Neumorni čuvari Njujorka

Teroristički napada u SAD, izveden od strane mreže Al Kaide 11. septembra 2001. godine, jedno je od najtežih terorističkih napada u novijoj istoriji, u kome je poginulo oko 3.000 ljudi. Uprkos velikoj vremenskoj distanci i dalje se sa posebnim pijetetom spominju žrtve tog samoubilačkih napada, a američka javnost ne zaboravlja ogromnu žrtvu koju su podneli pripadnici policije, vatrogasia, vojnici i ostale službe koje su učestvovali u spasavanju i otklanjanju posledica napada, koje su imale razmere prave katastrofe. Među njima su istaknuto mesto imali pripadnici policije Njujorka (NYPD), i posebno njene Jedinice za vanredne situacije (ESU). U najcrnjem danu Amerike, poginulo 23 njujorških plavaca, od kojih polovinu (14) čine specijalisti iz ESU. Za njih nije bilo odmora ni kasnije, jer su teroristi u proteklih desetak godina planirali i pokušali da izvedu nekoliko ozbiljnih napada u „velikoj jabuci“, u čemu ipak nisu uspeli. Njujork je bio i ostao visoko na listi terorističkih ciljeva, o čemu svedoče i sledeći neuspeli i sprečeni napadi.

Policija je 1. maja 2010, na Tajms Skveru u centru Njujorka u džipu Nissan Patfinder, demontirala improvizovanu eksplozivnu napravu (IED) koja se sastojala od tri čelične boce sa gasom propanom, dva kanistera sa po 19 litara benzina, pirotehničkog materijala za vatromet (komercijalne petarde M88), dva satna mehanizma na baterije (detonatori) i oko 100 kg veštačkog đubriva (sličnog amonijum-nitratu). IED je trebala da bude aktivirana tako što bi satni mehanizmi pokrenuli pirotehnički materijal (komercijalne petarde M88). Petarde bi aktivirale dva kanistera sa benzinom, a zapaljeni benzin izazvao eksploziju boca sa propanom. Bombu je napravio i postavio Faisal Šahzad (30), američki građanin pakistanskog porekla. Uhapšen je 4. maja 2010, na aerodromu “Džon F. Kenedi” u Njujorku u avionu koji je trebao da poleti za Dubai (UAE). Fajsal je pred sudom priznao da je boravio u Pakistanu, gde su ga talibani obučili da napravi bombu i dali su mu 12.000 dolara da izvede napad, koji na sreću nije uspeo. Bomba nije eksplodirala zbog nestručnosti i slabe obučenosti Šahzada, koji nije dobro povezao sastavne delove i to je spaslo ljudske živote.
Nekoliko meseci pre ovog događaja, agenti FBI uhapsili su u Koloradu, sredinom septembra 2009. Nadžibula Zazija (24), njegovog oca i još jednu osobu poreklom iz Avganistana, osumnjičene da su pripremali teroristički napad na metro u Njujorku. Uhapšena trojka razotkrivena je tokom velike istrage koja je sprovođena od Amerike do Pakistana, gde je mlađi Zazi imao kontakte sa ljudima iz Al Kaide. Policajci su u racijama otkrili plan za teroristički napad, sličan onome koji je izveden u londonskoj podzemnoj železnici 2005. Zaverenici su planirali da na desetu godišnjicu od samoubilačkih napada 11. septembra, rančeve napune eksplozivom i ostave ih na nekoliko različitih lokacija u Njujorku. Kod Zazija su pronađeni zapisi železničkih linija i obližnjih prodavnica i kafića i video-snimak njujorškog Grand central terminala. Zbog pripadanaja ovoj grupi i učestvovanja u pripremi napada, u Kvinsu u Njujorku je uhapšen Adis Medunjanin (25), poreklom iz Bosne i Hercegovine.

