Priča za sebe

Svaki poznavalac noževa može da nabroji niz sečiva izuzetne efikasnosti, dizajniranih za opstanak u prirodi, koji nisu moderan izum, nego dizajn vuku od tradicionalnih noževa, koji su evoluirali tokom vekova u različitim podnebljima. To je slučaj sa finskim pukkom ili leukom, južnoameričkom mačetom, nepalskim kukrijem. Međutim, veoma mali broj stručnjaka setiće se velikih noževa koji potiču iz Indonezije. Upravo iz tog razloga predstavljamo izuzetno zanimljivu alatku-nož iz ovog kraja sveta.  Indonezija, uz obližnje Malajsko poluostrvo predstavlja pravi rasadnik oružja i alatki sa sečivima, koja su se razvijala potpuno autohtono. U ovom arhipelagu, skoro svako ostrvo ima svoj tradicionalni oblik sečiva, prilagođen boravku u džungli. Pojedina od tih sečiva, možemo nazvati skoro najsavršenijim, koje je do sada napravila ljudska civilizacija. Najveći broj ovih sečiva spada u goloke – univerzalne alatke za boravak u prirodi. Na našem testu našao se Golok Potong sa Jave, koji za indonežanske pojmove ima relativno kratko sečivo od 24 cm.
Standardni goloci obično imaju uska, zakrivljena sečiva, koja se polako šire ka četvrtastom vrhu, bez špica, uz istovremeno smanjivanje debljine sečiva, od drške ka vrhu. Imaju namenu kao i mačete, iako im je sečivo deblje, zbog znatno tvrđeg drveta koje obrađuju. Dužina sečiva ide i do 60 cm, ali ima i znatno kraćih, kao Golok Potong – model specijalizovan za manje guste šume i rad sa tvrđim drvetom, tako da je znatno primereniji našem podneblju, od standardnih goloka.  Potong koji smo imali na testu, izrađen je potpuno tradicionalnim postupkom, korišćenjem klasičnih ugljeničnih čelika, od strane lokalnih kovača, čije se znanje prenosi vekovima, u okviru porodice. Zahvaljujući australijskoj frmi „Valiant Trading“, tradicionalna proizvodnja radnih sečiva, u punom kvalitetu opstaje i danas. Prilikom prvog kontakta, golok pleni kvalitetom završne obrade, koji je izuzetno visok i prevazilazi sve što je moguće videti na ostalim sečivima, napravljenim u tradicionalnim kovačnicama. Završna obrada je skoro na nivou pojedinih zapadnih, custom proizvođača noževa. Sečivo goloka iskovano je od običnog ugljeničnog čelika, sa distal taperom – debljinom koja je najveća u tački spoja sa drškom, a postepeno se sužava prema vrhu. Najdeblji deo sečiva iznosi 5 mm i postepeno se sužava na 3 mm na vrhu. Oblik sečiva u preseku, ukazuje na izuzetno napredan dizajn i podseća na metak (najdeblje mesto nije na leđima, nego između 2/3 i 4/5 visine). Sečivo je oštreno konveksno, geometrija mu je u funkciji efikasnosti reza – smanjuje otpor i sprečava zaglavljivanje sečiva prlikom cepanja ili sečenja tvrdog drveta. I bočni oblik je (za naše pojmove) neobičan, jer je sečivo najuže u dršci i povećava širinu prema vrhu, gde je i najdeblje (pomaže izuzetnoj balansiranosti). Sam rez je blago zakrivljen, što povećava efikasnost sečenja povlačenjem. Vrh sečiva je ravan i nagnut unazad, tako da nema klasičan špic, na koji smo navikli na drugim velikim tradicionalnim noževima.  Za goloke je karakteristično da prvih nekoliko centimetara sečiva uz dršku, nisu naoštreni (iz bezbednosnih i praktičnih razloga). Moguće ih je držati i prstma oko korena sečiva, tako da oštri deo počinje samo na nekoliko milimetara od ivice prstiju. Ovakav, tradicionalan način držanja, koji korene vuče još iz vremena kamenih alata, omogućuje čak i velikoj alatki poput goloka, obavljanje preciznih poslova.

Drška goloka priča je za sebe. Napravljena je od monolitnog komada bivoljeg roga, zakrivljena u sve tri ravni, oblikom podseća na drške starinskih, francuskih pištolja za dvoboj. Najtanja je u tački u kojoj se spaja sa sečivom, a širina se povećava prema kraju. Diskretno je izgravirana tradicionalnim geometrijskim šarama, koje smanjuju proklizavanje u ruci. Drška savršeno leži u ruci i uz balans sečiva utisak je da je Potong jednostavan produžetak ruke, upravo kako treba da bude. Ni dugotrajan rad ne pričinjava problem, jer skoro da se golok ne oseća. Zahvaljujući izduženim linijama, bez istaknutih ležišta za prste, hvat ruke na dršci goloka moguće je prilagoditi skoro svakom poslu, koji je potrebno obaviti u prirodi.  Potong dolazi sa tradicionalnom, drvenom futrolom od monolitnog komada tzv. gvozdenog drveta, u kome je mesto za sečivo napravljeno spaljivanjem užarenim komadom gvožđa. Tradicionalno, goloci se u ovakvim futrolama nose zadenuti u široki platneni pojas, tako da futrola nema pređicu za kajiš. Međutim uz malo užeta može da se improvizuje remen za nošenje preko ramena. To je i najudobniji način za nošenje velikih sečiva na telu, kad se ne nalaze u rancu.  Naravno, najbolja provera svakog noža je korišćenje na terenu. U našim uslovima, to obično znači sečenje zelenog drveta prečnika do 10 cm za pravljenje zaklona i cepanje većih komada drveta koje je oborio vetar, a koje nije dodirivalo tlo, tako da je suvo. Uz to, treba napraviti niz kočića, pripremiti sitni materijal za paljenje vatre i spremiti hranu.. Sasvim dovoljno da se i te kako uverimo koliko je tradicionalni indonežanski pristup velikom nožu ispravan. Vrhunski balans i vrlo razvijena geometrija sečiva goloka, dokazali su se već u prvim potezima, prilikom sečenja grana za pravljenje zaklona. Bez obzira na relativno umerenu dužinu i masu, golok je izazivao strahopoštovanje, terajući stalno na razmišljanje o svim pravilima bezbednosti, jer mu je sposobnost sečenja strahovita, pogotovo za one koji nisu naviknuti na ovako optimizovana sečiva. Prilikom pravilnog udarca, u kome sečivo klizi celom dužinom preko materijala koji se seče, otpor se skoro ne oseti, a grana debljine 5 cm pada sa strane, odsečena sa potpuno glatkim rezom, bez znakova gnječenja i lomljenja, koji izgleda kao da ga je napravila najefikasnija stolarska alatka.
Ni u cepanju drveta, golok nije razočarao. Bez obzira na relativno malu masu, težište koje je unapred, omogućavalo je duboko prodiranje, a sečivo koje se sužava ka napred, lako izvlačenje iz reza.
Golok nije previše precizna alatka za obavljanje sitnih poslova kada se drži za dršku, ali je širina sečiva tolika, da je jednostavno držati ga za leđa i obavljati precizne poslove, na znatno tradicionalniji način. Sve u svemu, posle testa samo jednog primerka, biloo je jasno da su indonežanska sečiva priča za sebe i da zaista zaslužuju vreme posvećeno njihovom istraživanju. Na osnovu ličnog osećaja, daleko su u prednosti nad većinom drugih tradicionalnih sečiva (recimo kukrija), o kojima se kod nas mnogo više zna.

R. K.