„Bravo Two Zero“

Još u pripremama za operaciju „Pustinjska oluja“, u komandi savezničkih snaga, znalo se da će glavnu opasnost po susedne zemlje predstavljati iračke, dalekometne rakete zemlja-zemlja SCUD („skad“). Zbog toga je planom izvođenja operacija, predviđeno da se izvrši uništavanje pokretnih lansera za ispaljivanje ovih raketa. I to, kombinovanim dejstvima specijalnih jedinica sa zemlje i preciznim udarima iz vazduha. Tako su u pozadinu iračkih trupa, ubačene grupe britanskih komandosa, iz sastava SAS i američke specijalne snage („zelene beretke“, „Delte“…). Ove snage „nevidljivih ratnika“, odigrale su važnu ulogu u „Pustinjskoj oluji“, uništivši znatan broj raketnih sistema SCUD i radara.
Pripadnici britanskog SAS, bili su organizovani u dve vrste jedinica. Prvu grupu su činile četiri mobilne jedinice – „kolone“ (columns), opremljene naoružanim džipovima Land Rover i Unimog. One su se ubacile u oblast, poznatu kao „Scud Box“, prostor u zapadnoj pustinji, pored granice sa Jordanom, gde se prema obaveštajnim podacima nalazilo 14 pokretnih lansera „skadova“. Njihov zadatak je bio da izvode napade i sabotaže po ovim ciljevima.
Drugu grupu su činile „statične“ patrole za osmatranje puteva – „Road watch patrols“, svaka jačine osam članova. Osmatrale su glavne komunikacije („Main Supply Routs“), kojima su se kretale iračke snage i o tome izveštavale komandu. U iračku pozadinu ubačene su tri takve patrole – Južna, Centralna i Severna. Pošto bi locirali mete, „sasovci“ su pozivali borbenu avijaciju (US F-15 i A-10), a zatim bi, pomoću laserskih obeleživača ciljeva, sa zemlje navodili avionske bombe i rakete.
Severna osmatračka patrola, sa kodnim nazivom „Bravo Two Zero“, desantirana je helikopterom najdublje u iračku pozadinu – 100 milja severozapadno od Bagdada. Vreme je bilo strašno, smenjivali su se vetar, kiša i susnežica, bila je to najgora zima u proteklih 30 godina! Predvođena narednikom Endijem Mek Nabom, što mu je pseudonim, a ne pravo ime, patrola je ponela hranu i vodu za 14 dana, eksploziv, municiju za puške M16 sa potcevnim bacačem granata 40 mm M203, ručne bombe, dodatnu odeću, radio-uređaj, mape, kompase i opremu za preživljavanje. Osmatrajući jedan od puteva, uočili su „skad“ lanser i pokušali da pošalju svoj prvi „situacioni izveštaj“ (Sit Rep) bazi. Vezista Stiven „Legas“ Lejn šifrovao je poruku, ali nije uspeo da je pošalje i uspostavi vezu sa komandom.
Drugog dana, već su počele nevolje. Jedan pastir, koji je čuvao koze, spazio je patrolu, u suvom rečnom koritu i otrčao ka iračkim vojnicima. Patrola se zato odmah spremila za pokret, pokušavajući, i dalje bezuspešno, da uspostavi vezu sa bazom. Napunili su rančeve i povlačili se brzo prema zapadu. U jednom trenutku, začuli su iza sebe zvuk motora. Bio je to irački oklopni transporter, u pratnji drugih vozila, koji je otvorio mitraljesku vatru po patroli. „Sasovci“ su uzvratili protivtenkovskim raketama, bombama, i vatrom iz puškomitraljeza Minimi. Uspeli su da unište oklopno vozilo, nakoliko kamiona i izbace iz stroja desetak protivničkih vojnika. Počelo je već da pada veče, patrola je odlučila da se što brže izvuče iz „borbenog dodira“ koliko im je fizička izdržljivost dozvoljavala, zbog težine opreme koju su nosili.
Pošto i dalje nisu uspevali da uspostave radio-vezu sa bazom, niti sa AWACS avionom u vazduhu, upotrebom signalnih uređaja za spašavanje TACBE, narednik Mek Nab je kolegama izložio plan. Iračani su od njih očekivali da se kreću južno, prema Saudijskoj Arabiji i taj pravac će sigurno blokirati. Jordan se nalazio zapadno, ali tamo nije bilo nikog od vojnog osoblja, sa kojim bi mogli da stupe u vezu. Sirija je udaljena 120 km severozapadno, bila je članica „Antisadamovske koalicije“ i Mek Nab je odlučio da idu u tom pravcu.

