Moderni tragači

U strukturi Australijskih odbrambenih snaga – ADF (Australian Defence Force), SOC zauzima strateško mesto. Ima status četvrte vojne komande u rangu vida (pored Komande kopnenih snaga, mornarice i vazduhoplovstva) i objedinjuje sledeće operativne jedinice: Štab sa pratećim službama, Puk Specijalne vazdušne službe (Special Air Service Regiment, SASR), Četvrti bataljon komandosa Kraljevskog puka (4th Commando Battalion of the Royal Australian Regiment), Taktička ofanzivna grupa (zapad), Tactical Assault Group – TAG West, Taktička ofanzivna grupa (istok), Tactical Assault Group – TAG East, Prvi puk komandosa (1st Commando Regiment), Puk za reagovanje u incidentnim situacijama (The Incident Response Regiment), Četa za borbenu podršku specijalnim operacijama (The Special Operations Combat Service Support Company), Centar za obuku specijalnih snaga (Special Forces Training Centre).

Osim međunarodnih obaveza (učešće u koalicinim operacijama), na formiranje SOC uticali su i unutrašnji bezbednosni razlozi. Kada su u oktobru 2002, pripadnici mreže Al kaide u Indoneziji izveli bombaške napade na ostrvu Bali, u kojima je poginulo preko 200 ljudi, većinom australijskih turista, pokazalo se da je i Australija meta međunarodnog terorizma, upravo zbog podrške intervenciji SAD u Avganistanu (kasnije i u Iraku). Na unutrašnjem planu, puk Specijalne vazdušne službe (SASR) je dugo godina (poput svojih „rođaka“ u Velikoj Britaniji), bio osnovna operativna jedinica za borbu protiv terorizma na tlu Australije. Međutim, zbog pojačane međunarodne pretnje kontinentu, na kome su pojedini gradovi međusobno udaljeni čak pet časova leta avionom, bilo je nemoguće da jedna jedinica pokrije celu teritoriju države i reaguje u svim situacijama. Zato je odlučeno da se poveća broj pripadnika specijalnih snaga i formiraju nove jedinice, posebno pod snažnim utiskom terorističkih napada na SAD, 11. septembra 2001.
Kao rezultat ovih pojačanih bezbednosnih aktivnosti, u Sidneju je formirana nova, druga po redu, antiteroristička TAG East sa sedištem u Sidneju, kao pomoć i dopuna postojećoj TAG West, koja je delovala u Pertu, u sastavu SASR. Takođe, formiran je i Puk za reagovanje u incidentnim situacijama (IRR), namenjen da interveniše u slučaju upotrebe (ili pokušaju upotrebe) hemijskih, bioloških, radioloških, nuklearnih i eksplozivnih sredstava (CBRN), smešten u Sidneju. Osnovane su i Grupe visoke pripravnosti (High Readiness Group, HRG) u svakoj od šest vojnih rezervnih brigada (oblasti), za posebne zadatke bezbednosti na teritoriji Australije. Ovakvim rasporedom, oružane snage postale su sposobne da istovremeno odgovore na nekoliko terorističkih incidenata, u kratkom vremenskom roku. U sledećoj fazi, sve ove snage, uz pridodate specijalne jedinice, u maju 2003, integrisane su u zajedničku Komandu za specijalne operacije (SOC).
Formiranjem SOC, potencijal vojnih specijalnih snaga ojačan je za 300 novih pripadnika (borbenog i pomoćnog osoblja), čime je obezbeđena direktna podrška Centru za obuku specijalnih snaga, koji prolaze svi pripadnici specijalnih jedinica kroz selektivnu obuku, osnovne i specijalističke kurseve i druge oblike usavršavanja.
