Retrospektiva: Slavni u praksi i na filmu

Imali smo priliku da testiramo dva primerka, kod nas uvek interesantnog i popularnog italijanskog proizvođača oružja – „Berette“. Radi se o modelima koji su slavu stekli i u praktičnoj upotrebi i na filmskom platnu: malokalibarskim pištoljima Beretta serija 70 i 950, koji su i na ovim prostorima bili popularni. Zajednička osobina im je i što su navršili po četiri decenije, a i dalje su u izvanrednom stanju i funkciji.

Oružje Džejmsa Bonda

Beretta 950 C. Prvi, znatno stariji model stekao je slavu još u prvim filmovima o Džejmsu Bondu (sa Šonom Konerijem), koji je u početku koristio još stariji Beretta 418, koji je danas veoma redak i u Evropi, a ubrzo je zamenjen savršenijim i jednostavnijim modelom 950 B, oba u kalibru 6,35 mm. Iako je kasnije zaštitni znak tajnog agenta 007 postao Walther PPK, ipak ga je Beretta prva proslavila. Krajem pedesetih godina 20. veka, ali i kasnije, sa osam metaka u magacinu, težinom ispod 300 g i kraći od 12 cm, drškom izvanredne ergonomije, cevi čak 6 cm i spoljnim orozom koji je imao sigurnosni međupoložaj (half-cook) – bio je najbolji pištolj u ovom kalibru, jer nijedan drugi pre njega nije imao sve te osobine.

Čak je i konstrukcija bila originalna: cev se nije ničim bravila i učvršćivala u rukohvat ili navlaku, već je na svom prednjem delu, iza usta cevi imala šarku kao Steyr-Pieper iz 1909. Ovo rešenje čini da u toku opaljenja metka cev bude čvrsto fiksirana u ramu bez ikakvog pomeranja, ali ima bitnu manu: zbog konstrukcije, cev koja se kreće gore-dole nema izvlakač. To je problem u slučaju jače zaprljanosti ležišta metka, neopaljenja i sl. kada metak ne može da se izbaci repetiranjem navlake, već samo „istresanjem“ iz cevi, za šta je potreban jači udar šakom o usta cevi ili u krajnjem slučaju, potiskom štapićem ili čistilicom kroz cev.
Prilikom testiranja nije nam uspelo da izvedemo ovakav zastoj, a da pritom ne dođe do eventualnog oštećenja i to sa MK municijom, koja je još osetljivija pri funkcionisanju, nego 6,35 mm.

To je razlog što u okvir Berette 950 CC staje samo šest metaka, a ne osam. Pritom, okvir ima i bočni šraf za povlačenje opruge donosača metka nadole, radi lakšeg punjenja (kao na ozbiljnijim i takmičarskim MK pištoljima). Uostalom, džepni pištolj u ovom kalibru vlasnik uvek čuva u sobnim uslovima i podmazan, jer mu je takva namena. Ne povlači se po blatu i ne drži na -50ºC, da bi se proverila njegova izdržljivost. (Takvi testovi, uglavnom vojnih pištolja, više pokazuju kvalitet termičke obrade materijala, ne samo funkcionalnost i pouzdanost).

Brz i precizan

Na strelištu smo gađali u kružnu pištoljsku metu 50×50 cm i svi ispaljeni meci završili su uglavnom u crnom polju ili do zadnjeg kruga jedinice, ali u meti i na 10 m daljine, jer se pištolji ove namene koriste u 95% slučajeva na daljinama do 8 m. Takođe i zbog prednjeg nišana koji čini konusna, a ne blok mušica, pri vrhu vrlo tanka (kao na pušci M-48) – podrazumeva se da je ovaj lepi pištolj namenjen za instinktivno, brzo gađanje na bliskim odstojanjima, u čemu je više nego uspešan.

Pogotovo što smo na strelištu, originalne plastične drške zamenili nešto debljim (5 mm) drvenim, sa kojima je bolje ležao u ruci i strelcima sa većom šakom. Rukohvat pištolja je od aluminijumske legure, što smanjuje težinu, a cev i navlaka u kojoj je mini zatvarač i mehanizam sa orozom su od kvalitetnog čelika. Najčudnija od svega je opruga, kakvu većina strelaca uglavnom nije videla: laku, na gornjem delu izrezanu navlaku unazad povlače samo dve mini žičice, koje vire iz rukohvata (nema spiralne opruge). One su ustvari samo gornji delovi jedne, četiri puta savijene žice, slične dečjoj praćki. Skoro cela opruga nalazi se u rukohvatu iza obarača i ne vidi se do potpunog rastavljanja pištolja i podizanja cevi u gornji položaj. To je doprinelo vitkoj liniji pištolja i debljini od samo 23 mm. (Poznato je da su uz lik agenta 007 vezane najmodernije, futurističke „špijunske“ naprave i naoružanje, a pedesetih godina 20. veka i dugo posle – Beretta 950 je to zaista i bila).

Model koji smo testirali kupljen je 1969. i ispalio je oko 2.000 metaka .22 Short. Uz najosnovniju pažnju vlasnika izgleda kao da je nedavno kupljen, a čuvan je i nošen u futroli od kože, kakva je tih godina i mogla da se kupi. Zaglavila je samo nekoliko puta, po sećanju vlasnika, kada je u letnjim uslovima, napunjena, dugo ležala na suncu. Nikad nije bila zavisna od vrste municije ili njenog proizvođača. Funkcioniše besprekorno i sa slabijom municijom za olimpijske discipline (samo 170 m/s).

