Vremešna dama i dalje pleni šarmom
U više navrata smo konstatovali kako savremeni pištolji već godinama unazad po opštim karakteristikama pretežno sliče međusobno kao da ih dizajnira jedan razvojni biro. Polimerski ram, unutrašnji udarač, DAO okidanje, SIG bravljenje i što prostija konstrukcija su postali uniformno svojstvo. Takođe, gotovo da se i ne obraća pažnja na elegantnost spoljašnjeg izgleda, barem ne kao u nekadašnjoj meri. Nostalgično se prisećamo vremena kada su mnoge fabrike ulagale znatne napore da njihovi produkti svojim dopadljivim linijama privuku kupce i potencijalne korisnike. Najočigledniji primer su noviji pištolji koji su stigli sa proizvodne trake nemačkog „Valtera“, ali i najstariji proizvođač serijskog oružja na svetu „Bereta“ se povinovala aktuelnom trendu.
Želeći da još jednom direktno spoznamo postoji li objektivne perspektive da u narednom periodu i dalje kupujemo lepe pištolje, testirali smo tri pištolja novije produkcije giganta iz Gardonea. Primarna želja nam je bila da sagledamo konkurentost modela po nazivom „Beretta 3032 Tomcat Inox“ koji je od pojavljivanja u bazičnoj varijanti sredinom devedesetih godina izazvao oprečne komentare. Zasnovan na generalnoj konstrukciji prethodnih pištolja džepnog formata Beretta 21A Bobcat u kalibrima .22LR i 6,35mm, ovaj model je u priličnoj meri oduševio obožavaoce oružja malih dimenzija namenjenog svakodnevnom nošenju. Izrađen u nešto snažnijem kalibru 7,65x17mm i s okvirom kapaciteta 7 metaka, delovao je kao optimalan izbor osoba koje smatraju da je „guja iz potaje“ u određenim situacijama granica života i smrti. Naime, egzistira ne tako malobrojna populacija osoba koje se ne odlikuju znatnom fizičkom snagom ili ne preferiraju upotrebu gabaritnih „čudesnih devetki“ koje su u međuvremenu postale standard. Pripadnice lepšeg pola, stanovništvo klimatski toplijih predela gde se nosi manje odeće, osobe sitnijih šaka i tankih prstiju, kao i poodmaklog životnog doba su od pamtiveka bile sklonije upotrebi oružja manje mase i ostalih dimenzija. Osim toga, poznato je kako upravo korisnici tih karakteristika imaju izražene probleme sa povlačenjem pištoljske navlake prilikom repetiranja, a su Bereta modeli sa primenjenim principom prelamanja cevi bili podesniji za njih jer su omogućavali da jednostavnim manuelnim umetanjem prvog metka u ležište cevi pomenutu radnju povlačenja zadnjeg dela navlake radi repetiranja učinili sekundanom opcijom. Deluje ne naročito bitno, ali iskustva sa svih meridijana su tu problematiku u jednom periodu akcentovala kao faktor odluke prilikom izbora određenih modela tokom nabavke.
Na vagi ovaj pištolj iskazuje vrednost od 410 grama, što je neznatno više u poređenju sa Valterom PPK istog kalibra i u verziji sa aluminijskim ramom (480g) ili prethodnikom istog proizvođača Bereta Model 70 koji je u varijanti alu rama imao 520 grama. Dužina cevi je 61mm, kao i na manjem i starijem modelu Bobcat, što je ipak prilično više od 83mm kod Valtera PPK i sličnih konkurenata. Nišani na modelu Tomcat su fiksnog tipa i dovoljne širine za formiranje pregledne slike kada se upotrebljava na kraćim distancama za koje je ovaj pištolj i namenjen. Tipično za ovog italijanskog proizvođača, dugme komande za deblokadu okvira se nalazi na dnu levog bočnog panela korica rukohvata i relativno lako aktivirati palcem desne šake strelca. Od komandi treba ukazati naročitu pažnju onoj najvažnijoj koja se nalazi sa leve strane rama i njom se cev prelama unapred i naviše oko poprečne čivije. Osim što omogućava ručno umetanje metka u cev, opisana radnja je neophodna prilikom rasklapanja i čišćenja. Sa desne strane se nalazi spoljašnja poluga okidačkog mehanizma, koja je bila prepoznatljiva osobina i prethodnih Bereta pištolja. Ali, upravo kod modela Tomcat se pojavio problem zbog useka u ramu od durala gde je prolazila ta poluga. Najpre su američki korisnici primetili kako se taj „prozor“ u ramu pokazao kao svojevrsna konstruktivna slabost jer se nakon određene količine municije jačih laboracija dešavalo „glodanje“ materijala i pojavljivali su se zazori sklopa. Od proizvođača su pristizali odgovori kako fabrika sugeriše upotrebu municije 7,65x17mm/.32ACP standardnih početnih brzina, uz pojašnjenje kako se mnoštvo laboracija sadašnje produkcije ne uklapa u te vrednosti. Loš početni utisak je od tada krenuo da se širi prvenstveno na severnoameričkom kontinentu, a pojačao se narednih godina kada su mnogi strelci počeli da prijavljuju druge ne baš prijatne karakteristike.
