Dobar nož, za teška vremena

Pobednik ovogodišnjeg takmičenja majstora u Ovčar Banji, rešio je za čitaoce “Kalibra” da napravi serijal o izradi “idealnog” noža u kućnoj varijanti i minimalnim troškovima

Tekst i snimci: Ninoslav TRIFUNOVIĆ

Nož je prema svim podacima arheologa bio jedan od prvih alata koje je čovjek počeo da koristi. Kroz istoriju je usavršavan i menjan njegov dizajn, materijali od kojih je pravljen, pa i sama namena. Našim precima je služio za dranje životinjskih koža, obradu mesa i pripremu hrane, rezbarenje drveta, u obavljanju svakodnevnih poslova, kao oružje za odbranu i napad u smutnim vremenima. Ako pogledamo malo bolje, videćemo da je i danas njegova uloga slična. Ono što se promenilo je da se danas na tržištu može naći veliki broj različitih noževa, koje proizvođači reklamiraju kao vrhunske (specijalizovane ili univerzalne namene) ili da su hiljade godina evolucije noža upravo kulminirale u njihovom najnovijem modelu. Naravno, to važi samo do pojave novog modela iste kompanije. Cene su često visoke i samim tim, teško dostupne velikom broju kupaca. Zato smo odlučili da vam predstavimo tutorijal koji će pomoći istinskim zaljubljenicima, da dođu do kvalitetnog noža, po najnižoj ceni i uz najveću moguću satisfakciju, a to je da taj nož bude vaših ruku delo! Teško je opisati, taj osećaj ponosa i zadovoljstva kao kada nešto sami uradite, a znate da je u pitanju vrhunski proizvod, koji po performansama i kvalitetom, ne da neće zaostajati, već će biti i ispred čuvenih, a bogme često i neopravdano razvikanih svetskih firmi.

Moje interesovanje za ručno rađene noževe vuče korene iz ratnog perioda devedesetih godina 20. veka, kada sam kod prijatelja video bouvi nož, ručno iskovan i kompletiran sa drškom od slagane kože. Nisam verovao da je običan smrtnik mogao da uradi nešto tako majstorsko. Prošle su od tada godine i tek krajem devedesetih odlučio sam da pravim svoj prvenac. Bio je to neugledan bodež, vrlo grubo urađen i krajnje primitivnog izgleda. Ali, bio je to moj rad i bio sam strašno ponosan. Naravno, u to vreme nisam ništa znao o materijalima, termičkoj obradi, dizajniranju i slično, iako entuzijazma nije falilo. Sa dolaskom Interneta se sve promenilo i tako su otvoreni novi horizonti za sve one koji su želeli da se bave ovim hobijem. Sada je moguće na specijalizovanim forumima, kako stranim tako i domaćim, naći kompletna uputstva. Ono što se nekada mukotrpno sticalo empirijskim putem i često prenosilo kao velika tajna.

Razrada ideje

Prva stvar koju je potrebno da uradimo je da odlučimo kakav nož želimo da napravimo. To će najviše zavisiti od činjenice za šta nam je nož potreban, i kakva će mu biti namena: kao lovački, odnosno za deranje ili možda želite neki od, sada popularnih noževa za boravak u prirodi? Nije problem! Najlakši način za izbor odgovarajućeg dizajna je copy-paste, odnosno kopiranje postojećeg rešenja. Drugi način je da neko postojeće rešenje prilagodite svojim potrebama, odnosno promenite ono što vam ne odgovara. I treći je, da sami uradite svoj dizajn. Kao što smo rekli, noževi su prisutni u čovekovom životu već milenijumima i vrlo je teško izmisliti nešto novo po ovom pitanju. Naravno, moguće su neke sitne varijacije, koje su tu često kao svojevrsni pečat proizvođača, nego što imaju stvarni smisao i potrebu za postojanjem.

U ovom slučaju, odlučio sam se za izradu jednostavnog, višenamenskog noža, najčešće namenjenog boravku u prirodi i lovu, ali koji neće omanuti ni u kuhinji. Već dugo mi se u glavi vrzma ideja o izradi jednog noža inspirisanog Groumenovim (Grohmann) noževima. Ovi noževi se rade u Kanadi, još od pedesetih godina prošlog veka i ubrzo su stekli zasluženu reputaciju dobrih noževa. Ono što se meni ne dopada kod originalnog dizajna je činjenica, da mi vizuelni izgled noža ne odgovara. Zato sam uz pomoć svemoćnog Interneta, našao sliku odličnog noža, kojeg je, gle čuda, uradio jedan sjajan srpski nožar i punopravni član SNU, Goran Atanasković, poznatiji kao majstor Beca. Nož je dobio blaže linije i nešto manje strm ugao između sečiva i rukohvata.
Odlučeno je da sečivo bude brušeno u tzv. full flat maniru, sa konveksiranim rezom ili sa vrlo blagim konveksom. Ovo su superiorni načini brušenja oštrice, ali nisu preterano popularni kod velikih proizvođača noževa. Jer, ovakav način brušenja zahteva više vremena, brusni alati se više troše, a za pojedine operacije se mora koristiti posebno obučena radna snaga, što dodatno poskupljuje cenu proizvodnje.