Organizovani u okviru SOC, „tagovi“ drže određeni broj timova u stalnoj pripravnosti, spremni da intervenišu u kratkom vremenskom roku u slučaju opasnosti. Njihov zadatak je da „sprovode preventivne i ofanzivne akcije i učestvuju u otklanjanju posledica napada, ako do njega dođe, u situacijama koje prevazilaze mogućnosti ostalih australijskih odbrambenih snaga, uključujući oslobađanje zauzetih objekata i prevoznih sredstava, rešavanje talačkih situacija, pružanje podrške timovima za traganje i spasavanje u visokorizičnim situacijama“.
U cilju uvežbavanja izvršenja zadataka u borbi protiv terorizma i provere koordinacije državnih struktura i vojnih snaga da spreče napade, odgovore na njih i otklone posledice ukoliko nastupe, u Australiji je proteklih godina izvedena serija zajedničkih antiterorističkih vežbi – MJEX (Multi-Jurisdictional Counter Terrorism Exercises) pod nazivom Mercury, uz učešće vojske, policije, civilne odbrane. Vežba Mercury 2004, održana u martu, predstavljala je najveću antiterorističku vežbu u Australiji. Vežbovne aktivnosti i reagovanje na pretpostavljene incidentne situacije, izvedene su paralelno u četiri regionalne oblasti (države) australijskog kontinenta: Severna Teritorija, Tasmanija, Viktorija i Južna Australija. TAG West, deo A eskadrile 5. vazduhoplovnog puka, Kraljevska australijska avijacijska jedinica AP3C i krstarica HMAS Kanimbla angažovani su u pojasu Severne Teritorije, prema nestabilnom regionu Istočnog Timora, na rešavanju pomorskog terorističkog incidenta. Istovremeno, TAG East je angažovana oko rešavanja drugog terorističkog incidenta u Tasmaniji, na drugom kraju kontinenta.
Vežba Mercury 2005, izvedena je u novembru iste godine i na njoj su pomorske antiterorističke operacije, ponovo imale glavnu ulogu. TAG East je bila nosilac aktivnosti na vežbi oslobađanja otetog feribota Queenscliff-Sorento, a intervenisano je u nekoliko incidenata u oblasti Melburna, uglavnom u urbanim uslovima. TAG West je bila uključena u odgovore na više terorističkih napada u priobalnom pojasu, između glavnog grada Kanbere i Sidneja i oko Nowra, u Novom Južnom Velsu.
Australija je uložila preko 120 miliona funti za izgradnju i opremanje objekata u Centru za obuku specijalnih snaga u Sidneju.
Australijanci su, zajedno sa Britancima, jedni od lidera u taktici upotrebe dubinskih izviđačkih patrola (motorizovanih) po pustinjama i divljim prostranstvima, jer imaju godine iskustva u patroliranju po divljim, bezvodnim, pustinjskim i prašumskim predelima svog kontinenta. Zato su predstavljali idealnog partnera za intervencije u Avganistanu i Iraku. Osim toga, australijski SASR, sa bazom u Kembelovim barakama u Svanbornu, blizu Perta, godinama je izgrađivao dobre odnose sa američkim specijalnim snagama, još od Vijetnama, gde je SASR bio najuspešnija od svih specijalnih formacija. Kada su 1998, američki specijalci prebačeni u Kuvajt, da bi se pripremio mogući napad na Irak, australijski SASR je bio jedna od prvih stranih specijalnih jedinica, koje su Amerikanci tražili za zajedničke operacije.
Planovi vazdušnih napada na Irak već su bili pripremljeni i Pentagon je SASR namenio dve važne uloge: akcije spasavanja anglo-američkih pilota, ukoliko neko od njih bude oboren u iračkoj pozadini i dubinske izviđačke patrole (LRRP), radi prikupljanja važnih obaveštajnih podataka, prvenstveno o pokretima artiljerijsko-raketnih diviziona iračke vojske i skladištima naoružanja. Zbog toga je u februaru 1998, u Kuvajt prebačeno oko 250 komandosa SASR sa kompletnom tehnikom i vozilima. SASR je u Kuvajtu, da bi u okviru operacije, koja je promenila ime u „Pustinjsko proleće“, izvodio redovne, dubinske izviđačke patrole u pustinjskoj oblasti prema Iraku, koristeći za prevoz specijalno opremljena terenska vozila (šestotočkaše) Perentie 6×6 LRPV (Long Range Patrol Vehicle), proizvod firme „Jaguar-Rover“ i transportne helikoptere MH-47 Chinook.
