Walther PPX
Nemačka fabrika „Walther“ već punih sto godina (od 1908. i Modela 1), poznata je po proizvodnji pištolja visokog kvaliteta i od osnivanja je u vrhu svetske proizvodnje, pre svega po kvalitetu. Pre toga, od osnivanja 1886. proizvodila je vrhunski izrađene i precizne puške. Taj kvalitet je ostao i do danas. Može se slobodno reći da se ubraja u red firmi koje su za tako dug vek postojanja, naparavile relativno mali broj modela, ali nijedan loš! I to se odnosi na sve tipova pištolja – kako civilne, tako vojničke i sportske, a neki modeli, koji su zbog revolucionarnih rešenja za svoje vreme ušli u legendu, proizvode se i danas, u skoro neizmenjenom obliku. Tu se, pre svega misli na slavne modele PP i PPK, kao i model P-38 koji je obeležio Drugi svetski rat, a bez bar nekog od njih, ne može da se zamisli nijedna ozbiljnija zbirka kolekcionara, ali nijedan ratni film ili filmski spektakl, bez obzira iz čije produkcije dolazi – koji bar u nekoj sceni nema Walther P-38!
Kako je sredinom devedesetih godina 20. veka „Walther“ počeo i proizvodnju pištolja od polimera, u startu je zabeležio uspeh: P-99 je brzo prihvaćen u vojno-policijskom arsenalu, ali i od filmskog serijala o tajom agentu 007 Jamesu Bondu, kao naslednik legendarnog, ali poodavno prevaziđenog modela PPK. Walther P-99 je do danas ostao jedan od najlepših i najelegantniji polimerskih pištolja uopšte, a koji se i inače ne odlikuju estetikom u odnosu na stare, klasične modele, napravljene u potpunosti od metala.
Walther PPX je klasičan, veliki vojnički pištolj sa polimerskim ramom, DAO sistema okidanja, bez manuelnih i automatskih kočnica, jednostavan za upotrebu i održavanje, predviđen za intenzivnu upotrebu i eksploataciju. Zamišljen je kao direktni konkurent Glocku, Steyru, Sigu i drugim vojničkim pištoljima sa polimerskim ramom. Po dimenzijema, u gabaritima je identičnim za ostale pištolje tog tipa: dužine 186, visine 143 i debljine 34 mm i mase 770 grama. Po obliku sličan je svim ostali kopijama SIG P220, s tim što je gornji deo navlake ukoso zarubljen celom dužinom, kao na P-99, što je postalo znak raspoznavanja za sve moderne Walthere. Konstrukcijski, on je direktni konkurent SIG 250 koji ima jednostavan DAO sistem i predstavlja, možda i najlepši pištolj ovog sistema, uz to pogodan za svaku šaku, sa rukohvatom koji je od svih današnjih pištolja najsličniji revolverskom. Pa šta to onda čini PPX toliko jedinstvenim? Pre svega – neverovatno skraćen i mek sistem dvostruke akcije. Čak smo i pre samog testa, pregledajući pištolj svi prisutni bili uvereni da se radi o SA pištolju, sa specifičnim obaračem. Na vatrenoj liniji, pri veoma glatkom okidanju, lepo se vidi hod zašiljenog oroza unazad, tako da posle nekoliko hitaca možete da osetite kad će opaliti. Kod pomenutog SIG 250 pritisak na obarač se intenzivno povećava sa povlačenjem, a na kraju puta koji je znatno duži, dolazi do propadanja obarača i oroza prilikom okidanja. Kod PPX to je rešeno sa samo jednom polugom i nežnijom žičanom oprugom sličnoj lisnatoj, koja ravnomerno i bez dodatnog pritiska potiskuje oroz unazad, sve dok ne dođe do zareza na njegovom dnu, koji ga solobađa i on pada na udarnu iglu bez udara i propadanja. Ono što su hteli inženjeri „Colta“ još 1990, sa potpuno neuspelim modelom All America 2000, uspelo je timu „Walthera“ sa PPX! Sistem bravljenja na PPX je klasična Sigova brava, u kojoj se cev prizmastim delom oko ležišta metka, bravi u navlaci, u otvoru za izbacivanje čaura. Na Coltu je to bila rotacija cevi, oživljena posle 70 godina i koja je znatno nežnije konstrukcije na testu izdržljivosti (neprekidno pucanje), doživela debakl! Taj sistem je još samo nekoliko godina kasnije, koristila „Beretta“ na modelu Cougar, ali je i ona posle nekog vremena propala na tržištu. Interesantno je da je „Beretta“ svoj najveći uspeh postigla koristeći upravo „Waltherovu“ bravu sa padajućim blokom u ram, na modelu 92F, preuzetu sa legendarnog Walthera P-38 i predviđenu uglavnom za čelični ram (usadnik). Taj model, iako sa ramom od aluminijske legure i danas je službeni pištolj armije SAD (blizu 30 godina).
