoliko ne pazite pri okidanju, lako se unose greške koje se teško uočavaju. Ali ukoliko odradite svoj deo posla kako treba i na daljinama od 15ak metara možete postići vrlo dobre grupe. Što se upotrebe na realnim daljinama tiče, Taurusov revolver se pokazao više nego zadovoljavajuće precizan. Na tri metra, samo nanošenje prednjeg nišana na IDPA metu je bilo dovoljno da pogoci budu plasirani uglavnom u “alfu”. Pri tome je korišteno brzo potezanje, jednoručni hvat i što brže okidanje dvostrukom akcijom. Slični rezultati su dobijani i na distancama od 7-8 metara, barem što se tiče veličine grupe, istina, uz dvoručni hvat. Uvoznik je Taurusovim Modelom 856 popunio priličnu prazninu na nebu skromne ponude malih revolvera na našem tržištu koje je ionako oduvek više naginjalo poluautomatskim pištoljima i na tome sam mu veoma zahvalan. Jasno je da zahvaljujući subkompaktnim pištoljima visokog kapaciteta poput SIGovog P365 ili HS/Springfildovog Helketa revolveri dodatno gube na atraktivnosti, pogotovo kod mlađih korisnika. Ipak, za “staru školu” će oni i dalje imati poseban šmek prohujalih vremena (i mladosti…) i očigledno predstavljati solidan izbor kratkog samoodbrambenog oružja.

N. Trifunović

 

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Pročitajte još