Olujni vetar na strelištu

Postoje kategorije vatrenog oružja koje iz kompleksnih razloga izazivaju oprečne reakcije među raznorodnim potencijalnim korisnicima. S jedne strane, vojni autoriteti su od pojavljivanja prvih automata u pištoljskim kalibrima pre stotinak godina bili krajnje skeptični prema novotariji koja ne ostvaruje potreban efikasni domet i mogućnost eliminisanja protivnika na predviđenim daljinama. Kao totalni antipod tome, kompaktno oružje s mogućnošću ispaljivanja rafala je bilo i ostalo atraktivno osobama koje se ne mogu smatrati profesionalcima u užem smislu. Drugi svetski rat i brojni sukobi nakon njega su redefinisali upotrebu automata kao izuzetno delotvornog segmenta pešadijskog naoružanja u određenim okolnostima i od strane specifičnog ljudstva. Uostalom, setimo se samo koji i kakav uticaj je imala domaća filmska industrija na generacije i generacije u nekadašnjoj SFRJ, jer su u kinematografskim ostvarenjima sa tematikom iz NOB najvažniji akteri po pravilu koristili vizuelno atraktivne MP40.
Kompaktne automatske puške u tzv. srednjim kalibrima su u više navrata bile uzrok konstatacija kako će se oružja u pištoljskim kalibrima koristiti samo od strane policije i civila, a PDW koncept je u startu zamišljen kao zamena za pištolje i automate pripadnika skoro svih bitnijih vojnih formacija. Zastarele konstrukcije bazirane na principu dejstva iz „otvorenog“ ili zadnjeg položaja zatvarača su se preselile u istoriju, a jedino je proslavljeni nemački „Heckler und Koch“ MP5 dominirao specifičnim tržištem uz još nekoliko koncepcijskih sličnih modela. Ali, to je prvenstveno važilo za pojedine službe obezbeđenja i deo policijskih jedinica posebne namene. Civilno tržište u određenim zemljama (prvenstveno SAD) je iskazivalo potrebu za modifikovanim verzijama najpopularnijih automata, prerađenih samo na režim jedinačne paljbe kako bi se zadovoljili zakonski propisi.

Vremenom se dosta toga izmenilo i već nekoliko godina unazad primetno je da se ideja oružja u pištoljskom kalibru s prepoznatljivim konturama i gabaritima ponovo revitalizovala. Pisali smo u više navrata o takmičarskim i rekreativnim nadogradnjama najpoznatijih pištolja današnjice, a sada je sasvim izvesno da postoji potražnja za nekim novim i unapređenim varijantama koje su inspirisane upravo H&K MP5 i sličnim modelima. Dakle, za uniformisani sastav se traži automat, a za civile poluautomatska verzija s gotovo identičnim ostalim karakteristikama. Najnoviji konkurs američke vojske za SCW (Sub Compact Weapon) oružjem je tretirao šest konstrukcija u kalibru 9x19mm, koje su prijavile firme Global Ordnance, Angstadt Arms, Shield Arms, SIG Sauer, Trident Rifles i B&T.
Upravo nam je model koji je konkurisala firma „Global Ordnance“ sa Floride najinteresantniji, jer je u pitanju originalna slovačka konstrukcija „Stribog“ koju proizvodi fabrika „Grand Power“ iz Banske Bistrice. U verziji „pištoljskog karabina“, ovo zanimljivo oružje se prodavalo u Sjedinjenim Američkim Državama još od 2015. godine, u formi prilagođenoj tamošnjim propisima i režimu isključivo poluautomatske paljbe. Vlasnik ove fabrike Jaroslav Kuracina je naš stari poznanik s prethodnih specijalizovanih sajmova i u prethodnom periodu je uspeo da ostvari svoj dečački san i na tržišta širom sveta plasira pištolje savremene koncepcije s rotacionim bravljenjem cevi, počev od inicijalnog modela K100, preko serija označenih kao C, K, L, P i Q u kalibrima 9x19mm, .40S&W i .45ACP (modeli u kalibrima .380ACP i .22LR imaju fiksnu cev), sve do vrlo atraktivnog takmičarskog Excalibur. Jaro je imao ideju da ponudi automatsku pušku kao sledeći produkt, ali se ipak opredelio za oružje koje se može nazvati automatom, pištoljskim karabinom, SCW ili kako već kome odgovara.
Kao osvedočeni poštovalac slovenske mitologije i osebujnosti, za naziv svog novog proizvoda odabrao je ime Stribog, a u pitanju je božanstvo Starih Slovena iz vremena politeističkog opredeljenja. Zaintrigirani karakteristikama oružja nazvanog po bogu vetrova i oluja, prvenstveno smo se zainteresovali za modele sa signaturom AP9A3S (učestvovao na američkom konkursu) i SR9A3 koji nam se na prvi pogled najviše dopao.