Ideja je da drška bude urađena sa punim usadnikom (full tang). Na sajtovima raznih proizvođača možete pročitati da je ovo najbolji način izrade drške. Istina je da je ovo za njih najčešće najjeftiniji i najjednostavniji način izrade drške, jer zahteva najmanje rada i specijalizovanih mašina. Svi oni reklamni trikovi sa korišćenjem noža kao pajsera i slično, nemaju veze sa stvarnim potrebama. Pa i odbojnik na automobilu bi bio mnogo efikasniji, ako bi bio urađen od železničke šine, pa to niko ne radi, zar ne? Što se nas tiče, upravo je jednostavnost izrade, a ne neka lažna potreba, razlog zašto ćemo u ovom serijalu koristiti ovaj tip drške.

Dobar nož zaslužuje i futrolu, pa će je tako dobiti i ovaj naš. Predviđeno je da futrola bude urađena od kvalitetne kože i zaštićena voskarenjem. Sam dizajn je inspirisan nordijskim futrolama, koje drže nož zahvaljujući frikciji i koje omogućavaju lak pristup nožu, ali i odličnu zaštitu od ispadanja i gubljenja.

Materijali

Jedna od ključnih stvari potrebna za izradu kvalitetnog noža je kvalitetan čelik. Da bi neki čelik bio dobar izbor za izradu našeg noža, mora da zadovolji nekoliko uslova. Prvo, mora da bude moguće postizanje visoke tvrdoće putem kaljenja. Drugo, treba da bude moguće, da ovaj proces ostvarite čak i u (relativno) primitivnim uslovima. Treće, da je lako dostupan i četvrto bi bilo, da je lako obradiv. Ovo zadnje nije obavezno, ali zasigurno olakšava život. Šta bi bio dobar izbor u našem slučaju? Odgovor bi glasio: reciklirani materijali. Drugim rečima, stare “pojedene” turpije, gibnjevi od automobila, noževi od abrihtera, stare kružne testere za drva, košuljice od kotrljajućih ležajeva i slično. Navedeni čelici (sem gibnjeva), spadaju u klasu visokougljičnih čelika i moguće im je dati visoku tvrdoću. A upravo je to ono, što je bitno kod noževa. Naravno, još je bolje ako smo u mogućnosti da dođemo do odgovarajuđeg čelika u sirovom stanju. Najpodesniji su čelici u obliku flahova, dok oni u obliku šipki, moraju prvo da se raskivaju i ravnaju. Istina, ovi kovani komadi mogu dati u određenim slučajevima, superiornije sečivo, ali je početniku potrebno daleko više truda i znanja. A kako se trudimo da celu priču održimo što jednostavnijom, za sada ćemo zaboraviti na ovu tehniku. U ovom našem slučaju, koristiću čelik O-1, po AISI standardu. Najpribližnije njemu, što se kod nas može naći je Č-3840, koji je odličan alatni čelik. Za sve vas, koji ste prinuđeni da koristite reciklirane čelike, ne gubite nadu. Objasnićemo proces pripreme ovakvih čelika za dalji rad.
Drška se može uraditi od različitih materijala. Drvo, mikarta, rog, plastične mase, samo su neki od njih. U ovom slučaju izbor je pao na komad laminata, od plemenitih vrsta drveta, koji sam svojevremeno dobio na poklon. Za majstore-početnike, drvo je najbolji izbor. Lako je dostupno, možete naći komad kakav baš vi želite, prijatno je za držanje u ruci. Orah je verovatno najpopularniji, iako vas ni obična bukva neće razočarati svojim performansama. Od ostalih stvari biće vam potrebne čivije (štiftovi ili zakovice) i dvokomponentni epoksidni lepak. Same čivije mogu da budu urađene od mesinga, bakra, čelika i aluminijuma. Za šta ćete se vi odlučiti je vaš stvar. U našem slučaju će biti mesingane.

Alati i sredstva HTZ

Većina alata koji će biti korišćeni su lako dostupni ili ih već posedujete. Tu su na prvom mestu, mala ručna brusilica i ručna električna bušilica, sa dodatkom diskova – nosača brusnog papira. Dobro će doći i alati poput stonih brusilica, tračnih brusilica, stubnih bušilica i slično, ali nisu neophodni. Većinu svojih početničkih radova sam odradio sa ova dva, prethodno navedena alata. Naravno, moguće je posao odraditi i ručno, sa raznim turpijama, ali to je mukotrpan posao. A kako je vreme jedna od stvari koja se može pametnije utrošiti, onda je izbor električnih alata logična stvar. Naravno, ne smemo zaboraviti razne turpije i turpijice, kao ni brusni papir raznih granulacija.
HTZ oprema je nešto preko čega se olako prelazi, ali je to ogromna greška. Pre nego što uopšte upalite brusilicu, obavezno zaštitite oči zaštitnim naočarama! Buka od električnih uređaja je prilično neprijatna i ako se radni komad brusi satima, vrlo lako se može desiti oštećenje sluha. Zaštitni antifoni su jeftini i definitivno trebaju da budu deo vaše opreme. Naredne su zaštitne rukavice. Obične kožne radne rukavice su sasvim dovoljne, da vam štite šake od vreline vatre prilikom kaljenja. Naravno i ruke i noge, moraju biti pokriveni odgovarajućom odećom. I još jedan savet: ne pokušavajte da radite termičku obradu u svojim omiljenim patikama! Ovo je najlakši i najbrži način da ostanete bez njih. Toplo preporučujem stare vojničke čizme.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Pročitajte još

Ubojit hibrid

Radi se o modelu punog formata, sa dimenzijama koje odgovaraju Government verziji M-1911 ali sa polimerskim ramom. S оbzirom da reklamni slogan razmetljivo naglašava da "To nije M-1911 vašeg dede", razmotrićemo sličnosti i razlike