SIG Sauer P-210 Target
Za mnoge ljubitelje oružja pominjanje Schweizerishe Industrie Gesellschaft (Švajcarsko industrijsko udruženje) ne znači puno. Ali kada izgovorite skraćenicu “SIG” sve postaje jasno. Jedan od najvećih i najcenjenijih svetskih proizvođača streljačkog naoružanja svoju reputaciju dobrim delom duguje jednom modelu – pištolju SIG P-210. Sa razvojem se započelo sredinom ’40-ih godina prošlog veka a službena upotreba u Švajcarskoj i Danskoj traje od 1949-te. Ovaj model se još uvek smatra najpreciznijim serijskim pištoljem velikog kalibra na svetu. Korišćen je u Monaku, nosili su ga telohranitelji predsednika Kazahstana i pape, specijalci nemačkog GSG-9 a manji broj ovih pištolja bio je u službenoj upotrebi pojedinih formacija u SFRJ. Proizvodnja u Švajcarskoj trajala je do 2006. godine a tokom 2010-te pokrenuta je ponovo u Nemačkoj. Nakon prebacivanja sedišta koncerna u New Hempshire (SAD), ovaj legendarni pištolj je donekle modifikovan i 2018. pojavila se na tržištu sportska verzija SIG Sauer P-210 Target. Kao što mu i ime kaže, ovaj pištolj je prvenstveno namenjem preciznom gađanju.
Jedno od retkih mesta gde možete pronaći najrazličitije modele kvalitetnog pa čak i egzotičnog oružja je beogradska streljana “Barutana”. Zato sam sa oduševljenjem prihvatio priliku da u zaista sjajnom ambijentu isprobam jedan od najprestižnijih pištolja, novi SIG Sauer P-210 Target. Obzirom da sam godinama koristio stari model klasičnog SIG P-210 mogu prilično dobro da uporedim oba oružja…
Mada je novi model primetno duži, zadržao je elegantnu siluetu i prepoznatljive odlike svog predhodnika. Navlaka se kreće unutar rama pa je zadnji deo povišen da bi mogao da se uhvati prstima pri repetiranju. Umesto sitnih, oštrih ureza na starom modelu, P-210 Target ima sedam širokih useka sa manje agresivnim ivicama koji i dalje efikasno sprečavaju da vam navlaka isklizne iz prstiju prilikom povlačenja unazad. Zadnji nišan sa pravougaonim prorezom širine 3,2 mm je potpuno podesiv po pravcu i visini a prednji nišan pravougaonog preseka je blago iskošen i obojen neuobičajenom nijansom žute boje ali na to ću vratiti kasnije. Dužina nišanske linije je celih 180 mm.
Spoljašnji izvlakač je masivan i snažan, smešten par milimetara iza iznenađujuće malog otvora za izbacivanje čaura. Za razliku od starog P-210 koji se bravio sa dva lučna brega/ispusta sa gornje strane cevi u odgovarajuća udubljenja sa unutrašnje strane na gornjem delu navlake, novi P-210 Target koristi modifikaciju Browningovog rešenja tzv. SIG bravu gde se veliki ispust bravi u samom otvoru za izbacivanje čaura. Kod ovog rešenja ležište metka najčešće ima prizmatičan oblik a otvor pravougaone konture. U ovom slučaju, oblik otvora i njegove dimenzije približene su starom rešenju da bi se zadržala prepoznatljiva forma oružja.
Ram i navlaka izrađeni su od nerđajućeg čelika sa finim, mat – crnim PVD finišem a cev sa šest žlebova duga 122 mm je iskovana od satenski finiširanog karbonskog čelika. U donjem delu, iza ležišta metka nalazi se prilično strma uvodna rampa ispolirana kao ogledalo. To olakšava ubacivanje metka u cev i podiže pouzdanost oružja. Inače, model P-210 (bez obzira o kojoj verziji je reč) zbog minimalnih tolerancija prilično je ostljiv na prljavštinu kao što su pesak ili blato. Vođica povratne opruge je čelična, pune dužine i ne odvaja se od opruge prilikom rasklapanja. Poprečna čivija ustavljača navlake prolazi kroz rupu u zadnjem delu vođice kao i kroz lučno oblikovan otvor u bazi cevi ispod ležišta metka. Tako se tokom radnog ciklusa čItav sklop uvek pozicionira na isti način pa je i preciznost bolja. Uklapanje svih delova je perfektno, nigde nema zazora, pomeranja ili zveckanja. Oružje deluje kao jedinstven komad metala kada ga protresete u ruci. Upravo onako kao što se i očekuje od SIG P-210.
