Diverzanti – „srce“ Puka

Deveti padobransko-desantni puk Kol Mošin – 9. Reggimento d’ Assalto Paracadutisti Col Moschin, iz sastava padobranske brigade Folgore, predstavlja udarnu formaciju italijanske armije namenjenu za izvođenje specijalnih akcija i zadataka. Jedinica je dobila ime po planinskom vrhu Col Moschin u Alpima, gde se, u I svetskom ratu 1918. godine, vodila velika bitka između italijanskih i austrijskih trupa. U bici se, hrabrošću i odvažnim jurišima, istakao IX jurišno-desantni bataljon (IX Reparto d’ Assalto), čiju tradiciju danas nastavlja 9. puk Col Moschin.


Na svim „vrućim mestima“, kriznim regionima i u međunarodnim operacijama, u sastavu OUN i NATO, u kojima je, posle Drugog svetskog rata, učestvovala italijanska vojska, u prvim redovima bili su pripadnici ovog, elitnog puka: u sastavu međunarodnih snaga u Libanu 1982-1984. godine, u severnom Iraku (Kurdistan) 1991, operaciji IBIS u Somaliji između 1992-1994. godine. Još se nije sasvim osušila prašina iz Mogadiša na uniformama, a već je usledio novi zadatak: operacija IPPOCAMPO i evakuacija italijanskih i drugih stranih državnika iz Ruande, u kojoj je buktao plemenski rat između plemena Hutu i Tutsi. Zatim dolazi intervencija u Bosni (decembar 1995.), u okviru misije UN IFOR (zatim SFOR, sve do danas), pa operacije u Albaniji, takođe pod zastavom UN: NEO-1997 i ALBA, koja je bila upravo pod italijanskom glavnom komandom. Uzeli su učešće i u misiji KFOR na Kosovu i INTERFET u Istočnom Timoru. Odmora, praktično, nije bilo.
Posle tragičnih događaja od 11. septembra 2001. i terorističkih napada na SAD, Italija je ispoljila punu „raspoloživost“ za učešće u vojnim akcijama za suprotstavljanje međunarodnom terorizmu. Delovi 9. padobranskog puka Col Moschin učestvuju u misiji ISAF u Avganistanu, kao i u sastavu italijanskog kontingenta Task Force NIBBIO pod američkom komandom u operaciji „Enduring Freedom“, kojom su razbijene snage talibana i Al Kaide u Avganistanu.
Stacioniran u kasarni Vanući u Livornu, 9. padobranski puk Col Moschin namenjen je za izvršavanje težišnih specijalnih zadataka: 1) direktne borbene akcije – diverzije i prepadi po važnim objektima u neprijateljskoj pozadini ili u zahvatu fronta; 2) specijalno izviđanje i osmatranje – obaveštajne HUMINT operacije za sakupljanje podataka od strategijskog značaja, dubinsko izviđanje za potrebe viših komandi i za procenu načinjene štete i uspešnosti dejstva avijacije i artiljerije; 3) vojne saradnje – ogleda se u zajedničkim akcijama sa savezničkim snagama drugih država; 4) „neborbene operacije evakuacije“ – NEO (Noncombatant Evacuation Operations) civila iz kriznih regiona; 5) učešće u protivterorističkoj borbi i oslobađanje otetih talaca (prvenstveno u inostranstvu).
Organizaciono, Puk se sastoji od: Komande sa prištapskim jedinicama, komandno-logističke čete, čete veza i dva padobransko-desantna bataljona: prvi je diverzantski (1. Battaglione Incursori), a drugi školsko-trenažni – RAFOS (Reparto Addestramento Forze per Operazioni Speciali). Diverzantski bataljon je „srce“ puka; sastoji se od komande, tri diverzantske čete – 110, 120. i 130, koje čini profesionalni kadar sa „diplomom diverzanta“ (oficiri i podoficiri), dok je četvrta četa – 111. (111. Compagnia Guastatori paracadutisti) popunjena dobrovoljcima koji su potpisali ugovor na 3 godine službe.