Još sumanutiji plan od Zazijeve grupe imali su teroristi koji su planirali veliku diverziju na njujorškom aerodromu. Sud u Bruklinu je početkom avgusta 2010, proglasio krivim Abdula Kadira, bivšeg poslanika u parlamentu Gvajane i američkog državljanina Rasela Defrajtasa, poreklom iz Gvajane, inače radnika na utovaru prtljaga na aerodromu, zbog kovanja zavere da dignu u vazduh rezervoare sa gorivom na međunarodnom aerodromu “Džon F. Kenedi”, kojom su želeli da nadmaše terorističke napade 11. septembra 2001, i osvete se SAD zbog ugnjetavanja muslimana širom sveta. Planirali su da eksplozivom dignu u vazduh podzemne rezervoare za gorivo na aerodromu i cevi povezane sa njima, koje prolaze kroz obližnje predgrađe Kvins, što bi imalo nesagledive posledice i usmrtilo na hiljade ljudi.
Glavna operativna jedinica njujorške policije – NYPD (New York City Police Department) za hitne intervencije prilikom terorističkih napada, rešavanja talačkih situacija, hapšenja naoružanih kriminalnih bandi, spasavanja ljudi i otklanjanja posledica kod prirodnih katastrofa i teholoških nesreća jeste Jedinica za vanredne situacije – ESU (Emergency Service Unit). Ona predstavlja deo Sektora za specijalne operacije – SOD (Special Operations Division), obučena je i opremljena za pružanje raznih vrsta specijalističke pomoći ostalim jedinicama i službama NYPD. Na primer, vodiči službenih pasa (K-9) pružaju pomoć kriminalističkoj policiji u traganju za počiniocima krivičnih dela, otkrivanju droge i eksploziva i pronalaženju predmeta kojima su počinjena krivična dela. Pored ostalih jedinica, ESU u svom satavu ima u SWAT tim za oružane akcije (CIRC), koji često zadatke izvršava zajedno sa Pregovaračkim timom NYPD, pružajući obezbeđenje pregovaračima i ostalim učesnicima krizne situacije i po potrebi reaguje i primenom sile i oružja rešava krizu.
Ipak, osnovnu ulogu ESU predstavljaju spasilačke intervencije u raznim situacijama – spasavanje na vodi, sa visokih zgrada, u javnom prevozu, prilikom težih saobraćajnih udesa, većih požara, tehnoloških havarija na instalacijama ili u fabrikama. Zato moto jedinice glasi: “At Your Service…Anything, Anytime, Anywhere!” (u vašoj službi… bilo šta, bilo kad, bilo gde!).

ESU broji oko 500 pripadnika različitih specijalnosti, popularno nazvanih i-man (emergency), svrstanih u nekoliko podjedinica i timova, koji imaju zaista težak zadatak: da pokriju i drže bezbednom teritoriju Njujorka površine 1.213 km2, u kojoj živi preko osam miliona stanovnika i koja predstavlja najnaseljeniju gradsku oblast u SAD. Da bi bili u stanju da brzo i efikasno izvrše zadatke na licu mesta i zamene jedni druge u slučaju potrebe, pripadnici ESU prolaze kroz tzv. ukršteni trening i obučavaju se za nekoliko specijalnosti.
Najveću vrednost i operativnu snagu ESU predstavlja njen vozni park, odnosno specijalno opremljena vozila koja stalno krstare gradom u svojoj zoni odgovornosti u tri smene. Vozni park ESU čine 11 specijalno opremljenih kamiona Heavy Rescue Track (HRT) čiju posadu čine dva operativca, zatim oko 40 kamioneta Radio Emergency Patrol (REP), koji predstavljaju radnog konja i osnovno patrolno vozilo ESU, opremljeni kompletom opreme, sredstava i alata za hitne intervencije (ronilačka i sanitetska oprema, oprema za spasavanje sa teškom hidraulikom i dr.), čiju posadu takođe čine dva operativca.
Ovoj „drumskoj floti“ treba dodati i sanitetska vozila sa najsavremenijom opremom za ukazivanje pomoći na licu mesta, reanimaciju i transport, zatim vozilo sa uređajima za vezu i komunikaciju, kao i veliki kamion sa elektronskom opremom koji predstavlja pokretni komandno-kontrolni centar za rukovođenje akcijom na licu mesta. Tu su i brojna patrolna vozila (putnička) koja neprestano krstare gradom u svojoj operativnoj zoni, poznata kao E-cars, u kojima se nalaze dva do tri operativca, koji osmatraju šta se dešava na terenu, izveštaju operativni centar i u slučaju potrebe dolaze na mesto incidenta i pružaju pomoć HRT i REP vozilima.

