Operacija “Neptunovo koplje” – ubistvo Osame bin Ladena (2)

Helikopteri iz 160. puka za specijalne operacije (160. SOAR) sa 79 mornaričkih foka (US Navy SEAL) iz elitnog “Crvenog skvadrona” protivterorističke Grupe za intervencije – DEVGRU (Development Group), bivši SEAL Tim VI, krenuli su posle ponoći 1. maja 2011. iz američke baze Džalalabad u Avganistanu, pod zaštitom mraka u pravcu Abotabada u susednom Pakistanu. Meta – vođa Al Kaide, Osama bin Laden. Grupa za likvidaciju transportovana je u misiju sa četiri helikoptera. Dva transportna činuka (Chinook) prevoze komandni tim, veziste, sanitetski tim i rezervne snage, dok se napadački tim nalazi u dva Black Hawka, podeljen u dva podtima, svaki jačine 12 foka. Pojedini izvori tvrde da su bili prisutni i neki članovi odreda Delta Force, ali za to ne postoje zvanične potvrde.

Prvi cilj operacije “Neptunovo koplje” (Neptune Spear) bio je izbegavanje radara pakistanske PVO. Ako grupu foka otkriju pre nego što stigne do cilja, armija Pakistana bi mogla brzo da pošalje lovce i kopnene snage da presretnu uljeze i tako upropaste operaciju. Američka vojska takođe drži grupu lovačkih aviona u pripravnosti za reagovanje, podržanu eskadrilom drugih aviona različite namene – za osmatranje, izviđanje, komunikacije i komandovanje, elektronsko ometanje i drugo (AWACS, JSTARS i sl.).
Da bi uspeh planiranog poduhvata bio zagarantovan, putanja leta i kretanja helikoptera od Džalalabada do Abotabada, duga 250 km, detaljno je skenirana i analizirana, kako bi se izbegle pakistanske radarske stanice. Piloti helikoptera koristili su uređaje za noćno osmatranje i termovizijsku opremu, koja omogućava da lete na maloj visini, koristeći konfiguraciju terena za skrivanje radarskog odraza helikoptera.

Ipak, ovaj tim mornaričkih specijalaca u misiji od najvećeg državnog značaja ima “keca u rukavu” – nevidljive (stealth) helikoptere Black Hawk, usavršenu verziju modela za specijalne operacije MH-60, koji predstavljaju dobro čuvanu tajnu. Ovi futuristički helikopteri su prilično slični modelu Boeing Sikorsky RAH-66 Comanche, eksperimentalnom stealth helikopteru koji je ukinut 2004. u fazi ispitivanja. Sada se, međutim, pokazalo da projekat nije u potpunosti napušten, već je preusmeren na usavršavanje drugog, već postojećeg modela. Nevidljivi Black Hawk ima konstrukciju od posebnog materijala, senzore za smanjenje i upijanje radarskih talasa, uređaj za hlađenje izduvnog sistema motora i smanjenje buke elise. Zbog svih ovih unapređenja, jedan primerak ovog super-helikoptera košta oko 60 miliona dolara.

Posle 90 minuta leta, dva Black Hawka neprimećeni su stigli don bin Ladenovog skrovišta u Abotabadu. Činuci su lebdeli u blizini, spremni za slučaj da stvari krenu loše. A baš to se desilo. Plan predviđa da jedan Black Hawk nadleti iznad kuće i da se tim komandosa spusti niz uže tehnikom fast rop na ravan krov i krene u čišćenje objekta odozgore na dole. To je bio deo tima koji je trebalo prvi da se suoči sa bin Ladenom, jer su obaveštajni podaci govorili da se on nalazi na trećem spratu. Iz drugog helikoptera, takođe niz uže, spustio bi se u dvorište drugi tim, koji će ući kroz vrata u prizemlju, sa zadatkom da čisti unutrašnjost kuće od dole na gore. Ovakvom taktikom objekat se brzo stavlja pod kontrolu, a ljudi koji su unutra u klopci su iz oba pravca. Ali, to je bio samo plan, koji nije izdržao sudar sa stvarnošću, kako to već biva. Black Hawk koji je trebalo da spusti tim u dvorište, imao je problema, odjednom je počeo naglo da propada i nekontrolisano je “tresnuo” u dvorište, pri čemu je rep letelice udario u zid dvorišta visok između 3 i 3,5 metara. Bio je teško oštećen i nije više mogao da leti, ali nije bilo povređenih. Tako je počelo da se dešava ono čega su se u štabu akcije najviše pribojavali.

