Turski automat SAR-109T

Turske oružane snage, kao i značajan broj ostalih armija u svetu, poslednjih godina koriste dobro poznati dvojac automata, dva ljuta rivala na svetskom tržištu – nemački Heckler und Koch MP5 i izraelski Uzi, oba, naravno, u kalibru 9×19 mm Parabellum. Od legendarnog nemačkog automata, korišćeni su MP5A2, MP5A3, MP5K i MP5SD3. Uz to stvarena je proizvodnja u pogonima domaće kompanije MKEK (Makina ve Kimya Endstrisi Kurumu – korporacija mašinske i hemijske industrije), te je dugo imao status standardnog automata. S druge strane, Uzi i moderniji P90 korišćeni su u specijalnim jedinicama.

Iako se i ovo može smatrati šarenilom modela, u pogledu jurišnih pušaka, situacija je bila još raznolikija. Standardna puška je bila G3 u kalibru 7,62×51 mm, a uz nju, u sopstvenim pogonima MKEK proizvođene su i lakše HK33E u kalibru 5,56×45 mm. Specijalne jedinice su opremljene nemačkim HK416, M4A1, M16A4, SCAR, Steyr AUG i izraelskim TAR-21, dok su AKM zaplenjivane od kurdskih pobunjenika. Deo je nabavljen iz Istočne Nemačke, ali su danas konzervirane.

Koliko god delovalo loše sa gledišta jednoobraznosti, tj. standardizacije, na taj način se pruža uvid u različita rešenja mehanizama rada i ergonomije. Uz licencnu proizvodnju pojedinih modela streljačkog oružja, to je bilo od neprocenjive vrednosti za ambiciozne turske zvaničnike koji su od svoje namenske industrije očekivali da sopstvene oružane snage opreme domaćim streljačkim oružjem. Ono što im je posebno išlo naruku, jeste činjenica da po brojnom stanju, Turska u okviru NATO ima jedne od najmoćnijih oružanih snaga, kao i ozbiljno jačanje privrede na početku 21. veka, kao baze za finansiranje razvoja. Iskristalisalo se optimalno rešenje sa gledišta ergonomije sistem sa M16/M4, što je postalo osnova za čitav niz različitih sredstava, između ostalog i automata SAR-109T.

„Sarsilmaz Firearms Corporation“ je najveći i najstariji turski proizvođač streljačkog oružja, osnovan još u vreme carstva, 1880. godine. Danas predstavlja vrlo uspešnu kompaniju čiji se proizvodi, pištolji, revolveri, karabini i sačmare, nalaze na rafovima prodavnica oružja širom sveta, ali i mnogo više od toga. „Sarsilmaz“ je proizvođač automata i mitraljeza, čime se „jure“ ugovori službi sigurnosti, ne samo civila. Tipični predsatavnik nove generacije turskog streljačkog oružja je automat SAR-109T, koji je u proizvodnji od 2014. godine.

Iako je SAR-109T automat konvencionalne konfiguracije, njegov spoljašnji izgled odiše savremenim detaljima. Tome bez sumnje doprinosi prisustvo četiri standardne Picatinny šine, oko prednjeg potkundaka, pri čemu se gornja pruža duž cele gornje ivice sanduka. Time se dobija odlična fleksibilnost i mogućnost upotrebe niza različitih dodataka kao što su mehanički nišani, jurišni kukohvat, laserski nišan, taktičko svetlo i dr. Princip rada je zasnovan na trzaju zatvarača, kao i svi drugi automati, s obzirom na to da je korišćen standardni kalibar 9×19 mm Parabellum. Zanimljivo, Turci koriste, kao što je ranije rečeno, i belgijski automat FN P90 u kalibru 5,7×28 mm, ali je prema nekim testovima ipak stari dobri Parabellum, univerzalniji i upotrebljiviji kako za vojnu, tako i za policijsku namenu. Tome su verovatno doprineli i ne baš sjajni testovi zaustavne moći, kao i manje šansi da se povredi slučajni prolaznik ukoliko se probije telo protivnika, pogotovo ako se Para koristi zrnom sa šupljinom ili hidrašok municija.