Diverzantske čete u svom sastavu imaju komandnu sekciju i određeni broj odeljenja (Distaccamenti operativi); svako sa po 8 ljudi. Ova osmočlana odeljenja predstavljaju osnovnu „borbenu ćeliju“ specijalnih snaga italijanske armije, a čine ih sledeći specijalisti: komandir (oficir ili podoficir sa činom zastavnika), zamenik komandira zadužen za planiranje akcija, zatim obaveštajac, medicinar, dvojica vezista, ekspert za rušenja i specijalista za oružje (domaće i strano). Sastav znatno podseća na „A“ tim američkih „zelenih beretki“, koji broji 12 ljudi.
Odeljenja u diverzantskim četama takođe su podeljena po određenim specijalnostima: za padobranske HALO/HAHO skokove; za dejstva u planinama i snežnim uslovima; za gradsku borbu i snajperske akcije.
Školsko-trenažni bataljon RAFOS, namenjen za selekciju novih članova, osnovnu i specijalističku obuku, čine 101. četa pitomaca, zadužena za izvođenje kurseva tokom obuke i specijalizacije, i diverzantske operativne baze – BAI (Base Operativa Incursori), koja se nalazi na reci Arno, u objektima bivše predsedničke palate San Rossore, gde se izvodi obuka za amfibijske i podvodne aktivnosti puka. Celokupan program obuke (selekcija, osnovna i specijalistička obuka, kursevi) u Col Moschin puku traje oko 2 godine. Prvu stepenicu na ovom napornom putu predstavlja odabir kandidata koji poseduju tražene kvalitete, i to je tzv. „preselekcija fizičkih sposobnosti“. Na njoj se vrši provera psihofizičke spremnosti kandidata, kroz seriju vežbi u trajanju od 3 nedelje, koja se izvodi dva puta godišnje i uključuje, između ostalog, 7 vremenski normiranih marševa sa različitim dužinama maršruta i opterećenjem.
Posle ovoga, kandidati koji nemaju završeni padobranski kurs bivaju upućeni se na obuku u padobranski školski centar CEAPAR u Pizi, da bi, tek posle sticanja padobranske značke, bili upućeni na sledeću fazu – diverzantsku obuku u trajanju od 14 meseci. Ona se sastoji od niza specijalističkih kurseva, koji se izvode u organizaciji školsko-trenažnog bataljona RAFOS na nivou Puka, a delom u drugim italijanskim i stranim trening-centrima. Među ovim sadržajima nalaze se: kurs preživljavanja u divljini, izbegavanje zarobljavanja i izdržljivosti na ispitivanje (6 nedelja); amfibijski kurs – rukovanje sredstvima i opremom za dejstva na vodi i pod vodom (4 nedelje); kurs poznavanja naoružanja, opreme, formacija i oznaka stranih armija; kurs gradske borbe i borbe u zatvorenom prostoru; kurs rukovanja sredstvima veze i drugo.
U školskim centrima van Puka se izvode sledeće obuke: viša padobranska obuka u tehnikama slobodnog pada sa većih visina u armijskom centru CEALP u Aosti (8 nedelja); osnovni kurs alpinizma, takođe u CEALP (8 nedelja); diverzantsko-ronilački kurs u organizaciji podvodnih diverzanata Ratne mornarice COMSUBIN (12 nedelja). Osim toga, određeni broj pripadnika Puka šalje se na obuku u Pulendorf (Nemačka), u čuvenu Međunarodnu školu za dubinsko patrolno izviđanje (Long Range Reconnaissance Patrol School). U proseku, 15-20 odsto onih koji su savladali fizičku predselekciju uspeva da završi kompletnu obuku. Mnogi otpadaju tokom obuke u preživljavanju i izdržljivosti na torturu, a deo i tokom specijalističke obuke (povrede, slabi rezultati…). Ali, to i jeste cilj – u 9. padobranskom puku Col Moschin ostaju samo najbolji.
D. DŽAMIĆ
Z. MILOŠEVIĆ

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Pročitajte još