Uspešan „come-back“

Slaba ponuda municije, a prvenstveno oružja, „najzaslužniji“ su za nestajanje kalibra .404 Jeffery. Šteta za metak, koji se po uravnoteženosti pritiska gasova i učinka na meti, lako nosio sa široko rasprostranjenim kalibrima .375 H&H Magnum i .458 Win. Mag. Na prelasku u 20. vek, u lovu na opasnu divljač u afričkim i indijskim kolonijama, sa velikim uspehom nametnuo se kalibar .450/.400 NE 3”, sa čaurom sa obodom (ili, kako bi neki rekli „sa šeširom“). Skoro istovremeno, počeo je trijumfalni pohod „Mauzerovog“ sistema repetirki, tako da su u firmi „W.J.Jeffery & Co.“ počeli realizaciju logične ideje: spoj ove dve grane.
Počelo je razvojem municije sa istim Nitro Express balističkim karakteristikama, ali sa odgovarajućom čaurom za repetirke. Municija je predstavljena 1905. pod imenom .404 Rimless Nitro Express, ali je ubrzo, u stručnim krugovima o ovom metku počelo da se govori kao o .404 Jeffery. Još jedan razlog pojave ovog kalibra je i činjenica, da je između 1898. i 1912. prodaja „Mauserovih“ repetirki u Britanskoj imperiji išla isključivo preko firme „Rigby“. „Jeffery“ je svoj .404 razvio na osnovi bivšeg vojnog sistema, kod koga su morali da izmene bravljenje i okvir. Naime, ovaj metak odgovara „Mauserovom“ standardnom sanduku, uz izvesne izmene, jer je sanduk predviđen da primi metak ukupne dužine do 84 mm. To znači da mora da se skine malo materijala, na mostu ispred čaure. Ova kombinacija, jednostavno, nije mogla da omane. Uspeh je bio toliki, da je „Mauser“ na predratnim repetirkama sa sanduka sistema „A“, prešao na „magnum“ sanduke, koji su već bili prilagođeni da prime metak .404 Jeffery. Ovaj postupak „Mausera“ naveo je i firmu „John Rigby & Co.“ da 1911. razvije novi metak pod imenom.416 Rigby, i doprinese uspehu kalibara serije 400, i naravno, uzme svoj deo „kolača“.
U starim DWM („Deutsche Waffen Magazin“) katalozima, dolazi i do nesporazuma, kao što je pojava kalibra sa oznakom .404×73. Ova mala zabuna je lako objašnjiva, jer je u Nemačkoj zastupljena metrička nomenklatura označavanja kalibara, pa je tako .404 Jeffery označen kao 10,75×73. U ovom slučaju došlo je do zamene anglosaksonskog (u inčima) i nemačkog metričkog označavanja, istog prečnika. Ni to nije čudno, iako je reč o istom: kalibar .404 bio je novitet, dok je 10,75 u Nemačkoj poznat dugo vremena i redovno upotrebljavan u lovu. To dokazuju i razne, u to vreme već postojeće, laboracije sa čaurama dužine 52, 60 i 65 mm. Poslednji se kao metak sa čaurom sa obodom koristio čak i u lovu na slonove, i to sa zrnom sa punom košuljicom, ojačanim vrhom i početnom brzinom na ustima cevi od 680 m/s. Čak su Mannlicher (10,75×57) i Mauser (10,75×62) nudili modele u tim kalibrima, doduše bez uspeha vrednog spomena.
Uspeh kalibra .404 U Africi
Posle Prvog svetskog rata, usledila je uspešna kombinacija civilne „Mauserove“ repetirke i metka 10,75×68, čija se jedna laboracija neprekidno mogla naći u „RWS“ katalozima, sve do kraja 80-ih godina prošlog veka. Ovaj „mališa“, 10,75 mm označen kao kalibar za visoku divljač, bio je omiljen u afričkim kolonijama. Čak u tolikoj meri, da je poznati afrički lovac na lavove Hermann Potgeiter, svoju Sauer & Sauer predratnu kombinovanu bokericu u kalibrima 12/70 i 10,75×68, koja je ispaljivala 22,5 grama teško zrno sa delimičnom košuljicom, i jedan „brenneke“ nazvao „odličnom medicinom za lavove“.
Tačan prečnik zrna kalibra .404 Rimless Nitro Express nepogrešivo je iskazan metričkom nomenklaturom. Jer, zrna za kalibar .404, bilo da su fizički izmerena ili po literaturi, redovno imaju prečnik od 0,422 ili 0,423 inča, što je metrički iskazano, ustvari 10,72 ili 10,74 mm. Time primetno iza sebe ostavljaju nominalno veće kalibre, kao što su .450/400 NE 3” (10,30 do 10,36) i .416 sa njegovih 10,57 mm. Kao i .416 Rigby i .416 Win. Mag, tako i .404 Jeffery popunjava prazninu između razantnih .375 H&H Magnum i .458 Win. Mag. Nešto položenija putanja zrna u poređenju sa „debeljucama“ (kao što su .458 ili .470 NE), donosi značajnu prednost, a pogađa skoro podjednako snažno!


