Pripadnik makedonskih specijalnih jedinica sa puskom M80A.jpg

Puške kalibra 5,56×45

Brojna su kvalitetna i zanimljiva oružja, koja nisu na adekvatan način bila u prilici da dokažu svoju konstrukcionu i upotrebnu vrednost. Neka od njih su bila previše napredna u periodu nastajanja, dok je češći slučaj zastarivanja, dok je model još bio u fazi razvoja ili uvođenja u upotrebu. Nije retka ni pojava da određene konstrukcije, svojevremeno odbačene od rukovodećih struktura, naknadno iskažu vrline i budu reaktivirane. Npr. domaća bojna puška M77 u kalibru 7,62×51 NATO je već posle pojavljivanja primeraka iz probne serije, okarakterisana kao izuzetno uspešno rešenje. Poznavaoci materije su je visoko ocenili, smatrajući da se odlikuje svim pozitivnim osobinama koje treba da krase oružje takve koncepcije, pogotovo što se radi o pušci koja je zasnovana na neprolaznoj osnovi Mihaila Kalašnjikova. Međutim, sem jednog kontingenta u naoružanju bezbedonosnih snaga Kipra – ona nije dobila pravu priliku da u službenoj upotrebi to i dokaže. Određena količina (redukovana na samo jedinačnu paljbu) je prodata i na civilnom tržištu, a primerci sa kojim smo dolazili u kontakt nisu imali zadovoljavajuću tačnost i preciznost pogodaka. I pored toga što je, sem kalibra, skoro identična snajperki M76 – ova puška nije dostigla ni mikronski delić njene slave i upotrebe. Ipak, odnedavno čelni ljudi kragujevačke fabrike „vraćaju u život“ pušku M77, tako što je redizajniranu i prilagođenu zahtevima 21. veka nude oružanim snagama u novom ruhu.

M77B1 je imala potencijal odlicne bojne puske, ali se nasla samo u naoruzanju kiparskih snaga bez.jpg
M77B1 je imala potencijal odlične vojne puške, ali se našla samo u naoružanju kiparskih snaga

Neizvesno je kakvu će dalju budućnost imati ovo oružje, ali je to bio povod da se prisetimo sa koliko ambicija je svojevremeno dočekana paleta domaćeg oružja u drugom NATO oficijelnom kalibru – 5,56×45. Kada je tokom sedamdesetih godina 20. veka, usavršena masovna proizvodnja jugoslovenske varijante pušaka sistema AK, u vidu FAZ 70, na zahtev brojnih stranih interesenata za naše oružje – svetlo dana je vrlo brzo ugledala i paleta proizvoda nazvanih FAZ 80. O čemu se radilo u konkretnom slučaju?
Još u završnoj fazi vijetnamskog sukoba, novi američki vojni metak 5,56 mm za jurišne puške je ustalasao oružarski svet. S jedne strane su dolazile velike pohvale novoj municiji koja „protivnika izuva iz cipela“, dvostruko uvećava borbeni komplet i svojim ekstremno dobrim balističkim svojstvima loše strelce čini izvanrednim. Nije bilo malo ni onih koji su tvrdili da je ona potpuno neefikasna, zavisno od terena i klimatskih uslova u kojim je primenjuje. Bilo kako bilo, uskoro je mnogo zemalja po svaku cenu želelo da svoje snage opremi oružjem u novom kalibru. U to doba, bilo je malo zemalja koje su u sopstvenim fabrikama oružja imale produkte razvijene za metak 5,56×45. Amerikanci su npr. tada ultramodernu pušku M16 prodavali malo kome, a i to po basnoslovnim cenama. Ostatak sveta pod njihovim direktnim uticajem se i dalje držao starijeg 7,62×51 NATO, dok je u suprotnom taboru i među blokovski neopredeljenim zemljama suvereno vladao sovjetski metak 7,62×39 M43 za AK i SKS sisteme.
Zato je za pohvalu namenska industrija ondašnje SFRJ, posebno VTI i „Crvena zastava“, jer je u vrlo kratkom roku nastalo prvo oružje jugoslovenske proizvodnje u kalibru 5,56 mm – automatska puška M80. Ovom prilikom moramo da ukažemo na, najblaže rečeno, začuđujuću praksu numeracije modela oružja iz kragujevačke fabrike. Oznaku M70, npr. nosili su i maleni pištolj 7,65 mm, nešto veća varijanta „tetejca“ u kalibru 9 mm Para, kao i automatska puška u kalibru 7,62×39 M67. Sa jurišnim puškama u kalibru 5,56 mm je tek nastala prava zbrka: u zavisnosti od godine uvođenja manjih ili većih konstrukcionih izmena, modeli su obeležavani kao M80, M85, M90, M95 i M99. Sve do današnje puške M21 koja treba da postane standardno oružje Vojske Srbije.