Iako na prvi pogled neskladnih linija (pogotovo oblik drške), ovaj pištolj svakom strelcu dobro leži u ruci, izuzev možda, ljudima sa veoma malom šakom. Kod praznog pištolja, masivna navlaka preteže pištolj unapred, što se sa punim okvirom ne oseti. Takođe i zbog izuzetno visoko ostavljene ose cevi u odnosu na rukohvat, odskok ovog pištolja je znatan. Poređenja radi, visina njegove navlake je 4,5 cm u odnosu na prvog konkuerta Glocka, kod koga je samo 3,6 cm. To bitno utiče na to, da pištolj i vuzuelno i subjekativno, prilično odskače u vis pri gađanju, bez obzira kako ga čvrsto držali. Ali je zato, zbog veoma finog i ravnomernog okidanja izuzetno precizan: autoru teksta već posle prvog metka, korekcije više nisu bile potrebne, jer je bukvalno pratio okidane oroza. Veoma krupni i vidljivi nišani omogućuju poravanavanje u toku samog gađanja. Većina pogodaka u meti završila je oko osmog i devetog kruga, a i ostali su bili u crnom. Gađalo se sa 25 m bez velike pripreme i koncentracije. Dvojici manje iskusnih strelaca, nije odgovarao odskok oružja, ali za okidanje nisu ni primetili da je DAO sistema, dok im to nisam napomenuo. Pištolj od sigurnosnih elemenata ima samo udarnu iglu osiguranu blokom kao i svi moderni pištolji. Nema dekokera, poluge kočnice navlake i oroza, međupoložaja oroza i sličnih sigurnosnih sistema. Tu je samo veoma kratak (hod 6 mm) i mek obarač (2,8 kg) DAO sistema i to je sve. I pored toga, pištolj se prilično sgurno može nositi sa metkom u cevi, u bilo kojoj futroli. Konkurentski Glock na primer, sa metkom u cevi sme da se nosi iskjučivo u njegovoj originalnoj, livenoj plastičnoj futroli. Iako se to ne preporučuje, to je još samo jedan detalj koji govori o ovom Waltheru.
retro izgled rukohvata na Waltheru PPX
Šta bi se moglo zameriti ovom pištolju? Pre svega, estetika. U vreme testa i posle ovaj pišotlj su videle tri dame: jedna strelac, domaćica strelišta, druga takmičar i treća koja nema veze sa oružjem i kod sve tri komentar je bio isti: „Uh što je ružan!“ (istina nisu ga uziimale u ruku). Možda su one malo i preterale, očekujući neko čudo tehnike (kako ga je autor i predstavio), poput svojevremeno HK VP-70 kojeg su zbog futurističkog izgleda zvali i „svemirski pištolj“ (pa je isti korišćen u serijalima futurističkih flmova – „Osmi putnik“ i sl). Istina, potrebno je u prvi mah privikavanje na njegov oblik, pre svega na dršku koja je izrađena u nekom retro stilu, kao da je iz prve decenije 20. veka. Pogotovo sa zadnje strane, gde ima specifian krug, moderan u dizajnu tih godina. Ali je zato kontrola oružja dobra, a ležanje u šakama različite veličine – odlično. Uz odlične pregledne nišane, za koje ne trebaju naočare, dobijen je pravi vojnički pištolj, pogodan za obuku vojnika i lica različitog stepena obučenosti i znanja. Bez suvišnih komandi, jednostavan i pouzdan, zaista je rukovanju ovim pištoljem moguće obučiti svakoga, kao što je pred karaj rata „Walther“ i proizveo „narodni pištolj“ za masovnu upotrebu kod neobučenog stanovništva, žena i dece. Posle rata to je probao „Heckler Koch“ sa modelom VP-70 Z (civil), ali su ga moderniji pištolji pretekli i u matičnoj kući i na svetskom tržistu. Ostalo je, ipak, neponovljivo glatko okidanje i neverovatan miran rad pri gađanju, sa neosetnim trzajem i bez odskoka, što je posledica najniže moguće postavljene ose cevi, u odnosu na rukohvat, ali i teškog i slobodnog zatvarača, koji je imao jaku oprugu oko cevi i znatno amortizovao udar.
Cena od 108.000 dinara je prilična u odnosu na većinu konkurenata, osim na SIG koji košta još šezdesetak hiljada više. Onima koji traže suptilniji, manji i estetski lepši pištolj, neka pogledaju u istoj kući Džems Bondov P-99 i imaće vrh pištolj za tridesetakak hiljada više. A ako baš hoćete još da platite, tu je i PPQ koji je faktički sistem i mehanizam Glocka u obliku i telu P-99, samo je od uzora dvostruko skuplji.
tekst i foto D. Đokić