Sigurno da .404 nije bez razloga bio standardno oružje lovočuvarskih službi u Tanganjiki (Tanzanija), Keniji i Rodeziji (Zimbabve). Upravo ova činjenica, potvrđuje podatak da je tim kalibrom usmrćeno više afričke divljači, nego bilo kojim drugim, britanskim. Koristili su ga i profesionalni lovci na slonove: Mickey Norton (1890-1918, Mozambik), Pete Pearson (1890-1928, Centralna Afrika i Uganda), pa čak i poznati afrički lovac i rado citirani stručnjak John Pondoro Taylor (najpoznatije delo: „Afričke puške i kalibri“). Pedesetih godina 20. veka, proizvedene su još dve velike serije municije za istočnoafričke lovočuvare, posle kojih je „Kynoch“ u potpunosti obustavio proizvodnju ovog kalibra. U igru je uskočio „RWS“, koji je svoju laboraciju sa punom košuljicom u kalibru 10,75×68 ponudio i u .404 Jeffery, ali ni to nije dugo trajalo. Na sajmu IWA 1993 „RWS“ je prikazao .404 Jeffery, prvi put u laboracijama sa delimičnom i potpunom košuljicom, koje su za četiri godine ponovo nestale iz programa. Ipak, 2005. usledio je novi „come-back“, ovog puta nadamo se na duže vreme.
Posle novog „mausera“, bilo je samo pitanje vremena kada će se ponuditi nešto i lovcima na krupnu divljač (osim skupog M98 Magnum). Odgovor je stigao 2005. na sajmu IWA: Mauser M03 Africa poseduje sanduk dosadašnje „magnum“ varijante, i zanimljive karakteristike: bravljenje preko šest bradavica, mogućnost izmene cevi („africa“ cev 1124 evra), izmenjiva glava poluge zatvarača i praktično, ručno zapinjanje.
Napakovan za krupnu divljač putem cevi duge 650 mm, debele 19 mm u prečniku, koja uz pomoć bočno podesivog zadnjeg nišana sa „V“ izrezom, vertikalnim insertom u srebrnoj boji i po visini podesive, srebrne zrnaste mušice, prečnika 4 mm i besprekornim okidanjem – treba da obezbedi sve preduslove za siguran pogodak. Za komfor je zadužen „kickstop“ mehanizam za ublažavanje trzaja u kundaku. Naravno, prednja gajka za remnik, svojim prstenom navučena je preko cevi. Trometni izmenjivi okvir u kalibru .404, moguće je učvrstiti imbus vijkom i puniti klasično, odgore. Prednost leži u činjenici da ovakvim načinom punjenja, nikad nećete biti u situaciji da u opasnoj potrazi za ranjenom divljači, posle ispaljenih hitaca ostanete bukvalno sa rupom u sanduku, i nemate gde da ubacite taj preko potrebni metak, koji spreman držite u levoj šaci. Sa druge strane, za isti problem postoji mnogo elegantnije i lepše rešenje“ kod Sauera 202 Hatari (koji dolazi iz iste kuće), imate mogućnost učvršćivanja izmenjivog okvira, bez upotrebe dodatnog alata, jednostavnim pomeranjem dugmeta utvrđivača okvira unapred. Posebna priča su crveno-smeđe flekice, koje se i pored plazma-nitriranog finiša, pojavljuju na skoro svim zatvaračima modela M03 Africa, već posle kratkog vremena. Ne znam samo koji izgovor može da smisli proizvođač ovakvog renomea, kao da nema iskustva sa mnogo dodirivanim sajamskim eksponatima, koje naročito za takve prilike, posebno mora da zaštiti od rđe
Preciznost je proverena uz pomoć Schmidt & Bender Zenith 1,5-6×42 Flashdot optike, postavljene na Mauserov Double Square montažu (298 evra). Dok je petočlana grupa 400-grejnskih RWS zrna sa delimičnom košuljicom na udaljenosti od 100 m pala u krug prečnika 33 mm (četiri pogotka na samo 16 mm), centar grupe zrna sa punom košuljicom pomeren je neka 2 cm niže i tri cm više ulevo, sa prečnikom 40 do 45 mm.