Upravo oko adekvatnosti AP M21 u uslovima konkretne terenske upotrebe, nedavno je došlo do konstruktivne rasprave prilikom kontakta sa pripadnicima makedonskih jedinica posebne namene. Oni već nekoliko godina intenzivno koriste ovu pušku, pa pored neskrivenih simpatija za neka rešenja – svi smatraju boljim starije „Zastavine“ jurišne puške ovog kalibra M80 i M90! Kako naše oružane snage nisu uvrstile u naoružanje starija oružja tog kalibra (sem male količine automata M85), bili smo više nego zainteresovani čime naše južne komšije mogu da argumentuju svoje tvrdnje. Kao i nama, tokom svakog konkretnog susreta s M21, smeta im loše profilisan prednji sintetički rukohvat, mala površina oslonca za rame na kundaku, „klaparanje“ poklopca sanduka i ne baš najsrećnije rešeni nišani. Prema njihovim rečima, svi dobro poznati kvaliteti stare, dobre AP M70 su zadržani na M80/M90 seriji, pa poznata ergonomija i balistički superioriniji metak daju željene rezultate.

20prvi pogled deluje kao serijska ,,papovka,, - raritetna puska domace produkcije je napravljena .jpg
Raritetna puška domaće produkcije

Želeći da steknemo sopstveni, krajnje subjektivni osećaj pri naizmeničnom korišćenju obe vrste oružja – obratili smo se za pomoć prijateljima iz užičkog „Prvog partizana“, koji su nam stavili na raspolaganje puške M21 i M90A, kao i potrebnu količinu municije 5,56×45 domaće i strane proizvodnje. Ovo posebno naglašavamo zbog brojnih samoproklamovanih znalaca, koji kontakt sa vatrenim oružjem ostvaruju posredstvom tastature i monitora, ali zato beskompromisno nameću sopstvene stavove o karakteristikama pojedinih modela. Naime, obimne rasprave o kvalitetima i nedostacima domaće puške M21 najčešće se svode na nabrajanje segmenata koji generalno nisu od presudne važnosti pri ocenjivanju upotrebne vrednosti nekog vojnog oružja. Primenjena upotreba „u trupi“ i opsežna testiranja su jedini meritorni pokazatelj, ali to u moderno doba mnogima ne znači apsolutno ništa. Zato mogu da se čuju i pročitaju stavovi kako je svojevremeno AP M80 „loše prošla na tržištu“, jer nije imala hromiranu cev, drvena obloga potkundaka se pregrevala, a kratka nišanska linija nije omogućavala potrebnu preciznost.
Sve ovo je daleko od istine, zato moramo staviti akcenat na trenutak samog pojavljivanja ovog oružja. Novostvorena puška nije bila predviđena za usvajanje u tadašnjoj JNA, jer je trajno opredeljenje vojnog vrha bio metak 7,62×39 za koji su postojali ogromni stokovi oružja i municije sasvim zadovoljavajućeg kvaliteta. FAZ 5,56 je nastala radi stranih naručilaca, odnosno prodaje drugim zemljama koje su naoružavanje svojih snaga pouzdanim i jeftinim oružjem u malom NATO kalibru. Tokom osamdesetih godina 20. veka na tržištu nije bilo mnogo dostupnih jurišnih pušaka 5,56×45 koje su bazirane na AK sistemu, posebno jer su ih proizvodili Izrael i Južnoafrička Republika – države koje su po mnogo čemu bile „svet za sebe“. Sovjetski Savez je još ranije, više eksperimenta radi, razvio automatske puške sistema AKM i AK74 u kalibru 5,56 mm, ali jasan je rezon zašto se nije odmaklo dalje od prototipa u to vreme. Ondašnja Jugoslavija je tu videla šansu, međutim – imućnije države su htele rafiniranije oružje, a one slabije platežne moći su se zadovoljavale i sa običnim „kalašnjikovima“. Osim toga, serija M80 je imala nekoliko nedostataka koji su je učinili nekonkurentnom, pa je tržišni uspeh potpuno izostao.

