Dril suroviji od Goča

Centar za obuku Ministarstva unutrašnjih poslova u Mitrovom polju na Goču, godinama glavno mesto za odabir budućih pripadnika Specijalne antiterorističke jedinice. Vrhunski instruktori za sedam dana potencijalne specijalce izlažu velikim psihofizičkim naporima

Iako je od našeg povratka sa selektivne obuke, odnosno drila za prijem, u Specijalnu antiterorističku jedinicu prošlo nekoliko dana, još uvek smo pod utiskom onoga što smo doživeli. Da će nam ovo biti jedno životno iskustvo, znali smo već u džipu koji nas je vozio od Beograda do Centra za obuku pripadnika Ministarstva unutrašnjih poslova, u Mitrovom polju na Goču.
Momci iz jedinice Mali, Bokser i Strelac, uz put su nam prepričavali svoja iskustva sa drila. Ipak, njihova rešenost da obuku uniformu SAJ, bila je jača od surove obuke, nespavanja i umora do krajnjih granica izdržljivosti.
“Tretman” kod Alfe
Tog kasnog poslepodneva, na ulasku u kamp, samo što smo prešli mostić preko jezerceta, dočekao nas je glavni instruktor sedmodnevnog planinskog drila. Predstavio nam se nadimkom Alfa. Za nas dovoljno.
– Nadam se da ćete imati šta da vidite i da će biti materijala za reportažu – bile su prve reči tridesetšestogodišnjeg prekaljenog specijalca. – Večeras, idemo u šumu. Radićemo izviđanje i noćno gađanje.
Od Malog, koji je već pune dve godine u SAJ, doznajemo da je Alfa specijalista za obuku na terenu.
– Kod Alfe sam bio pre dve godine na drilu, takođe na Goču. Po šumi se bolje snalazi, nego neko u centru Beograda. On je stvarno vrhunski u svom poslu – otkriva nam ovaj dvadesetdvogodišnji vrhunski sportista.
Samo obični brojevi
Ne odvajamo se od Alfe. Poziva nas da krenemo kako bi upoznali kandidate. Ne želi da nam previše otkriva njihova imena, jer su oni na ovom drilu samo brojevi. Kaže da ih je devetorica u ovoj prvoj grupi. Za mesec dana biće još jedna.
– Sve manje i manje momaka dolazi spremno. Ove generacije nisu više kao nekad. Sećam se ranijih godina, nisi znao ko je od koga bolji. Konkuriše po sto, dvesta ljudi. Sada od tridesetak, koliko ih se javi, jedva možeš petoricu da odabereš. Momci iz velikih gradova, više neće u policiju – nastavlja priču naš domaćin.

Nema spavanja
Dok slušamo Alfu, polako idemo prema zgradi gde je smeštena kuhinja. U potpunoj tišini kandidati sede u punoj opremi sa puškama u krilu i večeraju. Upoznajemo se sa još trojicom instruktora. Takođe se predstavljaju nadimcima: Bravo, Džin i Zmaj. Zajedno sa Alfom, za deset dana trebaju da ocene ko će im uskoro postati kolega.
– Toliko su umorni, da više ne znaju gde se nalaze – naglašava nam Bravo. – Spavaju samo po tri, četiri sata. Stalno su u pokretu i nema odmora. Otprilike već može da se vidi ko će proći dalje. Za one koji budu odabrani, tek počinje čeličenje u jedinici.
Žuljevi najveći neprijatelj
Bravo naređuje pokret i izdaje nova naređenja…
– Dežurni! Povedi ljude, spakujte municiju i mete u kamion. Za pola sata krećemo na poligon – glasno će Bravo.
Slušaju ga bez pogovora. Jednom se vidi da hramlje. Pitamo šta mu je?
– Ima problem sa žuljevima. Ima ih još. Tu je momak iz saniteta, pa im je to sanirao. Nema obuke bez žuljeva – ubacuje se Zmaj.
Kako se približava noć, tako sve niže pada temperatura.
– Biće noćas oko nule. Ipak, bolje je nego prošle godine, kada je u ovo vreme odavno pao sneg – dodaje Džin.