Krećući se brzo prema granici sa Sirijom, „Bravo Two Zero“ patrola je hodala te noći 50 milja kroz susnežicu, praveći četiri pauze. Vodnik Vins Filips je povredio nogu u borbi sa Iračanima, bilo mu je veoma teško da se kreće, dok je njegov kolega „Stan“, opasno dehidrirao. U jednom trenutku, začuli su zvuk aviona u vazduhu i pokušali da stupe u kontakt sa posadom, preko TACBE uređaja. Konačno su dobili odgovor, američki pilot je čuo njihov poziv. Poruka je prosleđena britanskom štabu za specijalne operacije u Saudijskoj Arabiji i ubrzo su američki i britanski helikopteri, krenuli ka iračkoj teritoriji, da traže „izgubljenu patrolu“. Ali, od te spasilačke misije nije bilo neke koristi.
U mračnoj, hladnoj kišnoj noći, vodnik Filips, kaplar „Kris“ i član patrole „Stan“ zaostali su i odvojili se od ostalih kolega. Narednik Mek Nab i četvorica ostalih „sasovaca“, nisu imali izbora, osim da nastave bez njih, nadajući se da će ih sresti kasnije. Ali, to se nije desilo. Kišu je ubrzo zamenio sneg, bilo je hladno do kostiju, u bezvodnoj pustinji. U toku odmora, držali su se skupljeni zajedno, pokušavajući da se zagreju, baš kao što su učili na obuci. Zbog natopljene odeće, jeza je počela da ih ubija. Noću su nastavili polako da se kreću, ka sirijskoj granici.
Sledećeg dana, dok su se odmarali, odlučili su da otmu prvo vozilo koje naiđe. U tamnoj noći ugledali su svetla usamljenog vozila i zaustavili ga. Zapanjene putnike izbacili su napolje i uskočili unutra, uključivši grejanje ‘do daske“. Glave su omotali arapskim maramama (shamags), krijući lice. Ali, na jednom ček-pointu zaustavila ih je iračka patrola. Reagujući u momentu i bez oklevanja, „Legs“ Lejn je ubio Iračanina koji je pokucao na prozor i zatražio papire. Odmah su iskočili iz vozila, ubili još dvojicu vojnika i otrčali u pustinju.
Pešačili su dugo, stalno se osvrćući da li ih neko prati. Onda su u daljini ugledali svetla nekog naselja preko granice, u Siriji. Bili su nadomak cilja. Međutim, kada su se približili granici, po njima je zapucano. Meci su leteli na sve strane. Uzvratili su vatrom i počeli da se izvlače. Morali su da pešače još šest milja do sirijske granice, a pun mesec osvetljavao im je put. Zaustavili su se da predahnu u jednoj uvali, kada ih je „napipala“ iračka potera. Nastala je žestoka borba, u kojoj se ostatak patrole opet razdvojio.

„Mark“ je bio ranjen u lakat i nogu, dok je Robert Consiglio pogođen u glavu. On je bio prvi „sasovac“ koji je poginuo u borbi tokom „Pustinjske oluje“. Odlikovan je posthumno. Kaplar Lejn je sa „Dingerom“ preplivao ledenu reku Eufrat. Isplivali su na suprotnu obalu, ali je Lejn već bio na izmaku snage, totalno promrzao i ubrzo je umro. I on je posthumno odlikovan. „Dinger“ je pokušao da pobegne, ali je uhvaćen. Narednik Mek Nab je zarobljen sledećeg jutra u jednom kanalu, gde se krio zajedno sa preostalima iz patrole. Proveli su mesec dana u zatvoru, izloženi žestokoj torturi, da bi kasnije bili razmenjeni.
Trojica „sasovaca“, koji su prethodno nestali u pustinji, takođe nisu imali sreću. Narednik Filips je nestao u snežnoj oluji, u noći 26. januara 1991. Njegovo telo su Iračani predali Britancima na kraju rata. Sledećeg dana, „Stan“ je krenuo da vidi da li može da otme neko vozilo. Kada se prišunjao jednom džipu, irački vojnik je iznenada izašao iz kuće, „Stan“ ga je odmah ubio, ali je to bio signal da i ostali vojnici izlete napolje. „Stan“ je ubio još trojicu, ali mu se tada zakočila puška. Iračani ga nisu ubili, ali su ga teško pretukli kundacima pušaka.
Kris je zato morao da nastavi sam. On je bio jedini član patrole koji je uspeo da se izvuče. Potpuno je dehidrirao, ispucalih usana i lica, ruke i noge u teškim ranama. Međutim, krajnjim atomima snage, uspeo je da pređe sirijsku granicu 30. januara 1991. Prepešačio je 117 milja kroz pustinju i izbegao iračke potere, sa samo dva paketića keksa, za hranu! Dva poslednja dana, bio je potpuno bez vode. Naišao je na neki potočić, napunio čuturicu vodom, ali kada je počeo da pije – njegove usne su izgorele! Voda je bila zagađena uranijumom. U Siriji su ga zbrinuli i zatim prebacili u britansku ambasadu, u Damasku…
D. DŽAMIĆ
T. B.

Svetski bestseler
Sedmodnevno pešačenje redova Krisa kroz iračku pustinju, može da se uporedi samo sa onim što je Džek Silito, jedan iz prve postave SAS učinio, kada je prešao severnoafričku pustinju 1942, pijući sopstveni urin da bi preživeo.
Narednik Mek Nab je svoje ratne doživljaje opisao u knjizi pod nazivom „Bravo Two Zero“, koja je postala svetski bestseler.