Uskrsli Phoenix

Pištolji Phoenix su blago redizajnirani u odnosu na Sphinx. Po silueti i finiširanju to je nesumnjivo oružje iz iste kuće. Ali, primetne su i neke razlike. Izbor ponuđenih kalibara je isti, 9 mm Para, 9×21 IMI, 357 SIG, 20 SW, 45 ACP u dvorednim okvirima povećanog kapaciteta. Kod svih modela ostao je modularni dvodelni ram koji se sastoji od rukohvata sa štitnikom okidača i gornjeg dela po čijoj unutrašnjoj strani čitavom dužinom klizi navlaka. Materijal je po izboru kupca, nerđajući ili alatni čelik, aluminijumska legura, titanijum ili polimer. Zavereničkim tonom, rekli su nam da razmišljaju od ekskluzivnoj seriji od damaskus čelika.

Novi ramovi imaju neke detalje i dimenzije koje se razlikuju od predhonih serija. Rukohvati mogu biti potpuno glatki, sa diskretnim udubljenjima za prste ili čekirani tj. pažljivo narezani da spreče klizanje u šakama. Na dnu svakog rukohvata se nalaze proširenja u obliku diskretne suknjice koja olakšavaju brzo prepunjavnje. Na zadnjoj strani rukohvata u zoni koja naleže na koren dlana je izmenjiv insert koji može imati teksturu po želji a materijal odgovara onom koji je korišćen za izradu stranica drške. Izbor materijala za drške je praktično neograničen a najpopularniji su eloksirani aluminijum u različItim bojama i kompozit G-10. Prepust iza udarača koji čuva strelca od povrede šake između palca i kažiprsta, sada je mnogo izraženiji i podseća na “dabrov rep” često viđeni element na custom M-1911. Širina rukohvata je odličnih 30 mm pa je udobnost izvrsna.

Gornji deo rama u prednjem delu ima sada neizbežnu picatinny šinu sa čak šest pozicija za fiksiranje dodatne opreme. Novost su fino čekirane, velike bočne površine u zoni iznad okidača sa obe strane oružja, tamo gde ram može doći u kontakt sa palčevima strelca. U kojoj meri je ovo zaista od koristi ostaje diskutabilno ali svakako ilustruje posvećenost detaljima pri izradi.
Sve komande su uvećane i to značajno pa je utisak da su u Phoenixu prvenstveno razmišljali o sportskim strelcima jer za slubenu upotrebu ili samoodbrambeno oružje ovo je više smetnja nego preimućstvo. Poluga za rasklapanje je istovremeno ustavljač navlake a veliko, čekirano dugme za izbacivanje okvira jednostavno može da se prebaci na suprotnu stranu rama u zavisnosti od dominantne ruke strelca. Strelac takođe bira da li će imati klasičnu manuelnu kočnicu, polugu dekokera ili kombinaciju ovih komandi. U svakom slučaju, sa obe strane rama nalazi se upadljivo, široko krilo tj. poluga kojom se lako rukuje uz umerenu silu i jasan “klik” u svakom položaju. Ali, zahvaljući tome, ukupna širina oružja (barem trenutnih modela) daleko je primerenija nošenju u otvorenoj spoljašnjoj futroli nego u nekom diskretnom modelu ispod odeće.

Mehanički nišani su široki, niski, podesni za brzu akviziciju cilja i bez izuzetka potpuno podesivi po pravcu i visini. Za razliku od “starijeg brata” Phoenix ima mogućnost da se uklanjanjem pločice sa gornje strane navlake, neposredno ispred zadnjeg nišana postavi neki od minijaturnih kolimatora. Spoljašnji izvlakač sa desne strane otvora za izbacivanje čaura istovremeno je indikator metka u ležištu koji se može videti ili po potrebi napipati ako su svetlosni uslovi loši.
Vođica povratne opruge je pune dužine, izrađena je od masivnog čelika a moguće je dobiti i teleskopsku varijantu sa dve suprotno namotane oruge (da se spreči uplitanje) koja ima ulogu amortizera i ublažava trzaj. Cevi se rade od nerđajućeg čelika i garantuju visoku preciznost, u rangu najboljih sportskih pištolja. Udarači imaju oblik trougla olakšanog bušenjem a sa smanjenom masom dolazi veoma brz odziv što takođe podiže preciznost. Okidanje u “single action” modu je očekivano savršeno. Lagano, kratko i resko. A onda – iznenađenje! Kod “double action” okidanja ništa nije bilo kako treba. Dug, težak, neujednačen hod uz primetno škriputanje. U neverici, isprobavamo još jedan pištolj, pa zatim još jedan… Svuda isto. Na štandu dobijamo nemušto objašnjenje u kome se pominju nepodmazane površine, potreba za obezbeđenjem od neželjenog opaljenja, mesečeve mene i zavera masona. Na kraju, dolazi vlasnik i uz tihi uzdah priznaje da je problem u vremenu. Naime, primerci sa naših fotografija trenutno su jedini pištolji sa oznakom Phoenix pa jednostavno nije bilo vremena da se podese svi detalji.
Iako mislim da je kompanija morala da izloži barem jedan, kompletno dovršen, reprezentativni komad to očito nije urađeno. Istini za volju, svi izloženi primerci su bili besprekorni po finišu, uklapanju delova i svim funkcijama osim okidanja u DA modu. Mislim da se ovo može tolerisati uskrslom Phoenixu, tim pre jer imamo obećanje da ćemo sledeće godine osim besprekornog “full size” pištolja isprobati i kompaktnu verziju. Reinkarnacija čuvenog Sphinxa svakako zaslužuje šansu.

tekst i foto Dragan Šaponjić