Pored „RWS“, u Nemačkoj postoji još jedan proizvođač municije ovog kalibra: Wolfgang Romey i njegova firma „WR-Amunition“, uvoze zrna australijskog proizvođača „Woodleigh Bullets“. Tako na tržištu Nemačke trenutno postoje četiri laboracije, ova dva proizvođača. Pakovanje RWS od 20 metaka, sa 400 grejnskim zrnom, sa punom ili delimičnom košuljicom, košta oko 95 evra, dok WR za deset metaka naplaćuje 99 evra. To znači da cena jednog hica iznosi između 4,75 i 9,90 evra.
Firma „Kynoch“ ranije je nudila i zrno od 19,4 g, sa tankom bakarnom košuljicom koje je imalo položeniju putanju i namenjeno divljači sa tankom kožom. To je bio pokušaj kopiranja efekta .375 H&H Magnum, koji je predstavljen 1912. John Taylor pitao je šefa firme „Jeffery“, baš u vezi ovog poslednjeg zrna, i tom prilikom objašnjeno je da je zrno od 300 grs razvijeno za „sportiste“ (lovci rekreativci) iz Indije i sa Cejlona, dok su teška zrna od 400 grejna predviđena za profesionalni afrički lov. Taylorovo mišljenje je da zrna sa bakarnom košuljicom, jednostavno nemaju dovoljnu probojnu moć. Jer, svojom tankom košuljicom, koja se brzo raspada, doprinose trenutnoj predaji energije telu divljači. To je u teoriji u redu, i u praksi je uspevalo kod mačaka, do veličine leoparda. Ali, kod lavova, koji imaju izuzetno jaku grudnu muskulaturu, pa čak i kod teških antilopa kao što je eland, stvar je već prelazila u kritično područje. U jednom starom „Jeffery“ katalogu, pisao je lovac koji je najveći lovački uspeh postigao baš sa tim lakšim 300 grejnskim zrnom sa bakarnom košuljicom, ustrelivši cejlonskog leoparda i medveda. Hrabro je istakao da se ne bi dvoumio, da sa tim oružjem krene u lov i na bivola. John Taylor komentariše u svom klasiku: „Možemo samo da se nadamo da to nikad nije uradio. Ali možda i jeste, i to je razlog zašto se ni u jednom „Jefferyjevom“ katalogu, nikad nije pojavilo njegovo drugo pismo“. Tejlor je kritikovao samo ovaj jedan tip zrna, jer je na .404 Jeffery, sveukupno gledao veoma pozitivno. „.404 Rimless Nitro Express jedan je od najpopularnijih i najčešće korišćenih kalibara, pri lovu na krupnu divljač“. Takve reči čoveka, koji priznaje da ga lično nije mnogo koristio, jer je imao veliku slabost ka dvocevkama – imaju posebnu težinu.
Uz odgovarajuću laboraciju .404 je u stanju da brzo i sigurno usmrti bukvalno svaku divljač. U prilog tome Keith Luckhurst objašnjava kako je jednom prilikom… „Vo počeo da beži. Sa .404-kom poslat mu je „portugalski list“ (hitac od nazad, koji lomi bedrenu kost, da se spreči beg u gustiš). Kasnije smo našli zrno u volovskim grudima… Drugom prilikom odstrelili smo jednu slonicu, koja je krenula na nas. To nije bio pravi napad, pogodio sam je sa oko 30 metara u glavu. Na žalost, pogodak je pao 30 cm niže, tako da je prijatelj morao da zaustavi njen napad jednim hicem iz svoje .375-ice u mozak. Moj .404 je probio lobanju i nastavio dalje, pa je između kičme i ramena završio u plućima“. Znači, uz pravi projektil, niko ne može da se požali na malu probojnu moć .404 Jeffery.
I. NEŠOVIĆ

 

 

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Pročitajte još