Unapređenje Stonerovog rešenja

Pre dvadesetak godina savremenije streljačko naoružanje strane produkcije nije bilo u tolikoj meri dostupno na našoj teritoriji, pa smo s izvesnom dozom radoznalosti pristupili testiranju američke vojne jurišne puške M16A2 u kalibru 5,56x45mm NATO, poredeći je s domaćom AP M70AB2. Želeli smo da se „iz prve ruke“ uverimo u kojoj meri su objektivni oni koji su glorifikovali konstrukciju Judžina Stonera, nasuprot tvrdokornih zagovornika teze da od AK rešenja ništa bolje i ne može da se osmisli.
Ne želeći da donosimo generalizovane zaključke na osnovu krajnje površnih i subjektivnih utisaka, prisutni učesnici testa su taj dan zapamtili po dva propratna detalja koji su nam mnogo puta kasnije zaokupljali misli. Najpre, prilikom merenja brzine paljbe opazili smo jednu krajnje neobičnu karakteristiku standardnih vojnih varijanti AR15 sistema s cevi pune dužine – u kontinuiranoj rafalnoj paljbi oružje je nakon ispaljenih desetak metaka “ubrzavalo” i kadenca se jasno uvećavala. Isprobavši više dostupnih primeraka M16A2, primetili smo potpuno identičnu pojavu kada bi u jednom rafalu ispaljivali pun kapacitet okvira od 30 metaka. Iako se ovo u realnoj borbenoj upotrebi ne dešava apsolutno nikada (osim prilikom šenlučenja), nakon tog interesantnog fenomena prikazana nam je i poveća kutija napunjenja oštećenim i polomljenim zatvaračima pušaka M16. Svi odreda su imali prskotine i odlomljene komade u zoni bregova zatvarača, upravo očigledan „simptom“ pojave na koju su upozoravali američki vojni korisnici još od vremena Vijetnamskog rata i uvođenja ovih pušaka u operativnu upotrebu. Podsetićemo, po proizvođačkim specifikacijama bila je predviđena jedna vrsta baruta za metak 5,56x45mm tipa M193, a fabrike su u ratnoj žurbi isporučile municiju koja je laborisana barutom potpuno drugačijih propratnih karakteristika, što je uzrokovalo brojne zastoje usled zaprljanosti mehanizma.

To je u datom momentu i rezultiralo famom kako su puške M16 krajnje nepouzdane u uslovima ekstremne terenske eksploatacije, iako su opisani nedostaci otklonjeni još pre više decenija. No, sistem gasne pozajmice s direktnim delovanjem na gornji prednji kraj nosača zatvarača je uzrokovao da se sklop opterećuje vrelim barutnim gasovima, produktima sagorevanja i dodatnim svojevrsnim naprezanjem, što je i bio razlog da se puške američke vojske ograničavaju na rafal od tri metka i/ili preporučuje isključivo dejstvo jedinačnom paljbom. Judžin Stoner je konstruktor i vrlo interesantne puške AR18, kod koje je sistem gasne pozajmice modifikovan tako da funkcioniše po principu klipa s kratkim hodom, što je rešenje koje se sve češće primenjuje kod mnoštva jurišnih pušaka najnovije generacije poput: „H&K“ 416, FN SCAR, „Beretta“ ARX160, VHS2…