Naime, dvoručni stav i specifični prihvat koji podrazumeva ispružene palčeve obe šake se nametnuo kao ispravan i najprikladniji, pa gotovo svi strelci to primenjuju bez obzira koje kratkocevno vatreno oružje u pitanju. To ima smisla i pokazalo se efikasnim kod IPSC i sličnih strelaca koji koriste pištolje većih gabarita, ali kod ovakvih lepotana džepnog formata i nema neku izrazitu upotrebnu vrednost. Usled male dužine samog pištolja, korisnici koji se odlikuju većim šakama praktično dodiruju usta cevi modela 3032 Tomcat i dešavalo se da ih plamen tokom opaljenja zahvati po jagodicima i noktima. Srećom, nisu dokumentovani slučajevi zadobijenih telesnih povreda i oštećenja, ali bilo je onih koji su upravo iz tih razloga konstatovali kako ovo nije alatka za njih. Objektivno posmatrano, tokom našeg testa smo imali neke sasvim druge primedbe i to doslovno svi učesnici. Obarač je gladak i geometrije koja doprinosi da u SA modu okidanja bude previše ravan, dok je u DA režimu profilisan tako da jagodica prsta strelca ne naleže ni približno zadovoljavajuće. U poređenju sa vojnički jednostavnim obaračem legendarnog Modela 34, a još više sa nama tako bliskim Model 70 – ovo je prilično razočaranje. Upotrebom municije užičkog „Prvog partizana“ kalibra 7,65x17mm sa zrnima tipa FMJ i JHP identične mase 4,6 grama (71 grejn) sa udaljenosti od deset metara do metara smo uspevali da čak i ležernijim režimom paljbe ostvarimo pogotke koji su pokazali kako je u pitanju oružje više nego korektne preciznosti. Ipak, to nije bilo dovoljno za projektovani tržišni uspeh iz više razloga.
