Podvodni komandosi

Škola za ronioce specijalnih jedinica „John F. Kennedy“, stacionirana na Key Westu, u američkoj saveznoj državi Florida, osnovana je još davne 1964. U to vreme, prepoznata je potreba za školovanjem visokoobučenih ronilaca tzv. Special forces Operational Detachment Alpha – ODA, poznati i kao A -Teams. One su osnovna jedinica u okviru čete specijalnih jedinica. Danas se obuka u školi JFK proširila na više službi specijalnih jedinica, različitih rodova oružanih snaga SAD. To se, pre svega, odnosi na pripadnike mornaričkih Foka, odnosno Seal timova, tzv. Deep-Sea Divers (ronioci za velike dubine) i rendžere kopnene vojske. Svaka od spomenutih službi pohađa vrlo temeljnu i tešku obuku, specijalizovanu za određeno podneblje i uslove, pre svega infiltracije morskim putem.


Veoma važan kurs je savladavanje stranih jezika. Postoji i više drugih kurseva, u šest različitih oblasti, uključujući i „slobodan pad“ – kombinacija infiltracije vazdušnim i morskim putem i borbeno ronjenje. Kursevi se održavaju pet puta godišnje, a svaki traje po 40 dana. Održavaju se uz vođenje i nadzor instruktora koji dolaze iz kopnene vojske, ratnog vazduhoplovstva i mornarice. Osnovni kurs se naziva Combat Diver Qualification Course – CDQC. Ukoliko kandidat pokaže tražene sposobnosti i postoji potreba, mogu da se završe i još dva kursa za instruktore, koji će da drže određene segmente CDQC: Combat Diver Supervisor Course – CDSC i Combat Diver Medical Technician course – CDMT.
Tokom kursa CDQC, kandidati ili kako ih još nazivaju studenti, uče osnove ronjenja. Obuka podrazumeva podvodno traganje i spasavanje, dejstva iz podmornica (izlazak i ulazak), pretrage brodskih korita, dnevnu i noćnu pomorsku navigaciju i konačno, proučavanje i savladavanje tehnika infiltracije. U selekciji tokom ove faze otpadne oko 20 % kandidata. Naravno, postoje i preduslovi koje kandidati moraju da ispune i pre selekcije. Prvi je da je kandidat muškarac, visine i težine u određenim granicama propisanim standardom, već u vojnoj službi – aktivnoj ili rezervnoj. Pored toga, potrebno je da prođe test fizičke spremnosti i zdravstveni pregled.
Prve nedelje obuka se izvršava u bazenima i tanku dubine 15 m. Sve vreme se procenjuje izdržljivost kandidata i u fizičkom i psihičkom smislu. Ovo nije samo praćenje koliko vremena kandidat može bez vazduha, već i konstantno ometanje od strane posebno obučenih instruktora, koji kandidatima tokom simuliranih misija otimaju peraja, maske i kvare regulatore protoka vazduha na opremi za podvodno disanje. Zatim, tegovi i drugi delovi opreme se bacaju na dno bazena dubine 3 m i od kandidata se očekuje da izranja samo sa jednim udisajem vazduha. Posle „pronalaženja“ opreme, sledi jedan vrlo naporan čas konstantnog ronjenja, prekidanog „krađama“ i „kvarenjem“ opreme. Ukoliko kandidat izgubi prisebnost tokom bilo kog segmenta ovih testova, gubi pravo na dalje školovanje.


U ovaj segment obuke, uključeno je ronjenje na dubinama i do 40 m, isplivavanje bez opreme iz dubine 15 m sa jednim udisajem, gde se posebna pažnja posvećuje pravilnom izdisavanju. To je ključ uspeha u ovom slučaju, jer može da dođe do ozbiljnih oštećenja pluća. Dužine tokom kojih se roni variraju od 500 do čak 3000 m. Ukupno, kada se saberu sve podvodne „rute“, kandidati prerone oko 50 km tokom celog testa!


Obuka se sprovodi i u podvodnoj, samostalnoj ili grupnoj navigaciji, gde je cilj pravilno pronalaženje mesta izranjanja. U početku su korišćeni uređaji za disanje tipa Emerson, ali su u kasnijem periodu zamenjeni CCR-1000. Danas se koriste Draeger LAR V, kod kojih se ne oslobađaju „izdajnički“ mehurići, što je ogroman korak napred u tehnologiji specijalne ronilačke opreme. Ovo je od posebnog značaja tokom budućih misija pripreme priobalnog područja za iskrcavanje glavnih snaga marinaca.
U pauzama između ronjenja, kandidati provode vreme u učionici. Tu se uče osnove psihologije i fizike ronjenja, tzv. tablice ronjenja, proučavaju se rane koje mogu da dobiju tokom ronjenja, uticaj plime i oseke, talasi i morske struje. Tokom 2004, dodati su novi kursevi, koji podrazumevaju taktičku navigaciju, obuku u dejstvu iz manjih čamaca – zodijaka ili kajaka i pomorskih vazdušnih operacija. Ove poslednje su, zapravo, misije traganja i spasavanja posada helikoptera i aviona iz vode, dejstvo iz čamaca koji se ispuštaju iz helikoptera.


Posle uspešno završene obuke u bazenima i učionicama, kandidati prelaze na praktičnu obuku do tada naučenog, u njihovom „prirodnom“ okruženju, na moru. Posebna pažnja se posvećuje navigaciji, sa minimalnim brojem orijentira. Na kraju CDQC, ostvaruje se završna vežba provere stečenih znanja, koja podrazumeva brojne dnevne i noćne testove (njihov tačan sadržaj se i ne zna). Naravno, posebna pažnja se posvećuje infiltraciji, ali i eksfiltraciji tj. prikrivenom izvlačenju iz zone dejstava (koja se mnogo ređe upotrebljava). U sklopu ovog testa je i veslanje sa „kolegom“ u gumenom čamcu zodiak, na daljini od 3,5 km po mraku, s tačnim pronalaženjem podmornice u koju bi trebalo da se ukrcaju. Dodatni kurs predstavlja tzv. Combat Waterborne Infiltration Course – CWIC i podrazumeva veoma napredne tehnike infiltracije, koje predstavljaju nadgradnju prethodno stečenih znanja.


U budućnosti se očekuje uključenje niza novih tehnologija u školi JFK, što će doneti ogroman napredak, u svakom pogledu. Prve među njima su integracija GPS tehnologije u podvodnu navigaciju. Takođe, očekuju se i prodor u oblasti podvodne komunikacije, pogonskih sistema… Sem očiglednih prednosti vezanih za omogućavanje pojedinih dostignuća moderne elektronike, novi, tanji materijali za ronilačka odela obezbeđuju smanjeno opterećenje ronioca, čime se povećava njegova pokretljivost ili broj komponenti koje može da ponese: naoružanje, borbeni komplet municije, dodatna oprema, transportni uređaji itd.
Povećanje značaja operacija infiltracije preko mora, danas se ogleda i u brojnosti ronilačkih timova u jedinicama za specijalne operacije, sa jednog na dva. Ova odluka, iznuđena realnošću, stavila je pred JFK školu veliko opterećenje, jer je veoma teško ostvariti cilj kompletnog obučavanja vojnika u tri različite veštine – dejstava s kopna, iz vazduha i ispod vode…

D.DŽ.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Pročitajte još