čelični favorit

Sklon sam da velika sečiva u startu proglasim za glomazna i nepotrebno teška. I Trail Master je takav, ali je u isto vreme jedan od najboljih serijski proizvedenih noževa koji sam imao priliku da isprobam

Danas svetski čuvena kalifornijska kompanija „Cold Steel“, pre četvrt veka bila je praktično nepoznata čak i na domaćem tržištu SAD. Ipak, to im nije smetalo da 1987. pred industriju noževa postave naizgled lak izazov: „Napravite bolji nož od našeg“! Iako je vlasnik firme Lynn Thompson momentalno dobio podrugljiv nadimak „Mohamed Ali nožarstva“ (aluzija na preteranu hvalisavost legendarnog boksera), pokazalo se da ovaj javni izazov nije samo isprazna reklama. Nož koji treba nadmašiti je njihov model Trail Master, a izazov je ostao otvoren već 25 godina – bez odgovora. Odavno sam želeo da isprobam mogućnosti ovog legendarnog noža. Ovih dana sam konačno mogao to i da uradim. Šta je to tako posebno?

Ručno brušenje
Trail Master (u slobodnom prevodu majstor tragač) je veliki nož dug 368 mm sa sečivom od 242 mm, debelim 8 mm. Uprkos masi od skoro pola kilograma (494 g) u ruci deluje lagano i spretno zahvaljujući veoma dobrom balansu, koji centar mase smešta na oko 2 cm ispred štitnika za prste. Samo sečivo izrađeno je od satenski finiširanog troslojnog laminata od nerđajućeg čelika nazvanog San Mai III, što asocira na čelik korišćen za japanske mačeve. Ipak, ovo je savremeni materijal koji se sastoji od dva sloja čelika C-420J2, između kojih je ubačen sloj kvalitetnijeg i mehanički boljeg VG-1, tvrdoće oko 56-58 RcH. Iako je sečivo veoma debelo, širina od 37 mm na najširem delu omogućila je da se ravnim brušenjem dobije mali ugao oštrice i odlična geometrija sečiva. Pritom, nož je ručnim brušenjem naoštren konveksno, tako da iznad reza nije ostalo previše materijala, što je česta greška kod proizvođača koji insistiraju na robustnim noževima sa jakim sečivom. Sam vrh je veoma snažan, materijal je skoro do samog kraja prilično debeo, ali je oštar poput igle a sa gornje strane nalazi se 90 mm duga lažna oštrica koja olakšava probijanje i može da se naoštri ukoliko to korisnik noža želi. Smatram da je važnija duboko zakrivljena, linija reza skoro kod samog vrha, koja drastično poboljšava sečenje materijala, bilo povlačenjem ili u udarcu. Ovaj „trbuh“ je odličan pri dranju ulova, ali i kod spremanja hrane. Uprkos veličini, sečivom mogu da se obave poslovi za koje su potrebni prilično precizni potezi. Štitnik za prste od poliranog nerđajućeg čelika je elipsastog oblika i debeo toliko, da bi zaustavio zamah srednjevekovnog mača. Dovoljno veliki da zaštiti prste, ali i dovoljno mali da ne smeta pri sečenju na kuninjskoj dasci. Zavaren je za usadnik noža koji se pruža do kraja rukohvata (tzv. full tang konstrukcija). Drška je presvučena mekim livenim polimerom kraton, veoma prijatnim na dodir, bez obzira na spoljnu temperaturu. Iako se prosto lepi za ruku, površina drške je udobno čekirana, a ovalni presek sprečava nož da se tokom rada okrene u šaci. Uz to, drška je na sredini diskretno sužena, pa se sa dobrom dozom sigurnosti, nožem može snažno zamahivati ili zabadati ga, bez bojazni da će ispasti iz ruke. Od pomoći je i otvor na kraju rukohvata, za provlačenje osiguravajućeg konopca. Više bih voleo dršku istog oblika, ali sa nekoliko milimetara većim obimom, jer se pri dužem radu šaka prilično umara dok steže tanji profil. Nož dolazi u fukcionalnoj i jednostavnoj futroli od čvrstog cordura platna, pa sve zajedno deluje vrlo elegantno, uprkos velikim dimenzijama.