Prilikom kontakata sa našim američkim kolegama, saznali smo kako su kod njih iz više razloga traženiji naoko slični pištolji „North American Arms“ Guardian 32, potom „Kel Tec“ P32, kao i „Ruger“ LCP. To nas je dosta začudilo jer Tomcat u njihovim specijalizovanim prodavnicama može da se pronađe po ceni koja najčešće ne prevazilazi petsto dolara, što je za tamošnje uslove više nego povoljno. Prema njihovim rečima, čak ni znatno jeftiniji model „Pico“ istog proizvođača nije nešto naročito tražen, premda se nudi po skromnoj ceni od trista dolara, a pride je u potentnijem kalibru 9x17mm/.380Auto. S ozbirom da nam je bio dostupan i ovaj model, pokušali smo da dokučimo iz kog razloga ni on nije uspeo da ostvari nešto bolju prodaju. Reklamiran kao najtanji pištolj tog kalibra na svetu, ovaj mališa ima svega 330 grama mase uz cev dužine 69mm i kapacitet od šest metaka. Ram je od polimera, a navlaka i cev od nerđajućeg čelika, dok je primenjen mehanizam DAO okidanja. Treba imati u vidu da je model Pico nastao u američkom ogranku ove fabrike, pa su karakteristike osmišljene kako bi postale prijemčive upravo tamošnjim prohtevima. Iako je pištolj džepnih dimenzija i u kalibru koji ne iziskuje bravljenje cevi, konstruktorski tim je primenio najbrojnim principom takozvane SIG brave sa gornje zadnje strane cevi. Usled toga, rad mehaničkog sklopa je krajnje pouzdan, a u duhu modernog trenutka je ugrađen i mehanizam za okidanje koji se nalazi u jednoj celini i umetnut je u polimerski ram. Rasklapanje se vrši uz pomoć alata, što defitivno nije najsrećnije rešenje. Okidač je u duhu pojeftinjenja ukupne proizvodnje, a tragovi uštede se vide i po izgledu komandi, jedino su nišani korektni i savremeni. Produžetak dna okvira možda ponekome olakšava prihvat, ali sa estetskog gledišta dodatno kvari opšti utisak jer oružje izgleda neproporcionalno i na granici rogobatnosti. No, uvek na prvo mesto stavljamo rezultate koji se ostvaruju na vatrenoj liniji, a ovaj model je municijom PPU 9x17mm FMJ zrna mase 6,1 grama grupisao pogotke prilično dobro s obzirom na okidanje dvostruke akcije. Kao što smo i rekli, tržište uvek kaže svoje pa po svoj prilici ova Bereta neće dosegnuti ni delić zaslužene slave koje su ostvarili raniji modeli 34 i 70.
Premda nisu u istoj klasi, ovo je prilika i da oprobamo veliki pištolj iz takođe američke produkcije ove firme, naslednik sada već legendarnog Modela 92F koji je od sredine osamdesetih godina prošlog veka pobrao lovorike na više planova, iako je pretežni deo fame oko njega bio zasnovan na marketingu. Reč je verziji M9A1, koja predstavlja donekle modifikovan dugogodišnji službeni pištolj američke vojske u kalibru 9x19mm i sa okvirom kapaciteta 15 metaka. Kao što je poznato, nakon što je pod krajnje diskutabilnim okolnostima pobedio na konkursu Vojske SAD, ovaj pištolj su pratile kontroverzne propratne storije oko izdržljivosti i pouzdanosti u uslovima terenske eksploatacije, ali kinematografija je odradila svoj deo posla jer su akteri akcionih filmova kao po nekom nepisanom pravilu od kasnijih osamdesetih odreda nosili baš Model 92F. Bili smo u prilici da u više navrata tokom proteklih četvrt veka isprobavamo različite verzije namenjene vojno-policijskoj i upotrebi od strane civila, pa se iskristala generalna ocena kako je redovno i u svakom trenutku bilo mnogo bolje koncipiranih pištolja tog formata, kalibra i svojstava.
Američke oružane snage su izvršile preonaoružanje svog sastava usvojivši SIG Sauer P320, a Model M9A1 koji smo testirali ima samo par promenjenih karakteristika koje se po nekom osnovu mogu tretirati kao pobošljanja u odnosu na standardni model koji je oglašen anahronim. To je vezano za okvire koji se reklamiraju kao otporni na uticaje pustinjskog peska, kao i Pikatini šinu na prednjem kraju rama. Nedovoljno da bi se moglo govoriti o nekom suštinskom unapređenju, ali isprobali smo i njega takođe PPU municijom 9x19mm nove producije i u varijanti koja se ubičajeno koristi od strane pripadnika snaga bezbednosti. Ukupno uzevši, ovaj pištolj ne predstavlja optimalan izbor ni za ovlašćena lica, niti sportskog strelca, a ponajmanje civila koji bi ga koristili za namene samoodbrane i rekreativnog streljaštva. U sklopu aktuelnih okolnosti, postoji mnoštvo primerenijih pištolja po svakom relevatnom osnovu, pa se može konstatovati kako ga je definitivno pregazilo vreme. Sa druge strane, da se Model 3032 Tomcat pojavio šezdesetih i sedamdesetih godina u Evropi, sasvim izvesno bi bio kupovan i rado korišten.
Milan Milanović