Paleta domacih pusaka na bazi AK konstrukcije, krajnje desno ,,zaboravljena,, AP M80.jpg
Paleta domaćih pušaka na bazi AK konstrukcije, krajnje desno ,,zaboravljena,, AP M80

Pri prvom kontaktu sa ovim oružjem, pre dvadesetak godina, vaš novinar je bio pri stavu da ovo oružje ima izuzetan potencijal. Međutim, amateri pri analizi ove materije na umu imaju tehniku, a profesionalci – logistiku. Pripadnici rukovodećih struktura ondašnje VJ su konstatovali kako se bez većih problema vojska nove države može u perspektivi preorijentisati na FAZ 5,56 i prilagoditi svetskom trendu, ali da finansijska situacija i postojeće oružje „završavaju posao“. Kao i tada, stanje se nije promenilo ni u aktuelnom trenutku kada uvođenje M21 ide sporije od očekivanog – iz istih razloga.

Pripadnik makedonskih specijalnih jedinica sa puskom M80A.jpg
Pripadnik makedonskih specijalnih jedinica sa puškom M80 A

Model starije puške koje smo imali priliku da testiramo je M90, delimično redizajnirana bazična verzija koja se od prvobitne razlikuje po obliku kompenzatora odskočnog ugla/skrivača plamena, regulatora protoka barutnih gasova i tromblonskom nišanu. Kako je oružje fabrički opremljeno bočnom šinom za montažu optičkog nišana, postoji mogućnost upotrebe u svojstvu odeljenskog snajpera, jer metak 5,56 mm može da zadovolji potrebe borbe na daljinama do 400 m. Prilikom manipulacije, M90 deluje više nego dopadljivo – usled nešto duže cevi od M70 i kraćeg okvira, puška deluje vitkije i baratanje njom je prijatno. Masa od 4 kg je tako pozicionirana da se u sekundi dovodi u liniju nišanjenja, a svi koji su navikli na AK ergonomiju brzo postaju „familijarni“ i sa M80/M90. U poređenju sa novijom M21, ne primećuje se nijedan segment inferiornosti, ma kako to nekome zvučalo kao nonsens.
Činjenica je da je bočno preklopni kundak na M21, čvršća konstrukcija od preklapanja naniže na starijim, domaćim automatskim puškama sa sufiksom „A“. Ali, treba imati na umu da su svi oni rasklimatani preklapajući kundaci koji su nas iritirali, nastali usled ispaljivanja tromblonskih mina i pregrube manipulacije. S druge strane, imali smo priliku da vidimo AP M70 koje su ispalile desetine hiljada metaka, a i pored toga se nijedan funkcionalni deo nije pomerio, u odnosu na stanje kada je oružje bilo novo. Dodajmo i da je višestruki uzastopni prvak u gađanju nekadašnje Treće armijske oblasti, sva odličja osvojio pucajući upravo puškom M70 sa preklopnim kundakom (jedini, među konkurentima sa drvenim, fiksnim kundakom). Uzevši ovo u obzir, još više nam je zasmetala mala i loše profilisana, naležuća površina oslonca za rame na kundaku M21.
Drugo, tvrdnje da je M80 loša, jer nema hromiranu cev, mogu ozbiljno da se dovedu u sumnju. Postoji mnoštvo vrhunskih vojničkih pušaka koje nemaju hromirane cevi, a ni posle decenijske, izuzetno intenzivne upotrebe, (i pravilnog održavanja) pušaka koje smo isprobali, nije došlo do promena u geometriji cevi, ni lošije slike pogodaka. Pri testiranju u opitnom tunelu, nije bilo suštinske razlike u grupisanju hitaca iz M90 i M21, jer je reč o oružju praktično identičnog mehaničkog principa, a nišanska daljina na obe puške je približno duga. Ipak, M90 ima nešto ugodnije rešene površine kojim oružje dolazi u kontakt sa telom strelca, dok više prisutnih strelaca nije bilo najzadovoljnije onim što na tom polju pruža M21. Objašnjenje proizvođača ide u smeru da je oružje zamišljeno za upotrebu u rukavicama, što baš i nema puno smisla. Sem ako je reč o bokserskim… Šalu na stranu, upravo nas je živo interesovalo u kojoj meri uporište u stvarnosti, imaju ranije priče kako je M80 otpadala na probnim testovima, jer se cev pregrevala pri intenzivnoj paljbi, a drvena obloga prednjeg rukohvata nagorevala.