Kompaktnija verzija AP9A3S se odlikuje potpunom ambidekstruoznošću, odnosno komande su prilagođene strelcu bez obzira koja ruka mu je dominantna. Oružje je kalibra 9x19mm, sa mogućnošću selektivne paljbe i izrađeno je po sada uobičajenom principu tako da je gornji deo od durala namenjenog avio industriji, a donji od polimera. U skladu sa konkursnim specifikacijama, kundak je koncipiran pomalo prevaziđenom metodom bočnog uvlačenja kao na starom američkom M3 „Grease gun“, ali to je bio zahtev naručioca. Kapacitet okvira je 20 i 30 metaka, što je optimalno zavisno od konkretne primene u određenim situacijama.
Od bitnih tehničkih karakteristika, navešćemo da se fabrika „Grand Power“ ponosi svojim novoprimenjenim sistemom umanjenja povratnog trzaja usled sistema „poluzabravljivanja“ pomoću valjka koji je sastavni deo zatvarača. Ovo je vrlo važna karakteristika jer omogućava odsustvo pomeranja automatskog oružja prilikom rafalne paljbe, što je bio nedostatak starijih generacija automata s dejstvom zatvarača iz zadnjeg (otvorenog) položaja. S obzirom da ova varijanta ima cev dužine svega 14 cm, za očekivati je da i vertikalni odskok bude popriličan. No, masa je optimizovana
dobrim rasporedom težišta i uz odlično profilisane površine strelci na promotivnim video zapisima bez problema plasiraju kontrolisane kratke rafale.

Osnovni mehanički nišani su preklopnog tipa i vrlo pregledni, a integralni M-LOK sistem omogućava montažu raznorodnih dodatnih pomagala kojim se olakšava dejstvo u određenim uslovima. Za potrebe vojnih i policijskih formacija, ponuđen je i tipski prigušivač, kao i posebni izmenjivi komplet gornjeg sklopa namenjen ispaljivanju vežbovne municije s mogućnošću obeležavanja pogotka.
Nevezano od američkog konkursa na kojem je izabrana opcija „Brugger&Thomet“, varijanta SR9A3 s cevi dužine 254mm, mase 2,46kg i okvirima kapaciteta 10, 20 i 30 metaka 9mm Para je upravo ono što nas u ovom momentu ponajviše inspiriše da pohvalimo slovačku fabriku. U tom smislu, neophodno je da ukažemo na trenutno stanje stvari u našoj i zemljama neposrednog okruženja. Krenućemo od pripadnika vojnih i policijskih službi, tačnije dela personala koji najčešće nije opremljen standardnim formacijskim naoružanjem. Neposredna praktična iskustva upadnih i intervencionih timova policije su iskristalisala stav kako je prilikom dejstava u skučenom prostoru najadekvatnije oružje automat u pištoljskom kalibru, standardnih dimenzija, s opcijom montaže optoelektronskih pomagala i uređaja za prigušenje zvuka. Kompaktne verzije automatskih pušaka su se odreda pokazale kao „overkill“, a ni štetni uticaj po sluh strelca nakon ispaljivanja snažnije municije nije kategorija koju treba prevideti. Precizna i kontrolisana (prvenstveno jedinačna) paljba je u tim slučajevima najprimereniji izbor, a uobičajeni pištolji pružaju znatno manje od automata opisanog tipa, čak i ako im se pridodaju nadogradnje poput „RONI“.

