Oštar odgovor terorizmu

Bombaš samoubica aktivirao je eksplozivnu napravu na ulazu u američku ambasadu u Ankari, pri čemu je poginuo jedan pripadnik obezbeđenja – a dve osobe su teško ranjene. Eksplozija se desila 1. februara ove godine na pomoćnom ulazu, ispred prijavnice obezbeđenja na ulazu u odeljenje za vize ambasade. Bombaš-samoubica je prišao prijavnici da nešto upita i onda je detonirao bombu. Zahvaljujući dobro organizovanim merama obezbeđenja i budnosti stražara, izbegnuta je veća tragedija. Napadač je pripadnik ekstremističke levičarske organizacije “Revolucionarna narodno oslobodilačka partija-front” – DHKP-C. Turska policija je mesec dana pre napada, uhapsila oko stotinu pripadnika ove organizacije. Tom prilikom zaplenjena je dokumentacija koja otkriva planove ubistava političara, sudija, tužilaca i zvaničnika policije.
I ranije su američka i druga strana diplomatsko-konzularna predstavništva, kompanije i banke u Turskoj bili na meti terorista. Trojica naoružanih napadača i tri policajca, poginuli su 9. jula 2008, u Istanbulu, u pucnjavi ispred zgrade konzulata SAD, dobro štićenog kompleksa koji je napravljen 2003. Jedan policajac je ubijen na licu mesta, dok su dvojica preminula od rana u obližnjoj bolnici, a bilo je i ranjenih policajaca i slučajnih prolaznika. Prvo je otvorena vatra iz automobila na policijsku kućicu (prijavnicu) ispred konzulata, a zatim su policajci uzvratili. Napadači su bili naoružani pištoljima i pumparicama, očevici su ih opisali kao ljude “duge kose i brade”, a istraga je ubrzo pokazala da su pripadali Al Kaidi. Razmena vatre trajala je oko 15 minuta, trojica napadača su ubijena, a četvrti koji je vozio, pobegao je kolima i uhapšen je kasnije.

Ova dva teroristička napada koje su izvele dve terorističke organizacije koje imaju sasvim suprotne ciljeve i ideološke platforme, pokazuju sa kakvim su sve opasnostima suočene bezbednosne i policijske snage Turske, u nastojanjima da očuvaju mir i bezbednost u zemlji.
Tuska nacionalna policija – TNP (Turkish National Police), koja zapošljava skoro 228.000 policajaca, deluje u gradovima i centrima provincija, a Žandarmerija u ruralnim delovima zemlje, posebno u pograničnom pojasu. Ovom spisku treba dodati i Obalsku stražu koja je odgovorna za kontrolu i bezbednost teritorijalnih voda, brodskog saobraćaja i priobalnog pojasa. Komanda turske policije, koja se nalazi u Ankari, zove se Glavna direkcija bezbednosti – EGM (Emniyet Genel Mudurlugu) i ona se u Turskoj označava kao “centralni nivo”. Zatim dolaze policijske strukture na nivou provincija, pa okruga i na kraju velikih gradskih centara i opština. Svaka provincija i okrug (regionalna oblast) takođe imaju svoje policijske uprave (Il Emiyet Mudurlugu). Na taj način organizacija policije ima centralizovanu hijerarhiju sličnu onoj u turskim oružanim snagama.


Teritorija Turske podeljena je na provincije (ukupno 81 u kojima postoje 834 policijske stanice) i na okruge. Policijske snage u provincijama deluju pod komandom guvernera provincije (vali) i guvernera okruga (kaymakam). Ovi civilni (politički) administratori (mulki amir) u saradnji sa šefovima lokalnih policijskih i žandarmerijskih snaga, odgovorni su za bezbednost, javni red i mir u okruzima i gradovima. Žandarmerija (Jandarma), predstavlja posebnu bezbednosnu (poluvojnu) formaciju podređenu MUP, koja ima vojnu strukturu. Obučava je i snabdeva vojska, ali obavlja zadatke i poslove iz nadležnosti policije, pre svega vezano za kontrolu teritorije. Njena organizacija i dužnosti slične su onima koje imaju francuska Žandarmerija ili italijanski Karabinjeri. Područje nadležnosti žandarmerije je van velikih gradskih centara, uglavnom u seoskim i pograničnim područjima, gde su broj i gustina stanovništva mali, a stopa kriminala visoka (ovo se posebno odnosi na područje Jugoistočne Anadolije na kome deluju kurdski separatisti), gde se teroristički akti vrše svaki dan u gradovima i van njih. Većina turističkih mesta je takođe u nadležnosti žandarmerije, jer je prosečan broj stanovnika u tim mestima nedovoljno visok da bi potpali pod policijska odeljenja. Žandarmerija u sastavu ima i saobraćajnu policiju (Jandarma Trafik) sličnu onoj koja postoji i u okviru redovne policije, ali je ona raspoređena van velikih gradova, slično američkoj policiji na autoputevima (Highway Patrol).