Za tren oka, misija je odjednom u opasnosti da doživi debakl! U sobi za vanredne situacije u Beloj kući u Vašingtonu, sa strahom se sećaju Mogadiša 1993. (“Pad Crnog jastreba”) i Irana 1980. (operacija “Eagle Claw”), dok predsednik Obama i tim njegovih najbližih saradnika posmatraju prenos operacije uživo i bez tona sa bespilotne letelice. Ova scena je ostala zabeležena na čuvenoj fotografiji, na kojoj se vidi Hilari Klinton kako drži ruku preko usta, dok Obama i potpredsednik Bajden krajnje zabrinuto gledaju u ekran na kome su pratili direktan prenos operacije.

Odstupajući od prvobitnog plana, drugi Black Hawk (koji je trebalo da lebdi iznad krova), prizemljio se izvan ograđenog dvorišta na čistinu ispred kuće. Pošto su teška metalna vrata ulazne kapije bila zaključana, razvalili su ih eksplozivom i tako ušli u dvorište, gde su se spojili sa prvim timom. Foke sa sobom nose i kamere koje snimaju tok cele operacije, kao i opto-elektronske naočare za gledanje u mraku. Svaki specijalac je imao i fotografije i opise stanara i raspored stanovanja u kući, koji im je pripremila CIA. U timu je i jedan posebno obučeni pas rase belgijski ovčar malinoa. Psi su veoma korisni u ovakvim akcijama – mogu da otkriju ekploziv i skrivene bombe, a u slučaju da se u kući nalazi bunker u kome se krije neka osoba, psi mogu da ga nanjuše.
Buka koju su helikopteri napravili probudila je bin Ladena i njegove kurire, ali i ljude iz okoline, koji su počeli da se okupljaju ispred kuće. Smirivali su ih Pakistanci, agenti CIA, koji su držali pod kontrolom i policajce koji su pristigli. Specijalci su se podelili u dva tima, prvi je krenuo na trospratnu kuću, a drugi se uputio ka gostinskoj kući – pomoćnom objektu u dvorištu. Odatle je na njih iz “kalašnjikova” prvi zapucao Abu Ahmed Al Kuvajti – Osamin verni kurir, koga su odmah ubili. Bin Ladenova porodica živela je na drugom i trećem spratu velike kuće, sa zasebnim ulazom sa severne strane. Trospratni objekat je predstavljao lavirint sa hodnicima koji su se račvali, povezanih prostorija, lažnih vrata, neki ulazi su bili zazidani ciglama. Izgrađen je 2005. posebno za potrebe skrivanja Osame bin Badena i njegove porodice, projektovan tako da se eventualni napadači što više zbune i da se dobije na vremenu za bekstvo. Zbog toga je ovo bio jedan od najtežih mogućih zadataka za specijalce.
Iz prizemlja su krenuli da čiste prvi sprat, na kome se iz jedne od soba ponovo začuo rafal iz “kalašnjikova”. Specijalci su uzvratili i čovek, za koga se kasnije ispostavilo da je Abrar, brat već ubijenog Ahmeda al Kuvajtija, bio je ranjen. Kada su ušli u sobu, žena se isprečila, pokušavajući da ga zaštiti, ali su ih rafali iz pušaka Heckler Koch 416 oboje ubili. Na kraju hodnika naleteli su na zaključana vrata, koja su blokirala prolaz na drugi sprat, pa su morali da ih razvale. Na drugom spratu se ukazao dug hodnik sa četvoro bočnih vrata i terasom na kraju.

