Oružje ili ukras
Iako velike snage, ovaj džepni model ostaće zapamćen samo kao pokušaj da se legendarni M1911 što više smanji, ali i „ukras“ na podvezici najveće filmske dive današnjice
Ljubitelji vatrenog oružja se, generalno, mogu podeliti na one „umerenije“, koji vole deo slobodnog vremena da posvete svojoj pasiji, i malobrojniju „ovisničku“ populaciju, za koju gotovo da ne postoji ništa van sveta barutnog dima. Tako je početkom leta zabeležena interesantna scena ispred jednog reklamnog panoa za filmski hit „Gospodin i gospođa Smit“. Dok su se mnogi divili čarima Anđeline Džoli, jedan naš verni čitalac je „razgrnuo masu“, kako bi iz neposredne blizine video koji model pištolja se nalazi u njenoj podvezici. Kada je po karakterističnoj intervenciji na navlaci zaključio šta je u pitanju, i glasno prokomentarisao: „Detoniks!“, svi prisutni su ga s neskrivenim čuđenjem posmatrali, jer su zaista retki oni koji oružje pretpostavljaju, na primer, dekolteu…
Redak i neobičan
Bez obzira na ovu anegdotu, neobični pištolj koji je dodeljen glavnoj junakinji filma, zaista je retka pojava, kako u posedu ljubitelja oružja, tako i u kinematografiji. Prvi model Detonics pištolja datira još od juna 1976. kada su tri konstruktora počela proizvodnju „klona“ Colta M1911A u Finiksu. Smatrajući da im je „manevarski prostor“ za prodaju sužen na modele poboljšanih karakteristika, proizveli su samo oko 25.000 ovih pištolja u više verzija, a tržište nikada nije do kraja prihvatilo njihovu viziju popularne „devetstojedanaestice“.
Prvenstveno iz razloga što su za svoje oružje razvili i novu municiju, koja je po karakteristikama trebalo da bude balistički funkcionalnija od stare .45 ACP – metak .451 Detonics Magnum. Veliki pištolj u tom kalibru, nazvan Detonics Scoremaster bio je sjajno zanatski urađen, ali je u SAD i dalje svaki poklonik ovog sistema, radije kupovao standardne „Koltove“ primerke, da bi ih kasnije dorađivao. Zato je fabrika prešla na izradu kompaktnijih modela Combatmaster u kalibru 9×19. Smatrajući da su postojeći „džepni“ pištolji u kalibrima .22 LR, .32 ACP i .380 ACP ipak preslabi za pravu samoodbranu, te da tipično američko tržište i dalje traži primenu proverenog sistema 1911, skratili su staru dobru „četrdesetpeticu“ do najmanjih, funkcionalno upotrebljivih dimenzija i dobijen je pištolj u kalibrima .45 ACP, .40 S&W, .357 SIG, .38 Super i 9 mm Para (9×19), dužine cevi tri inča i mase oko 750 grama. Kapacitet okvira od šest metaka u manjim, odnosno pet u većim kalibrima trebalo je da bude dovoljan, pošto je to ipak bila neuporedivo snažnija kombinacija od sveprisutnih revolvera „J“ rama sa pet metaka .38 Spl. Delovalo je kao da je uspeh firme na pomolu…
Fatalno „poboljšanje“
Ali, jedan detalj, koji su smatrali poboljšanjem, „pomrsio je račune“ Detonicsu. Potpuno pogrešno rezonujući da treba izmeniti osnovnu siluetu proverenog „kolta“, u pogonima firme su ukoso „srezali“ gornju ivicu navlake, kako bi se napunjen pištolj sa spuštenim orozom, mogao munjevito spremiti za dejstvo jednim potezom palca, prilikom potezanja u borbenim situacijama. Na žalost, ovakva intervencija je uzrokovala i pomeranje zadnjeg nišana, odnosno skraćivanje nišanske linije i mnogi stručnjaci su to protumačili kao nedostatak. Istini za volju, kod oružja ove koncepcije nikako nije prioritet grupa pogodaka na većim daljinama, pa ni složne nišanske sprave, ali kada je jednom ovo oružje izašlo na loš glas – sve je bilo rešeno. Mali „detoniksi“ su unapred oglašeni za pištolje slabije preciznosti i prodaja je išla katastrofalno.
Ni srazmeno veliko ulaganje u marketing nije mnogo pomoglo, čak ni to što je za poveću svotu novca, u filmu „Terminator II“ junakinja Sara Konor (Linda Hamilton) koristila upravo modifikovani Detonics, sastavljen od rama modela Scoremaster i navlake pištolja serije Combatmaster. Testovi iskusnih strelaca, kao i ocene korišćenog materijala za izradu su stavljali Detonics varijaciju sistema M1911 na sam vrh pištolja izrađenih po vek starom konceptu Džona Brauninga, ali su ovi pištolji i dalje nepopularni i retki, čak i sa one strane Atlantika.
Korektna slika pogodaka
Ali, mi ne bismo bili to što smo, kada se u našim uslovima ne bi našli primerci oružja, koji su retkost u gotovo svim drugim destinacijama. Jedan pištolj iz serije New Detonics Pocket Master, u kalibru 9×19 našao se u rukama novinara naše revije i isprobali smo da li je zaista ovo oružje slabije od ostalih „devetstojedanaestica“. Reč je o primerku kod kog nije primenjeno pomenuto loše rešenje zasecanja navlake, odnosno potpuno je ispraćena osnovna koncepcija sistema M1911A, s tim što je skraćivanjem navlake i rama dobijeno kompaktno oružje koje je blizu idealnog rešenja za „back-up“ pištolj ili napravu koja se nosi skriveno ispod odeće.
Zanatski izvanredno urađen, pažljivo upasovan i briljantne završne obrade, ovo je jedan od najrafiniranijih pištolja tog tipa, koji smo ikada imali priliku da koristimo. Rasklapanje i rukovanje je jednostavno, komande klasično raspoređene, a nišanska slika prilagođena potencijalnoj nameni. Iako malih dimenzija, ovaj pištolj odlično „leži“ u šaci prosečne veličine i lagodno se može koristiti za gađanje iz jedne ruke, što se za velike „devetstojedanaestice“ teško može reći. Koristeći municiju PPU i „Hirtenberger“ na meti udaljenoj 15 metara, dobijali smo sasvim korektnu sliku pogodaka, ali je trzaj bio prilično neugodan u donjem predelu šake, jer je rukohvat kratak i oštrih uglova. Ipak, ovo nije pištolj namenjen ispaljivanju velikih serija hitaca, pa se to ne može uzeti kao mana. Očigledno je i da su konstruktori posvetili dosta pažnje trodelnoj povratnoj opruzi koncipiranoj kao amortizer, ali ona ne ublažava trzaj toliko da bi se to osetilo kao poboljšanje. Možemo samo da zamislimo kako se tek trzaju primerci u kalibrima .45 ACP i .451 Detonics Magnum.
Generalno, nije ni čudo što ovo oružje nije zabeležilo veći tržišni uspeh, jer je u specijalizovanim prodavnicama širom planete mnogo kompaktnih pištolja istih kalibara, manje mase i kontrolisanijeg trzaja. Prvenstveno mislimo na oružja četvrte generacije od kompozitnih materijala, koji u potpunosti zadovoljavaju trend „što više snage, u što manjem pakovanju“. Detonics će ostati zapamćen kao pokušaj da se Colt Commander još više smanji, ali i kao ukras na podvezici najveće filmske dive današnjice.
Tekst i slike: Milan MILANOVIĆ