Dalje, službe neposrednog obezbeđenja VIP ličnosti najveći deo vremena provode u limitiranom prostoru poput vozila, objekata i okruženi većim brojem osoba. Automat manjih gabarita s mogućnošću prikrivanja ispod komotnije odeće je top izbor već decenijama unazad. Slično važi i za pripadnike obezbeđenja objekata, pratnje novčanih pošiljki i drugih vrednosnih sadržaja, s tim što se za njihove potrebe nameće varijanta s mogućnošću samo jedinačne vatre. Dodajmo tome i takmičare u „Three-gun“, PCC i sličnim streljačkim disciplinama, a treba biti objektivan i konstatovati kako je poluautomatsko oružje poput civilne verzije „Striboga“ neuporedivo bolja opcija za takozvani koncept kućne odbrane, nego bilo koji pištolj. I u našim uslovima, pošto dozvolu za nošenje kratkocevnog oružja dobija srazmerno mali broj osoba koje ga već poseduje – primenom aktuelnih propisa možemo u svojim domovima posedovati nešto ovog tipa.
SR9A3 je promišljeno koncipiran sa ergonomijom i komandama koje su generalno najsličnije puškama AR15 sistema, što je odlična karakteristika za korisnika koji se brzo i lako navikne na raspored i funkcionalna svojstva. Bez obzira da li se koriste fabrički mehanički nišani ili se na “Picatinny” šinu montira neko tehnički naprednije sredstvo, sama konfiguracija i balans oružja su izvanredno osmišljeni tako da je manipulacija gotovo prirodan i rutinski postupak. Preklopni kundak ima oblik i naležuću površinu kojim se strelac srazmerno lako prilagođava, zavisno od odeće koja se na njemu nalazi. Prihvat slabijom šakom se može regulisati različitim oblicima prednjih držalja koje se opciono nude, zavisno od procene i senzibiliteta korisnika.

Ipak, čvrstina sklopa i pouzdanost mehanizma su ono što nas uvek deklariše da li neko oružje smatramo kvalitetnim ili ne. Posmatrajući kako fabrički test-strelac ispaljuje okvir za okvirom rafalnom paljbom, netremice smo pratili rad funkcionalnih pokretnih delova, očekujući zastoj kada je nakon par stotina metaka ispaljenih u najbržem režimu njegove glave bio poveći oblak barutnog dima. Odlično rešen sistem odvođenja sagorelih barutnih gasova, kvalitet primenjenog materijala, odmerena kadenca i veština korisnika su rezultirali impresivnim rezultatom. Osim toga, bili smo u prilici da ispratimo i test preciznosti ovog oružja, sproveden na zahtev potencijalnog naručioca iz jedne od afričkih zemalja. Jedinačnom paljbom i uz korišćenje refleksnog nišana, čak 18 od 20 ispaljenih hitaca je završilo u projektovanoj letalnoj zoni grudne mete, udaljene 150 metara. S obzirom da pojedine vojne jurišne puške ne mogu da ostvare taj rezultat – jasno je o kakvom potencijalu se ovde radi.
Fabrika „Grand Power“ ide i korak dalje nudeći varijante u kalibru .22LR, a svi modeli su značajno jeftiniji od konkurentskih. Interesantno je uporediti kako pojedine velike fabrike s vekovnom tradicijom nisu uspele ono što je ostvario gospodin Jaroslav, sledeći svoju viziju – savremeni pištolj s polimerskim ramom i automat koji po svim bitnim karakteristikama ne zaostaje za H&K MP5. Možda smo zbog panslovenskih emocija delimično i pristrasni, ali iskreno nas obraduje kada zdrava inicijativa nadvlada u tržišnoj utakmici.
Milan Milanović

foto „Grand Power“