Protivterorističke operacije sprovode specijalizovane službe i jedinice Turske nacionalne policije – TNP u urbanim područjima, a Žandarmerija u ruralnim područjima, ali radom na oba nivoa koordinira Ministarstvo unutrašnjih poslova. Protivterorističke i jedinice specijalnih snaga u nadležnosti provincijskih policijskih i žandarmerisjkih odeljenja sprovode protivterorističke operacije na terenu. Što se tiče TNP, protivterorističke zadatke uglavnom sprovode tri nadležne specijalizovane službe – Odsek za borbu protiv terorizma, Obaveštajni odsek i Odsek za specijalne operacije. Ovi odseci su organizovani i na centralnom nivou (u okviru glavnog štaba policije – Glavne dierekcije bezbednosti TNP u Ankari) i na nivou provincija, tako što navedeni odseci imaju svoje ispostave (detašmane i odeljenja) na nivou ogranaka u provincijama i na nivou kancelarija u okruzima. Na taj način je antiteroristička borba organizaciono uobličena i pokriva celokupnu teritoriju zemlje sa stručnim kadrom i snagama.
Specijalne jedinice policije iz sastava Odseka za specijalne operacije, sprovode ofanzivne i borbene operacije protiv terorističkih grupa i pojedinica, a ponekad učestvuju i u operacijama u ruralnim područjima. Stručne kriminalističke službe iz Odseka za borbu protiv terorizma istražuju terorističke incidente, prikupljaju dokaze, pritvaraju osumnjičene i učestvuju u sprovođenju sudskih procesa. Obaveštajni odsek i njegovi ogranci u provincijama i kancelarije u okruzima, prikupljaju obaveštajne podatke o protivterorizmu, prave analize i procene i pružaju obaveštajnu podršku operativnim jedinicama Odseka za specijalne operacije u njihovim protivterorističkim aktivnostima.
U sastavu Odseka za specijalne operacije, Glavne direkcije bezbednosti TNP, postoje Timovi za specijalne operacije – Ozel Harekat, namenjeni za protivterorističku borbu, rešavanje talačkih situacija, hapšenje članova organizovanih kriminalnih grupa, intervencije u slučajevima barikadiranja opasnih i naoružanih pojedinica kombinovanih sa talačkim situaicijama, obezbeđenje važnih ličnosti i skupova, obezbeđenje transporta opasnih kriminalaca i drugo. U suštini, radi se o više manjih jedinica veličine voda do čete, formiranih 1983. kao deo tadašnjeg Odseka za specijalne operacije (Ozel Harekat Sube Mudurlugu), raspoređenih u administrativnim centrima širom teritorije Turske, sa jedinstvenom komandom.


I u sastavu turske Žandarmerije postoje tri čete za specijalne operacije – JOH (Jandarma Ozel Harekat), slične namene i zadataka koje imaju i njihove policijske kolege. Članovi ovih jedinica prolaze opsežnu obuku u žandarmerijskoj školi u Foki, a obučavaju ih i odabrani vojni instruktori. Sve tri čete deluju pod direktivom policijskih komandi u provincijama i okruzima kojima su dodeljeni, ali dobijaju i zadatke direktno od Komande žandarmerije u Ankari.