Obaveštajni podaci su govorili da najviše četiri muškarca žive u kući. Kada je sa stepeništa između drugog i trećeg sprata provirila glava mladića, bilo je jasno da je to bin Ladenov sin Kalid. Specijalac koji se nalazio na čelu pozvao ga je po imenu, Kalid je provirio i – tu se okončao njegov mladi život, metak ga je pogodio u glavu. Kalid je imao “kalašnjikov” i sa pozicije na kojoj se nalazio mogao je ozbiljno da ih ugrozi i zadrži, ali to nije uspeo da uradi. Put ka trećem spratu bio je otvoren. Jedini preostali muškarac u kući bio je bin Laden, za koga su koristili kodirano ime Džeronimo. Nisu znali šta da očekuju, jer je najtraženiji terorista do tada imao dovoljno vremena da se lati oružja ili da opaše samoubilački pojas.
U prvoj trojci koja se penjala stepenicama ka trećem spratu, bio je i Met Bisonet, koji je pod pseudonimom Mark Oven o ovoj operaciji objavio knjigu “Nimalo lak dan” (No Easy Day). U njoj je opisao da su na pet stopa od vrha stepeništa čuli korake i zvuk repetiranja puške. Ugledali su čoveka koji je provirivao kroz jedna vrata, čelni specijalac je opalio kratki rafal u njegovom pravcu, nakon čega je čovek nestao unutra. Bio je to bin Laden, koga je jedan metak ipak pogodio u glavu. Odmah su upali u tu sobu, zatekli su ga na podu u samrtnom ropcu, u lokvi krvi, a ispred njega su stajale dve žene, koje su histerično plakale i vrištale. Najmlađa žena Amal (peta po redu), ga je štitila i nasrnula na čoveka koji je pucao. On je sklonio pušku, uhvatio obe žene za ruke i odvukao ih u ugao. Osama je bio pogođen u desnu stranu glave, krv i mozak curili su iz lobanje.
– Drugi napadač i ja usmerili smo lasere ka njegovim grudima i ispalili nekoliko hitaca, koji su ga zakovali za pod. Telo je ostalo beživotno – opisuje Bisonet. Bilo je mračno, teško se razaznavalo čovekovo lice, pa je upalio baterijsku lampu na šlemu.
– Čovekovo lice bilo je unakaženo i obliveno krvlju. Rupa na čelu odnela mu je pola lobanje. Grudi su mu se rascepile od metaka. Ležao je u lokvi krvi, koja se širila.