Nasuprot tvrdokornim pobornicima teorije kako izvorni AK sistem i dalje predstavlja neprevaziđenu opciju puške kreirane oko takozvanog metka srednje jačine, neoboriva je činjenica da novo doba iziskuje neke naprednije konstrukcije. Uostalom, dovoljno je samo pogledati šta koriste oni koji mogu da biraju iz obilate ponude svetske produkcije pušaka te namene i konfiguracije. Stoga smo i mi organizovali uporedni test dva nova oružja koja pobuđuju pažnju korisnika iz oblasti vojno-policijskih formacija, ali i takmičara u određenim streljačkim disciplinama. U pitanju su „Barrett“ REC7 i SIG 516 Patrol, obe u kalibru 5,56x45mm i bazirane na modifikovanoj AR15 platformi. Firma Ronija Bareta iz Tenesija je najpoznatija po svojim kvalitetnim antimaterijalnim puškama većeg kalibra, ali na tržištu su se okušali i sa svojim oružjem REC7 u kalibrima 6,8mm SPC i 5,56mm. REC (Reliability Enhanced Carbine) je predstavljen 2007. godine, nakon prethodne varijacije nazvane Barrett M468, koja je funkcionisala po principu direktnog dejstva gasova, baš kao i originalna M16. Na REC7 Gen II je primenjen samoregulišući sistem s dve pozicije podešavanja klipa kratkog hoda, a redizajniran je čitav sklop zatvarača izrađenog od čelika 8620, dok je sam klip zaštićen nitriranjem. Od ostalih tehničkih karakteristika, navešćemo kako su gornji i donji „risiver“ puške izrađeni od anodiziranog aluminijuma 7075, dok je 16 inča dugačka cev izrađena kovanjem i hromirana, a po načinu montaže sklop oružja spada među one koje se nazivaju „slobodno plutajućom“, što dodatno utiče na preciznost. Podesivi
Magpul MOE kundak je izvanrednih svojstava, baš kao i prednja obloga „Daniel Defense“ Omega X, koju naročito cene sportski strelci. Od test strelaca domaće oružarske industrije dobili smo informacije kako je ovo oružje prevazišlo sva očekivanja u smislu pouzdanosti, radeći bez zastoja i oštećenja delova. U to smo se uvelili i sami, rasklopivši pušku kojom je neposredno pre toga ispaljeno jedinačnom paljbom 700 metaka 5,56x45mm NATO s zrnom SS109, a u unutrašnjosti gotovo da nije bilo gareži koja karakteristično onemogućava rad svih pušaka AR15 koncepcije nakon intenzivnije paljbe bez čišćenja.
S obzirom na izvanredan balans, dobro poznat sistem komandi, mogućnost montiranja različitih optoelektronsih pomagala, preciznost izrade od kvalitetnog materijala i dokazanu pouzdanost u radu – ovo se nameće kao odlično rešenje za discipline praktičnog streljaštva, a sasvim je legitimna opcija i za određene bezbedonosne službe koje imaju potrebu za takvim naoružanjem. Dodajmo podatak da je ova puška razvijena kada je američka „Army Marksmanship Unit“ od fabrike „Barrett“ tražila verziju oružja M468 u kalibru 6,8mm SPC koja se može koristiti i kao jurišna puška, kompaktni karabin i odeljenski snajper, zavisno od dužine cevi i ostalih segmenata konfiguracije. Znajući za ranije opisane probleme izvornog AR15 sistema direktnog dejstava barutnih gasova na zatvarač, konstruktori ove firme su primenili neka izmenjena rešenja s vojničkih pušaka FAL i AK sistema, pa je REC7 na određeni način objedinila više korisnih svojstava različitih uspešnih konstrukcija.

Sa druge strane, renomirani „SIG SAUER“ je od 2010. godine uzburkao duhove svojom serijom pušaka nazvanih 516, kod kojih je takođe primenjen sistem klipa kratkog hoda. Američki ogranak ovog koncerna je u razvojnom centru iz Nju Hempšira sproveo vrlo zahtevne testove potapanjem napunjenog oružja u pesak, vodu i blato, pa intenzivnom paljbom bez čišćenja. Dakle, sve ono što se zameralo prvoj generaciji M16 je isprobavano kako bi se dobila apsolutna pouzdanost u svim uslovima eksploatacije. Verzija koju smo koristili tokom testa je SIG516 Patrol, koju naročito hvale pripadnici bezbednosnih formacija posebne namene širom sveta. I ova puška ima hromiranu unutrašnju trasu cevi, spoljne površine su nitrirane, što doprinosi pouzdanoj zaštiti od korozije. Prilikom upotrebe s mehaničkim nišanima, isprobali smo je i koristeći komercijalnu municiju .223 Remington s zrnom tipa FMJ mase 55 grejna, pa u opitnom tunelu nije bilo niti jednog zastoja iako je više strelaca gađalo vrlo intenzivno. Nama nepoznati kundak firme „Ark Defense“ je izuzetno komforan za upotrebu, puška se instinktivno jednim pokretom donosi u liniju nišanjenja, a pomeranje usled paljbe je svedeno na minimum. U proizvođačkoj specifikaciji piše kako je sklop zatvarača izrađen od čelika nazvanog „Carpenter 158“, a oba risivera od 7075-T6 alumijuma.

Iz radoznalosti, obe puške smo oprobali koristeći i najnovije „MagPul“ okvire kapaciteta 30 metaka, ali i starije vojne od 20, za koje se tvrdilo kako se lako deformišu i izazivaju zastoje. Uz standardne mere kontrolisanog rukovanja, sve je prošlo bez zastoja i oštećenja makar i najmanjeg dela, ali po svoj prilici za vojne potrebe je primerenije koristiti novije okvire unapređenih karakteristika. Interesantno, nakon ispaljenih 400 metaka puškom SIG516 Gen2 s pozicijom gasnog ostavljenom u položaju „1“, u unutrašnjosti oružja nije bilo gotovo nikakvih neželjenih nusprodukata, osim uobičajene ogaravljenosti cevi i klipa, a sve to se u par sekundi očistilo četkicom natopljenom uljem.
Ove puške ne spadaju u jeftina oružja namenjena masovnoj produkciji i opremanju opskurno obučenih pripadnika gerile ili „narodne vojske“, kao AK47 i derivati. Međutim, treba imati na umu da regularne oružane formacije u naše doba izvode dejstva niskog intenziteta i sastoje se od profesionalnih pripadnika koji se obučavaju da od svoje opreme izvuku maksimum u datom trenutku i okolnostima. Objektivno gledano, za njih je primerenije uložiti što više novčanih sredstava kako bi se ostvario dugoročni cilj, što su uvidele doslovno sve iole ozbiljnije države. U tom smislu, jurišne puške novog vremena su sofisticirani borbeni sistemi, a tom standardu se moraju približiti i njihovi korisnici.
tekst i foto Milan Milanović