Ram pištolja je zadržao originalni, skoro idealan ugao rukohvata ali gornji deo u kome se kreće navlaka ima deblje zidove i nešto veću masu. Oblik štitnika okiadača nije više klasično zaobljen pa je sa pravom, iskošenom prednjom stranom “na pola puta” do moderne, četvrtaste forme za dvoručni hvat. Da bi kontakt bio sigurniji, prednja površina štitnika okidača je sitno čekirana baš kao i prednja strana rukohvata. U delu gde se štitnik okidača spaja sa ramom nalazi se udubljenje koje dopušta višu poziciju šake i bolju kontrolu oružja. U zadnjem delu rama iznad rukohvata je produženi ispust u obliku dabrovog repa. On sprečava da udarač u zadnjem položaju “ujede” šaku između palca i kažiprsta. Postoje strelci kojima to nije bitan detalj ali moje mesnate šake su zaradile ožiljke na tom mestu upravo od udarača SIG P-210 i Browninga HP-35. Takođe, rukohvat je produžen a otvor za ubacivanje okvira je blago levksato proširen što olakšava manipulaciju kod brze izmene okvira. Pre 70-ak godina na takve stvari se nije obraćala pažnja ali sada i sportsko oružje dobija odlike borbenih pištolja. Za svaki slučaj, uostalom zašto ne? Dvodelne, obuhvatne obloge rukohvata izrađene su od biranih komada orahovine, imaju dobro oblikovane konture i pažljivo su čekirane u zoni kontakta sa dlanovima. Ranije ste za stari službeni P-210 sa jednostavnim plastičnim ili drvenim oblogama drške plaćali pravo malo bogatstvo za ergonomske Karl Nill korice. Sada P-210 Target dolazi sa izvrsnom drškom koja pritom ima izdašnije dimenzije i svakako je udobnija od standardnog rešenja.
Oblik i veličina komandi su promenjeni a najupadljivija je velika poluga manuelne kočnice Coltovog tipa sa leve strane rama. Za razliku od starog rešenja znatno je lakša za angažovanje i predstavlja odličan oslonac za palac pri jednoručnom hvatu. Ustavljač navlake se takođe može dohvatiti palcem desne ruke bez promene hvata, a njegovim izvlačenjem u levu stranu omogućava se rasklapanje pištolja. U bazi štitnika okidača postavljeno je veliko, takođe čekirano dugme za izbacivanje okvira (izvorni model je koristio polugu otvora zai okvir na dnu rukohvata) što je još jedan ustupak savremenom pristupu za brzu i intuitivnu manipulaciju oružjem.
Okidač SA sistema ima uobičajem oblik, veoma kratak hod i jasno definisanu tačku okidanja. Subjektivno, silu okidanja procenio bih na oko 2 kg. U poređenju sa mojim starim P-210 to je nešto veća vrednost ali sam osećaj potpune kontrole i sjajna ergonomija doprinose pozitivnom utisku. Kod osnovnog modela tačka okidanja se nalazi bukvalno u centru mase pa skoro da nema pomeranja nišana u momentu opaljenja što je idealno rešenje za duže serije preciznih hitaca. Ipak, novi P-210 Target sa masom od 1095 grama, težištem u prednjem delu i bolje oblikovanim rukohvatom ima manji odskok pri opaljenju.
Na vatrenoj liniji nema smisla raditi na malim daljinama. Metu smo odmah postavili na 25 metara. Utisak? Čisto uživanje i ushićenje oružjem za koje je od prvog kontakta jasno da prevazilazi mogućnosti strelca. Bez obzira na hvat, nišanska linija vodi direktno na metu bez imalo truda da korigujete ugao pod kojim držite pištolj. Pravi ‘natural pointer”. Ako niste pogodili tačku koju ste želeli, krivica je samo vaša. Sa svojim starim P-210 pogađao sam grudnu metu na 100 metara pet puta sa pet metaka. Novi P-210 Target obećava grupu od 60 mm na daljini od 50 metara iz fiksnog “resta”. Ja sam toliko dobio na dvostruko manjoj udaljenosti, iz ruke. Moj prijatelj M. Bulić je sjajan IPSC strelac i na 25 metara njegovu grupu je mogla da pokrije detelina sa tri lista. U svoju odbranu mogu da kažem kako mi vid verovatno više nije savršen ali je svoju ulogu imala i problematična boja prednjeg nišana. Naime, uprkos izvrsnom osvetljenju na strelištu, boja mušice se savršeno uklopila sa bojom papirne mete pa sam pucao više “na osećaj”. Bez obzira na to, rezultatom sam jako zadovoljan.
U poređenju stare i nove verzije P-210 subjektivni utisak je da stariji model ima spretnije dimenzije, bolje okidanje i balans kao i privlačniju siluetu (lični utisak) . Nova verzija donela je udobniji rukohvat, dužu nišansku liniju, bolje komande, lakšu i bržu promenu okvira i bolje nišane (ako isključimo problem sa bojom papirne mete). Pritom, cena novog modela je niža od svote koju ozbiljni kolekcionari plaćaju za polovne “matorce” pravljene u Švajcarskoj.
Naša preporuka je da ukoliko imate priliku obavezno posetite “Barutanu” i isprobate ovo legendarno oružje. Siguran sam da će vam to iskustvo izmamiti osmeh na lice svaki put kada ga se prisetite.
D. Šaponjić
foto V. Danilov