Turska predstavlja zemlju koja je veoma ugrožena od terorizma različitih grupa i organizacija i to dugi niz godina, pa zato raspolaže jakim i dobro organizovanim službama i jedinicama za protivterorističku borbu, koje imaju veliko iskustvo u ovoj oblasti. Terorističke organizacije koje su trenutno aktivne u Turskoj se mogu podeliti u tri glavne kategorije: separatističke terorističke organizacije (kurdski Kongra Gel – nekadašnja Radnička partija Kurdistana – PKK/KCK), levičarske terorističke organizacije (Revolucionarna narodno oslobodilačka partija-front DHKP/C), terorističke organizacije koje su zasnovane na verskoj osnovi (Hezbolah) i terorističke grupe povezane sa međunarodnom mrežom Al Kaida. Najveću u najtrajniju opasnost, svakako, predstavljaju kurdski separatisti.
Zvanična Ankara optužuje Radničku partiju Kurdistana – PKK (Partiya Karkeren Kurdistan), koja je na listi terorističkih organizacija SAD i Evropske Unije, za smrt više od 40.000 ljudi, otkako je 1984. počela borbu za stvaranje nezavisne kurdske države na jugoistoku Turske. Tačnije, samostalna država Kurdistan sastojala bi se od otcepljenih delova teritorije tri države koje naseljavaju Kurdi – Turske, Iraka i Sirije. Radi ostvarenja tog cilja, PKK je formirala čitav niz baza u blizini tursko-iračke granice, u vrlo nepristupačnoj planinskoj oblasti, tridesetak kilometara u dubini iračkog Kurdistana. Iz tih baza PKK izvodi oružane akcije, protiv turskih snaga bezbednosti u unutrašnjosti Turske. U više navrata, Ankara je zahtevala od iračke vlade da pristupi rešavanju ovog problema i rasformira baze PKK na svojoj teritoriji. Ali, usled etničke solidarnosti, političke partije i lokalne vlasti iračkih Kurda nisu skoro ništa uradile po tom pitanju. Zato turske snage bezbednosti (vojska, žandarmerija i specijalna policija) bombarduju baze PKK iz vazduha, a sprovode i veoma opsežne vojne intervencije i upade na teritoriju sverenog Iraka, u cilju uništenja baza i uporišta kurdskih gerilaca.
Kako izgleda ta dugogodišnja tursko-kurdska borba, ilustruje jedan od skorašnjih krvavih događaja: sredinom septembra 2012, kurdski pobunjenici ispalili su raketu na konvoj turske vojske na jugoistoku Turske i ubili deset vojnika, a 70 ranili. Konvoj se kretao između pokrajina Bingol i Mus, kada je autobus pun vojnika pogođen raketom koju su iz ručnog bacača RPG ispalili pripadnici PKK. Turska vojska je uzvratila hitnom operacijom uz podršku avijacije koja je tukla po ciljevima PKK na širem području. Napad je usledio samo dan pošto je turski premijer Redžep Tajip Erdogan izjavio da je 500 kurdskih pobunjenika ubijeno u proteklih mesec dana u antiterorističkim operacijama!

Antiteroristička akademija (Anti-Terrorism Academy – ATAC) formirana je 2010. kao posebna obrazovna specijalizovana ustanova u okviru TNP (nezavisno od policijskih akademija). Ima za cilj obuku i obrazovanje kadra koji se bavi borbom protiv terorizma, u skladu sa nacionalnim i međunarodnim principima, zasnovanim na dokritnarnim i političkim stavovima Turske države, nacionalne policije i Protivterorističkog odseka. Jedan od zadataka ATAC je i da pruži stručno usavršavanje i međunarodnu obuku za strane službe bezbednosti i specijalne jedinice ili međunarodne organizacije, kroz stručna usavršavanja, seminare, sastanke i radionice u oblasti borbe protiv terorizma. ATAC takođe upućuje instruktore i izvodi obuke i predavanja za druge bezbednosne službe u Turskoj i inostranstvu. U cilju razvijanja međunarodne saradnje i razmene informacija i iskustava u borbi protiv terorizma, treninzi se sprovode za učesnike kako iz TNP, tako i za pripadnike stranih policijskih organizacija, posebno sa Balkana, Bliskog Istoka, Azije i Afrike.
Turske obaveštajne i kontraobaveštajne operacije sprovodi više organizacija i službi koje deluju koordinisano. I policija i žandarmerija u svom sastavu imaju Obaveštajno odeljenje koje prikuplja informacije u oblasti terorizma i teškog kriminala, analizira ih i pravi odgovarajuće procene stanja i ugroženosti za rukovodstvo policije i državni vrh. Takođe, na nivou Generalštaba turskih oružanih snaga deluje Obaveštajna služba, koja ima centralu u Ankari i obaveštajne uprave u sva tri vida vojske (kopnena vojska, vazduhoplovstvo i mornarica). Centralnu obaveštajnu agenciju u Turskoj predstavlja Nacionalna obaveštajna organizacija (Milli İstihbarat Teşkilati – MIT), koja sprovodi glavni deo obaveštajnih operacija. Direktor MIT (MİT Mustesari) je direktno odgovoran premijeru Turske.
D. Džamić

 

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Pročitajte još