Korišćenje SAR-109T je standardizovano na nivo M4/M16 sa identičnim selektorom, tako da bilo koji korisnik ovih karabina i jurišnih pušaka, gotovo bez dodatne obuke može da se preorijentiše na ovaj automat. Hranjenje je preko okvira kapaciteta 10, 20 i 30 metaka. Osnovna konstrukcija automata je od legure aluminijuma, najverovatnije aluminijum – cink – magnezijum (AA 7XXX), koja se standardno koristi i u streljačkom naoružanju. Osnovne prednosti aluminijuma su vezane za malu gustinu (skoro tri puta manju od čelika), mogućnost zadržavanja relativno male mase uz značajnu debljinu zida, čime se dobija odlična krutost, visoka otpornost na koroziju i adekvatne mehaničke osobine, s obzirom na to da se te legure termički obrađuju.

Legure aluminijuma ovog tipa su i relativno dobro obradive, tako da su stekle veliku popularnost, naročito na zapadu. Masa praznog automata je 2,442 kg, što je manje od MP5. Masa praznog okvira kapaciteta 30 metaka je 215 g, a napunjenog je 584 g. Ostale dimenzije su takođe manje nego kod standardnog MP5: dužina sa uvučenim osloncem za rame 620 mm i 705 mm sa izvučenim osloncem. Uprkos tome što se ne može svrstati među najkompaktnije automate, vremenom je postalo jasno da suviše kompaktni automati nisu toliko popularni jer ih je prosto teško držati i koristiti. Takođe, automati sa okvirom u rukohvatu ipak nisu dostigli popularnost automata klasične konfiguracije uprkos većoj kompaktnosti. Dobroj ergonomiji doprinosi i sasvim solidna sila povlačenja od 2,5 kg.

SAR-109T u turskim oružanim snagama je zamena za najrasprostranjeniji automat MP5 u različitim verzijama.

Zasada nema podataka o eventualnom razvoju prigušene verzije, umesto MP5SD, niti o razvoju kompaktne varijante kao što je MP5K. Takođe, ostaje da se vidi da li će se ovaj turski automat nuditi i u drugim kalibrima. Naime, MP5 se pored 9×19 mm može nabaviti i u moćnom 10 mm Auto, .357 SIG, 7,62×25 mm Tokarev ili za policijsku namenu, vrlo cenjenom .40 Smith & Wesson. Ovako, sa samo jednom varijantom, pristup širem tržištu je u najmanju ruku ograničen, ali se takva situacija teško može zamisliti. Teško je zamisliti da će ambiciozni Turci to dozvoliti i pretpostavka je da će, ako ni zbog čega drugog, onda zbog zamene postojećih specijalizovanih varijanti MP5, biti razvijene i odgovarajuće varijante SAR-109T.

Prof. Dr SEBASTIAN BALOŠ

 

 

Тehničke karakteristike

Cev je dužine 220 mm, poligonalnog je poprečnog preseka šestougaonika, kako bi se što manje bakarisala, što je odlično i vrlo savremeno rešenje, tako da je tipična početna brzina 396 m/s. Mehanizam rada automatike obezbeđuje teoretsku brzinu gađanja od 900 – 1000 met/min, što je u skladu sa konkurencijom, pa i nešto više u odnosu na MP5 (800 met/min., odnosno 900 met/min. za kompaktni MP5K). Ovo je čuvena dilema, da li ići na veću brzinu gađanja i obezbediti veću verovatnoću pogađanja i brže potrošiti borbeni komplet? Kod automata, koji su korišćeni na bliskim rastojanjima i u hitnim situacijama, veće brzine gađanja su često korišćene.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Pročitajte još