Primer dobrog marketinga
Oficijelni naziv modela FMK 9C1 sigurno ne bi obezbedio prihvatljivu prodaju, da proizvođač nije posegnuo za patriotskim adutom – kako se pištolj izrađuje u gradu Placentia, „FMK Firearms“ predstavlja jedinu oružarsku firmu koja je preostala u Kaliforniji. Ova mnogoljudna i standardnom populacije moćna savezna država, u protekloj deceniji neočekivano je postala nepovoljno tle za oružje i baš na tim osnovama FMK zasniva svoj marketinški nastup, s neskrivenim ponosom ističući, kako se njihovi pištolji prave u Americi. Podsećamo da je od sredine devedesetih godina 20. veka, američke specijalizovane prodavnice preplavilo jeftino i kvalitetno izrađeno nekadašnje službeno oružje zemalja ranijeg Varšavskog pakta, te da su se pištolji tog porekla masovno kupovali po cenama od jedva nekoliko stotina dolara. Vremenom su se i ti ogromni stokovi ispraznili, a i dalje postoji srazmerno velik broj Amerikanaca koji žele da poseduju jednostavno samoodbrambeno oružje, kupljeno za „siću iz džepa“.
U „FMK Firearms“ su zato razvili pištolj koji karakteristikama podseća na najprisutnije kratko oružje današnjice – austrijski Glock. Njihov pištolj je zasnovan na ramu od brizgane plastike, dvoredom okviru za municiju 9 mm Para i DAO sistemu okidanja. Pištolj na prvi pogled ni po kom kriterijumu ne varira u odnosu na brojne druge plastikance, čak se i ne može pohvaliti naprednim rešenjima niti kvalitetno rešenom ergonomijom. Obarač je oblikovan tako da okidački prst ne naleže baš idealno, čelične vođice u ramu namenjene kretanju navlake, su prilično malih dimenzija, a sve komande i delovi mehanizma više podsećaju na airsoft igračku…
Ono što ovaj pištolj čini nesvakidašnjim je obilje slovnih oznaka, odnosno natpisa po čitavoj površini oružja. „Povelja o pravima“, odnosno skup deset amandmana na Ustav SAD, je najcenjeniji dokument ikada donet na tom prostoru, izuzimajući Deklaraciju o nezavisnosti. Upravo tako je i neoficijalno nazvan ovaj novi pištolj – „Bill of rights“, jer su čelične površine gusto ispisane tekstom pomenutih ustavnih amandmana, a na istaknutim površinama se nalaze i poruke zahvalnosti američkim vojnicima, koji su učestvovali u sukobima. Iako aktuelna, tamošnja državna administracija insistira na demilitarizaciji nacije, skoro polovina populacije i dalje smatra da je sloboda i nezavisnost SAD ostvarena s oružjem u ruci i žrtvama iskrenih patriota. Izdvojene poruke ispisane na navlaci pištolja: „Proudly American“, „In God We Trust“ i „Thank you US soldiers“ su potpuno u skladu sa izjavom osnivača firme, da neko nosi patriotizam na reveru, a FMK na svom pištolju.
Propratni dokumenti koje svaki kupac dobija uz ovo oružje, su takođe vrlo emocionalno „obojeni“, jer proizvođač deklarativno obećava silu okidanja od samo 3,5 kg, a to je za DAO oružje neostvariva kategorija. Ostale mere su u granicama gabarita savremenih polimerskih pištolja – cev dužine 104 mm, masa od 730 g, kapacitet od deset metaka 9×19.
Upravo oko municije je nastao prvi problem sa FMK pištoljima, jer metak Cor-Bon sa zrnom tipa JHP od 115 grejna, nije mogao da obezbedi proces poluautomatike i zastoji posle svakog hica su neminovni. Neprijatnih iznenađenja je bilo i sa starom municijom WCC iz vojnih viškova NATO, gde je ekstrakcija ispaljenih čaura tekla po principu: „neće, neće pa stane“.
Sasvim je sigurno da će među tvrdokornim Amerikancima nižeg stepena poznavanja oružja, biti kupaca ovog pištolja, ali ni najviši nivo tolerancije prema njihovoj spoznaji kiča i kontra-estetike nas ne može naterati da bilo kome preporučimo nabavku ovakvog oružja.
S druge strane i pored niže cene na prekookeanskim tržištima, može se izreći generalno pozitivna ocena novom argentinskom pištolju, koji predstavlja pokušaj firme „Bersa“ da i u novom dobu privuče nešto mušterija. Sticajem okolnosti, prvi tekst koji sam napisao za „Kalibar“ bio je test upravo pištolja iz Argentine – Bersa Thunder 380. Tom prilikom, pre mnogo godina, smo se pohvalno izrazili o ovom klonu rešenja Walther PP i Beretta Model 84. Interesantno, prethodnih petnaestak godina se u SAD prodalo zaista mnogo ovih pištolja u više varijanata završne obrade, jer je cena od nešto ispod 300 dolara bila veoma fer ponuda, za pištolj u potpunosti izrađen od čelika, SA/DA akcije i kapaciteta 7+1 metak 9 mm (k).
Međutim, tržište je u međuvremenu preplavilo obilje kompaktnih polimerskih pištolja u jačem kalibru 9×19, pa je razvojni tim u „Bersi“ rešio da i po tom kriterijumu bude konkurentan. Novi pištolj je komercijalno nazvan BP9CC, što je skraćenica od Bersa Pistol 9 mm Concealed Carry, jer je ovo oružje namenjeno skrivenom nošenju ispod odeće. BP9CC je opremljen poligonalno bušenom cevi od 3,3 inča, a nudi se u dve verzije završne obrade – sa klasično bruniranom ili sjajno niklovanom navlakom. Američki novinari iz časopisa o oružju, u startu su pohvalili nisku siluetu ovog džepnog pištolja, kao i dobro rešene nišane, a nama se najviše dopada jednoredni okvir kapaciteta osam metaka, koji inicijalno obezbeđuje malu širinu i ugodan prihvat oružja u šaci. Za pohvalu je i bezbedonosni sistem koji obuhvata klasičnu manuelnu kočnicu ispod zadnjeg nišana, kao i automatsku kočnicu udarne igle i indikator metka u cevi na vrhu navlake. Opšta silueta je vrlo slična modernom austrijskom pištolju Steyr M9, samo što je „gaučo“ gabaritno manji i prikladniji jednoručnoj upotrebi. Sistem okidanja proizvođač je deklarisao kao Short Reset Double-Action-Only Trigger, ali to je samo komplikovaniji naziv za uprošćeno DAO okidanje. Kod pištolja ove koncepcije, to ne treba tumačiti kao nedostatak, jer već postoji vrlo kvalitetni Kahr koji besprekorno zadovoljava namenu a funkcioniše po istim principima.
Jedini konkretan nedostatak, na koje su ukazale američki kolege prilikom testiranja, je komanda za oslobađanje okvira, jer ne omogućava deblokadu u deliću sekunde. Promenom ugla dugmeta otklonjena je i ta mana, pa je nova Bersa zadobila simpatije. Naša iskustva sa njihovim ranijim pištoljima su pozitivna, u smislu primenjenog materijala i opšte otpornosti oružja, ali unutrašnji mehanizam se pokazao relativno nepoznatim jer oba pištolja su posle intenzivnije upotrebe (par hiljada metaka za oko pola godine korišćenja) morala na servis usled razdvajanja okidačkog sklopa.
M. MILANOVIĆ