Radi lakšeg delovanja i što bržeg reagovanja u slučaju potrebe, gradska teritorija Njujorka je podeljena na 11 operativnih zona u kojima se nalaze timovi ESU, poznati kao Timovi za hitne intervencije – ESS (Emergency Service Squads). Prema gradskim oblastima, po dva ESS tima pokrivaju teritorije Menhetna, Bronksa, Stejten Ajlenda, Bruklina i Kvinsa, a ESS-11 je stacioniran u komandi ESU u Floyd Bennett Field, kao rezerva i pojačanje tamo gde je najpotrebnije.
U širem krugu opreme i uređaja neophodnih za intervencije na licu mesta u svakom trenutku, ESU raspolaže i sa 14 reflektora za osvetljavanje velike snage, raspoređenih po celoj teritoriji Njujorka, kojima za napajanje, u slučaju nužde, služe agregati za proizvodnju električne energije snage 60 Kw, 90 Kw, 100 Kw i 200 Kw. Za istu svrhu služe i 4 mobilna reflektora montirana na vozilima – MLG (Mobile Light Generators), ali i kamion sa mobilnim agregatom za proizvodnju struje jačine 100 Kw – tzv. MALT (Mobile Auxiliary Light Truck). Osim toga, i teški HRT-ovi raspolažu sa po jednim agregatom jačine 25 Kw i hidrauličnim rotacionim reflektorom za osvetljenje mesta udesa ili kriminalnog dela.
Kada dođe do rizičnih situacija sa upotrebom oružja – uzimanja talaca, hapšenja naoružane kriminalne bande i terorista ili deblokiranja objekta u kome se zabarikadiralo opasno i naoružano lice, u akciju stupaju specijalci iz SWAT tima ESU poznatog po skraćenici CIRC – Sposobnost reagovanja u kritičnim situacijama (Critical Incident Response Capacity). CIRC je opremljen specijalnim lako oklopljenim interventnim vozilima Lenco BearCat i Peacekeeper, koji prevoze ljudstvo i komplet neophodne opreme (bričing oprema, pancirni štitovi, tehnički uređaji, naoružanje i dr.). Pripadnici CIRC-a, koji pretežno čine iskusni policajci iz Biroa za kontrolu organizovanog kriminala i Jedinice za vatreno naoružanje, prolaze kompletan trening u CQB i MOUT (Military Operations in Urban Terrain), kao i ostali SWAT timovi u SAD. Jezgro tima čini mala grupa koja je stalno prisutna i radi na ovim poslovima, ali se veći deo, ako zatreba, angažuje vrlo brzo sa svojih redovnih zadataka u matičnim službama. Međutim, njihova obuka za SWAT zadatke je stalni proces, posebno vikendima u centru za obuku u Rodmans Neku i dobro su uvežbani za akcije po pozivu, što je već mnogo puta provereno u praksi.

Da bi obavljala svoj posao uspešno i zaštitila građane i imovinu od novih napada terorista, koji stalno menjaju taktiku i metode delovanja, NYPD je počela veoma uspešno da primenjuje novi proaktivni i preventivni način delovanja u protivterorističkoj borbi, koji se zasniva na sprečavanju i razbijanju terorističkih zavera pre nego što se napad dogodi. Na prvi pogled to izgleda lako, ali je u praksi teško ostvarivo, jer policija mora da vodi računa i uskladi ostvarivanje maksimalne bezbednosti i zaštite, s jedne strane i poštovanje građanskih prava i sloboda, s druge strane. Ključnu ulogu u ovom osetljivom poslu obavljaju, pored SOD i ESU, Obaveštajno odeljenje (Intelligence Division) i Protivteroristički biro (Counter-Terrorism Bureau) NYPD, koji prate i procenjuju potencijalne opasnosti, analiziraju informacije, rade izveštaje i upozorenja i prosleđuju ih komandi policije i ostalim službama i jedinicama, kako u okviru NYPD, tako i drugim državnim strukturama, ali i sprovode istražne radnje i postupke.
Njujorški policajci imaju svoje oficire za vezu u 11 gradova širom sveta, radi brže i lakše saradnje sa domaćim policijskim snagama i direktne razmene informacija, a sve u cilju blagovremenog reagovanja na moguću terorističku opasnost. Po potrebi idu i u druge delove sveta, tamo gde su se desili teroristički napadi, radi prikupljanja iskustava i usavršavanja protivterorističke taktike. Tako su vrlo brzo bili na mestu napada na vozove u Madridu 2005. godine, sistem javnog prevoza u Londonu 2006. godine, na hotele i železničku stanicu u Mumbaju 2010. godine. Mnoge korisne pouke su izvučene iz napada bombaša samoubica, automobila bombi i IED napada sa avganistanskih i iračkih pijaca i puteva, na kojima su boravili i njujorški policajci u sastavu međunarodnih snaga.
Sve se radi i preduzima da se u Njujorku više ne ponovi ništa slično kao 11. septembra 2001. Upravo zbog toga moto ESU i glasi: “U vašoj službi… bilo šta, bilo kad, bilo gde!”
D. Džamić