Zadovoljstvo gađanja

Beretta M-71. Ovaj model takođe je izazivao pažnju filmskih gledalaca i ljubitelja oružja, pre svega zbog namene u tajnim službama mnogih zemalja. Posebnu pažnju izazvao je posle filma „Bratstvo ruže“, u kojem ga Mossad koristi za specijalne operacije protiv ekstremista i terorista. Posle tog filma, početkom osamdesetih godina 20. veka Beretta M70 proglašena je za omiljeno oružje Mossada, što je posledica neupućenosti i senzacionalizma. U tom i drugim filmovima, mnoge likvidacije obavljene su Berettom model 72, koji je nešto mlađi od sedamdesetice, ali ima dve cevi (od 90 i 150 mm) i izrezanu navlaku zatvarača bez prednjeg nišana – da bi kroz taj prolaz prilikom sklapanja mogao da prođe prednji nišan, čvrsto uvaren na obe cevi. Zbog toga se i razlikuje od Modela 71 koji ima jednu cev od 90 mm, nišan koji se standardno nalazi na navlaci, identično osnovnom Modelu 70. Zbog toga cevi i navlake na ova dva modela nisu izmenljive bez intervencije kod iskusnog puškara, ali posle gube osnovnu namenu.

I ovaj model je i posle 40 godina u odličnom stanju i što je najvažnije – u funkciji. Trag vremena je jedino vidljiv na ustima cevi, gde je nekad popularna tzv. letnja futrola, koja se sastojala od nekoliko kaiševa i debelog dna od štavljene kože, na koji se sa cevi oslanjao ceo pištolj. Usta cevi sijaju kao da su polirana. Zahvaljujući obliku usta cevi žlebovi su nenačeti, tako da je pištolj i dalje neverovatno precizan. Na strelištu su na dvadesetak metara mlađi takmičari brzom paljbom plasirali sve pogotke u crno. Čak su i dame koje se ne bave sportom, pogađale sa lakoćom metu ljudske siluete na ovoj daljini. Naravno, u odnosu na prethodnika, tome doprinose bolja i ergonomski izvanredna drška kakvu nema ni naslednik ovog modela, M-87 BB (iako ima dužu cev i dršku i mnogo bolji nišan sa prednjom blok-mušicom). Svi koji su imali priliku da gađaju iz ovog pištolja, imali su samo jedan komentar: pravo zadovoljstvo! Šteta što nam nije bio dostupan i model sa dužom cevi M-72 koji je još precizniji. Ni ovaj pištolj nije zavisio od vrste i proizvođača municije. Gađano je sa bar šest-sedam vrsta, od kojih su neke stare i preko 25 godina („Pobjeda“ – Hansen HV i Standard), s tim što je VH municiju, naročito češki, prejaki Zer.Bel.HV-HP, izbijač zbog jakog udara izbacivao do lica strelca – otprilike pod vrat. Nije bilo nijednog zastoja, ni sa municijom šupljeg vrha „Remington“. Jednostavno, ova Beretta je napravljena da „guta“ sve.

Bez zastoja

Po rečima vlasnika, ovaj model je ispalio preko 10.000 metaka, uglavnom Standard municije „Pobjeda“ i nikada nije imao zastoj. HV municija je u modi poslednjih desetak godina i njena uloga u streljaštvu je bespredmetna. Cev sija kao nova, ali je iskusni strelac održavao pištolj tako da nikad nije čistio cev spreda sa usta, već isključivo od ležišta metka. Autor teksta je bio na mnogim strelištima i video razne načine čišćenja MK oružja, koja sigurno dovode do skraćenja veka preciznosti oružja (ne i trajanja). Neki autori i poznavaci oružja hvale se da ovaj model može bez problema da ispaljuje municiju .22 Short, s tim da nema više od pet metaka u magacinu. Naravno, to treba potpuno izbegavati, jer kod ovakve radnje dolazi do pojačanog poolovljavanja ležišta metka, pa i cevi. To je maksimalno negativna pojava kod MK oružja i uvek je bolje sprečiti, nego ispravljati. Ovo govori o stručnosti i streljačkom neznanju tih autora, čemu se uče i strelci-početnici u gađanju MK puškom.

Kao i prethodni i ovaj pištolj je izrađen od aluminijuma (rukohvat), a cev, mehanizam i zatvarač od čelika. Oba deluju singl akcijom i pored manuelne spoljne kočnice imaju i međupoložaj oroza (tzv. half-cook), koji sprečava slučajno opaljenje ili pad oroza na udarnu iglu. Obe udarne igle su pune, bez poprečnih osigurača, što je danas u modi. Iako udaraju punom silinom o čelični zid cevi, ako metak nije u ležištu – izdržavaju ovakva naprezanja. To treba apsolutno izbegavati i ukoliko se nema prazna čaura, koja bi podnela udar igle, neophodno je povući zatvarač 2-3 mm unazad, pa tek onda i obarač (ako se baš mora).

Tehničke karakteristike

Model:                                           950 C                M-71

Ukupna dužina (mm):            120                    165

Visina (mm):                               86                     115

Dužina cevi (mm):                    60                     90

Debljina (mm):                          23                      30

Masa (g):                                      285                   480

Oba pištolja uvožena su na tržišta Severne i Južne Amerike u velikim količinama, ali su kao i drugi, slični izvozni modeli (sem 92 F) dobijali imena bez brojčane nomenklature. Ukoliko naiđete na pištolje pod nazivima: Bantham, Jetfire, Minx-2, Puma, Jaguar ili u novije vreme Bob-cat, Tom-cat i sl. – znajte da se radi o nekom od ovih izvrsnih modela čuvenog italijanskog proizvođača…

Dušan ĐOKIĆ
Snimci: Aca ĐORĐEVIĆ