Tokom ove kontrolne misije SASR je stekao mnogo korisnog iskustva, koje će se pokazati od velikog značaja u Avganistanu (2001) i Iraku (2003). Videli su da je potrebno osavremeniti opremu, nabavljeni su snažniji radio-uređaji (uključujući i satelitske), za komunikaciju između dubinskih patrola i komande, u naoružanje su uvedeni američki karabini Colt M4A1 i potcevni bacači granata 40 mm. Osim toga, SASR je poslao dvojicu svojih oficira za vezu u štab generala Tomija Frenksa u Tampu (Florida), komandanta američke Centralne komande (CENTCOM).
Za invaziju na Avganistan, Australija je odvojila 2000 vojnika, koji su brodovima i transportnim avionima prebačeni do odredišta. Najjače australijsko oružje, ne po brojnosti, već iskustvu i borbenoj spremnosti – bilo je 150 komandosa SASR. U pripremi za misiju, puk je opremljen novim pustinjskim kamuflažnim uniformama (žuto-mrke boje sa velikim braon tačkama), kao i toplom odećom za hladno vreme avganistanskih planina. Terenska patrolna vozila Perentie 6×6 i Land Rover 4×4 naoružana su mitraljezima Browning .50 BMG, bacačima granata 30 mm, puškomitraljezima GPMG 7,62 mm, protivoklopnim raketnim bacačima Javelin, a u vozni park svrstani su i motokros motocikli sa dva i šest točkova, što je sve povećalo mobilnost patrola.
Australijanci su počeli da stižu u Avganistan krajem novembra 2001, na svoju prvu lokaciju u bazu Rino, oko 100 km jugozapadno od Kandahara. Glavnina snaga iz sastava 1. skvadrona SASR prebačena je iz baze u Kuvajtu u Rino 2. decembra i odmah su počeli da izvode dubinske patrole na terenu, sa ciljem da otkriju prisustvo i delovanje snaga Al kaide i talibana u oblasti oko Kandahara i u dolini Helmand, prema granici sa Iranom.
Oko Božića, jedan od SASR izviđačkih timova otkrio je sakriveno gorivo i logističko skladište talibana. Prvo su dva dana skriveni osmatrali da li se neko pojavljuje, zatim su radio vezom pozvali avijaciju koja je mesto pretvorila u gomilu kamenja. Nekoliko dana kasnije, druga patrola je poslata u izviđačku akciju da proveri mrežu tunela i pećina u blizini nekoliko kuća, u kojima se nalazio kamp za obuku Al kaide. Komandosi SASR su zajedno sa američkim kolegama upali u kompleks, otkrili veliku količinu oružja, municije i eksploziva, ali nije bilo borbe sa neprijateljem.
Primenjujući razrađenu taktiku, SASR patrole su najpre, dobro skrivene, osmatrale određeni objekat, lokaciju ili grupu ljudi, „snimale“ situaciju, pa bi tek posle toga kretale u akciju ili obaveštavale avijaciju i helikoptere. Kada se završi posao, premeštali bi se dalje. Namera je bila da se malim i pokretnim snagama neprijatelj tuče njegovim oružjem, da se stalno uznemirava, da mu se oduzme inicijativa i da ne zna gde će se SASR ponovo pojaviti. Komandant australijske Komande za specijalne operacije, brigadir Dankan Luis, otkrio je da je jedna patrola SASR provela skoro tri meseca neprekidno na terenu, izvršavajući zadatke i pomerajući se, sa jedne lokaciju na drugu.
D. DŽAMIĆ
T. BOGDANOV