Neuništiv i brutalan
Kada je objavljen izazov, „Cold Steel“ je postavio sledeće parametre: jednim udarcem presečen je svežanj od devet visećih manila konopaca, debljine jednog inča na oko 10 cm od kraja (da bi težina konopaca „pomagala“ zatezanjem). Nož je savijen pod uglom od 45 stepeni i tako ostavljen osam sati, a da nije pretrpeo trajnu deformaciju – nije se iskrivio. O nož u stegi okačena je šipka na kojoj su četiri muškaraca istovremeno radili zgibove, leđima noža razbijen je betonski blok, probijao je benzinsko bure i automobilski lim. Deset puta je presekao gredicu od suvog drveta dimenzija 5×10 cm i posle svega je mogao da brije! I sve ovo nije izveo ručno kovani custom nož, već velikoserijski proizvod. Iako su mnogi proizvođači tvrdili da će njihovi modeli „skinuti skalp“ Trail Masteru, to se do sada nije desilo. Istini za volju, kompanija ovu garanciju daje za svoj nož od karbonskog, alatnog čelika, koji je 250 dolara jeftiniji. Nerđajuća verzija košta 485 dolara (ali u Evropi u zavisnosti od marži i pohlepe prodavca, dostiže do vrtoglavih 600 evra) i za tu varijantu se garantuje presecanje 4 inča manile i savijanje pod 60 stepeni, jer nerđajući čelik ima lošije mehaničke osobine od alatnog.
Ja ipak nisam išao tako daleko u isprobavanju ovog noža. Prvi utisak je zadovoljavajući – nož izvađen iz kutije oštar je tako da brije. Razmišljao sam o sečenju žilavog, debelog materijala pa sam poslušao sugestiju jednog prijatelja. Uzeo sam staru kamionsku gumu i zaprepastio se sa kakvom lakoćom debelo sečivo sebi pravi put kroz materijal, koji se ne istroši ni posle više desetina hiljada kilometara trenja po asfaltu. Za petnaestak sekundi Trail Master je opkrojio spoljnu gumu po celom obimu! I nastavio da brije. Da bih proverio kako seče u udarcu, napunio sam dvolitarsku PVC flašu vodom i zamahnuo… Ovoga puta rez nije bio pravilan (direktan udarac, bez povlačenja sečiva), ali je cela flaša presečena a da nije oborena. Bio sam impresioniran. Upotrebio sam relativno meku borovinu, u koju sam snažno zabadao vrh sečiva a zatim ga „izvaljivao“ obarajući nož na stranu. Ovo jako opterećuje materijal na vrhu i veoma često dolazi do lomljenja. Nekoliko desetina zabadanja uz tzv. snap out, vrh nije ni osetio. Udarcima leđima sečiva umesto čekićem, mogu da se ukucaju debeli ekseri u tvrdo drvo. Za terenski nož u kampu, redovan zadatak je pravljenje ljuski za potpalu. Nakon svog maltretiranja Trail Master je i ovo odradio s lakoćom. Jedino što povelika masa i dimenzije sečiva prosto povuku šaku da snažnije zaseče u tvrdo drvo. Svejedno, dobićete samo malo deblje ljuske.

Završni test u kuhinji
Crni luk sa mnogobrojnim slojevima i tvrda šargarepa koja pod tupim sečivom puca, odličan su medijum za test upotrebljivosti noža za spremanje hrane. I tu je veliki bowie prošao odlično. Dobra geometrija sečiva dopušta da izrežete tako tanke komade, kroz koje možete da gledate. I posle svega – oštrica i dalje brije. Doduše, ne sa onakvom lakoćom kao na početku testa, ali brije.
Sklon sam da velika sečiva u startu proglasim za glomazna i nepotrebno teška. I Trail Master je takav. Ali je takođe jedan od najboljih serijski proizvedenih noževa koji sam imao priliku da isprobam. Činjenica je da vam ovakav nož verovatno nikada neće stvarno zatrebati, da mu je cena neopravdano visoka, da će čak i ako ga kupite, brzo dojaditi da ga nosite, da i mnogo manji i jeftiniji noževi mogu da zadovolje sve vaše potrebe, čak i u prilično ekstremnim situacijama. Ali… Trail Master verovatno jeste najbolji serijski bowie nož u ponudi. I to već četvrt veka. Uprkos svemu, to je dovoljan razlog da želim da ga zadržim. Sačekaćemo lepše vreme da bismo ga na terenu uporedili sa noževima slične namene. Do tada je favorit…

Dragan ŠAPONJIĆ