U sobi je bilo i troje dece, koji su kao i žene, bili u stanju potpunog šoka. Kod sebe bin Laden nije imao nikakvo oružje, osim što je njegov dobro poznati kratki “kalašnjikov” stajao u uglu sobe. To je bila “operacija ubistvo” – napisao je Met Bisonet i objasnio da nije postojala želja (a verovatno ni naredba), da bin Laden bude uhvaćen živ.
Specijalci su bili u zgradi oko 20 minuta, ali misija je bila daleko od završetka. Bilo je potrebno na licu mesta uraditi pozitivnu identifikaciju ubijenog. Obrisali su mu krv sa lica i glave, napravili nekoliko snimaka i uzeli dva kompleta uzoraka krvi i genetskog materija. Tada je i jedna od bin Ladenovih ćerkica potvrdila njegov identitet, a onda je to učinila i jedna od žena. Zatim je telo ubačeno u gumenu vreću i odneto u prizemlje. Da bi izmerili visinu Osame, koji je bio visok oko 190 cm, pošto nisu imali metar-traku, jedan od specijalaca, visok oko 185 cm, legao je pored tela ubijenog, koje je zaista bilo više za desetak centimetara. Tada je jedan od članova tima javio radio-vezom: – Za Boga i otadžbinu, Džeronimo! Džeronimo! Džeronimo!. – I direktor CIA Leon Paneta javlja Beloj kući i predsedniku Obami: – Džeronimo, E-K-I-A (Enemy-Kill-In-Action – neprijatelj ubijen u akciji). – Pretražili su kuću i poneli kompjutersku opremu, DVD-ije, dnevnike i neke lične predmete. Bin Ladenovo telo preneli su u preostali Black Hawk koji je zajedno sa jednim helikopterom Chinook čekao napolju. U srušeni helikopter postavili su eksploziv i uništili ga nakon poletanja. Snažna eksplozija i vatra u sred noći uzbudili su pakistansku policiju i vojsku.
Jurišni tim foka je ušao i izašao iz kuće za 38 minuta i obavio posao bez gubitaka u sopstvenim redovima. U kući je ostalo više od 12 dece i žena i 4 leša (kurir Al Kuvajti, njegov brat Abrar, bratova žena i bin Ladenov sin Kalid). U sobi za vanredne situacije u Vašingtonu, predsednik Obama je izgovorio reči koje su svi čekali: – Gotovo je! – Sledio je postupak dokazivanja da je to zaista telo vođe Al Kaide. FBI je analizirao DNK Osamine polubraće i polusestara i dobio potvrdne rezultate. Tek nakon toga, u 23.35 časova u nedelju 1. maja 2011. godine, predsednik Obama obratio se javnosti specijalnim saopštenjem: – Večeras mogu da izvestim američki narod i ceo svet da su SAD izvele operaciju u kojoj je ubijen najtraženiji terorista sveta, Osama bin Laden, vođa Al Kaide. Terorista koji je odgovoran za smrt hiljada nevinih ljudi, žena i dece. Mali tim Amerikanaca, izveo je operaciju vodeći računa da se izbegnu civilne žrtve. Posle pucnjave, ubili su bin Ladena i preuzeli njegovo telo… Pravda je izvršena!

Uspeh i rezultati operacije “Neptunovo koplje” sežu mnogo dalje od samog čina ubistva bin Ladena. Foke su sa sobom ponele gomilu dragocenih stvari, dokumentacije, podataka, pravi “sanduk sa blagom” u kome se, između ostalog, nalazilo i 10 hard drajvova, 5 računara, preko 100 uređaja za pohranjivanje podataka u vidu diskova, DVD i USB memorija. Obaveštajne službe dobile su obilje važnih informacija o terorističkim planovima, načinu rada i funkcionisanja Al Kaidine mreže u svetu, kanalima finansiranja i komunikacije između podružnica i ćelija u svetu.
Posle prvih pregleda i analize pisanog i digitalnog materijala, uključujući i bin Ladenove dnevnike, dobijen je uvid u moguće napade Al Kaide, kao što su planovi za napade na pruge i vozove u SAD, a CIA je dobila mnoštvo video materijala. Najbolju potvrdu korisnosti ovih informacija i dokumentacije predstavlja lista visokih komandanata i operativaca Al Kaide, likvidiranih širom sveta u mesecima posle ubistva bin Ladena. Po svim važnim elementima, operacija “Neptunovo koplje” opravdano može da se oceni kao jedna od najznačajnijih operacija specijalnih snaga od Drugog svetskog rata.
D. Džamić

Sahrana u moru
Posle zvaničnog saopštenj o likvidaciji bin Ladena, počela su slavlja ljudi na ulicama većih američkih gradova. Međutim poslednje faze misije još uvek su trajale. Mornaričke foke iz DEVGRU prenele su bin Ladenovo telo u američku bazu u Džalalabadu u Avganistanu, gde je telo video i admiral Bil Mekrejven, komandant Združene komande za specijalne operacije (JSOC), koji je lično hteo da se uveri da je američki “državni neprijatelj broj 1” mrtav. Odatle je telo prebačeno na nosač aviona USS “Carl Vinson” (CVN 70), koji se nalazio u vodama Arabijskog mora, u kome je izvršena sahrana (telo umotano u beli čaršav, sa palube je niz jednu dasku gurnuto u vodu). Ovim činom izbegnuta je jedna važna stvar – nema groba i mesta oko kojeg bi se okupljali budući džihadisti i teroristi.