Razlike u gabaritima dve domace automatske puske u NATO kalibrima 5,56x45 i 7,62x51mm.jpg
Razlike u gabaritima dve domaće automatske puške u NATO kalibrima 5,56×45 i 7,62×51 mm

Ispalili smo u najbržem izvodljivom režimu vatre osam okvira od 30 metaka 5,56 mm sa trasernim zrnom, odnosno municiju koja po definiciji brže zagreva cevi oružja. Naravno, cev je bila na granici usijanja, ali neuništivi AK sistem je radio bez greške, a slika pogodaka se nije znatno menjala. Rasklapanjem puške primetili smo da nema apsolutno nikakvih oštećenja na drvenim oblogama, niti je iko od test-strelaca sa velikim iskustvom primetio nešto slično u svom radnom veku. Znači, izostanku velikoserijske proizvodnje i službene upotrebe M80 i M90 nisu kumovale ni nehromirana cev, ni pregrevanje drvenih delova, ni preklopni kundak, kao ni loši nišani. Istina je tamo gde se paušalnim procenama ne može pronaći: naše puške su bile predviđene da koriste okvire drugačije konstrukcije od opšteprihvaćenih po NATO standardu, odnosno – nisu bili izmenljivi sa onim od pušaka M16. Daleko je od istine da su ti okviri savršeni, ali tokom prethodnih tridesetak godina, brojna izuzetna oružja morala su da se redizajniraju, kako bi se „uklopila“ u ovaj standard. Nije samo to bilo presudno, ali obrazloženja su opisivala upravo ovaj problem.
Sve ostalo, vezano za M90 je i danas aktuelno, jer nijedna puška kalibra 5,56×45 zasnovana na AK konstrukciji nije suštinski bolja, već su samo pridodati određeni manje-više kozmetički detalji. Zato ne treba trošiti previše energije i prostora na tvrdnje kako oružje vojnika današnjice treba da ima između 12 i 28 Picatinny šina, mnoštvo optičkih i svetlosnih pomagala, vertikalni rukohvat i slično. Sem pripadnika specijalnih jedinica najvećih svetskih sila, nema stvarne potrebe da ostali vojnici uopšte koriste „gadžete“, pa je besmisleno opremati kompletan sastav modularnim oružjem.
Bez lokalpatriotskog preterivanja, ostajemo pri stavu da naša M90 i te kako može da bude konkurentna kao standardno oružje oružanih snaga „običnih“ zemalja i da uz vrlo male izmene doživi drugu mladost u 21. veku. Ne sporimo da je M21 suštinski naslednica ove odlične puške, ali ne može se poreći da je mogla da bude i kvalitativno unapređenje. Generalno, složili bismo se sa konstatacijom makedonskih specijalaca – M80 i M90 su izvanredne puške, koje bi mnogi od nas rado koristili. Čak radije od brojnih hi-tech izvikanih oružja savremene ere.
tekst i foto M. Milanović

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Pročitajte još

Mini Mosinka

Varijacija predstavlja proporcionalno umanjenu legendarnu vojničku pušku 1891/30 Mosin Nagan u kalibru .22 Long Rifle

Precizan, pouzdan i izdržljiv

Bliži se prvo kolo IPSC lige Srbije i razbuktavaju se polemike o izboru odgovarajućeg pištolja. Što je i dobar razlog da se potsetimo relativno novog modela Arma Zeka AZ-P1 Sport