Nigde bez “pukovnika”
Kreće spremanje za izviđanje. Bravo nadgleda, da li su kandidati sve poneli.
– Dežurni, jel niste nešto zaboravili?
– Nismo komandire, sve je spremno!
– Dobro, nemoj posle da nešto zafali, ići ćeš preko planine da to doneseš – odgovara Bravo i naređuje postrojavanje ispred zgrade.
Krećemo na marš. Pored nas ide i veliki nemački ovčar.
– To je naš “pukovnik”. Star je, vidi mu se. Šta je taj sve pregurao…

Lakše uz mesečinu
Samo što smo prešli put za Vrnjačku Banju, koji prolazi pored centra, ušli smo u šumu. Alfa komentariše, da će nam mesečina olakšati pešačenje kroz četinare.
– Ajde, ne zaostaj tamo – opominje Bravo.
Nema opuštanja. Stalno su pod drilom.
– Dežurni, gde ti je bočni izviđač?
– Tu je komandire, vidim ga.
– Dobro, dobro, samo pitam.

Napad na kolonu
Alfa i Bravo se došaptavaju. Shvatamo da im pripremaju neko iznenađenje. Čekamo šta će da se dogodi? Odjednom, pucanj. Neki traže zaklon iza drveta, neki zaležu.
– Dežurni, gde su ti ljudi? – nastavlja Bravo.
– Komandire, sve je pod kontrolom!
Alfa kreće u obilazak. Proverava kako su postavljeni i kako su reagovali. Zadovoljan je onim što je video. Nastavljamo dalje. Ponovo dogovor. Ovaj put, instruktorski tandem odlučio se za drugačije iznenađenje. Bravo nestaje u mraku. Na meti mu je bočni izviđač, koji zajedno s njim nestaje iza jednog bora. Ponovo pucanj …
– Dežurni, nisi primetio da ti je izviđač eliminisan ?- pita Alfa.
Jasno nam je koliko još moraju da uče, kako bi savladali ovaj zanat. Približavamo se strelištu.
– Ispalićemo svetleću raketu, a oni će za tih nekoliko sekundi pucati što preciznije – objašnjava nam Alfa.
Raketa odjednom razdani ceo teren. To je bio znak da krene paljba iz automatskih pušaka. Sve ovo, ponoviše još jednom. Alfa i Bravo proveravaju pogotke.
– Ovde se tačno pokaže kompletna psihofizička spremnost. Ima onih koje je umor totalno savladao. Nisu pogodili metu nijednom. A, ima onih koji su bili odlični – otkriva Bravo, pa naredi pakovanje meta i ulazak u kamion.
Gledamo koliko je sati. Tek je 21.00, a momci su toliko toga već uradili. Ipak, nije sve još gotovo, jer nam Alfa, najavljuje, da tek predstoje iznenađenja. Otkriva, da će im noćas dati uzbunu.

Čišćenje pušaka do iznemoglosti
Poseban vid iznurivanja kandidata je u višečasovnom čišćenju oružja.
– Koliko god da je očisti, uvek možeš da mu nađeš zamerku. Mene su na drilu terali da čistim po tri, četiri sata i to noću. Sećam se, više nisam mogao da gledam na oči od umora. Ma čovek je čudo, sve izdrži kada se programira – priča nam Mali, koji strpljivo čeka priliku da uđe u elitni A tim SAJ.
Taman kada smo mislili da je čišćenju pušaka došao kraj, jer se ponoć polako primicala, usledio je novi dril. Na red je došao toalet i hodnici.
– Ajde to, brže malo! Očisti te ćoškove, da ne bi radio do ujutru – podviknu Alfa.
Gledamo ove momke i divimo im se, kako podnose sve ove muke. Konačno, kraj. Nekih sat i po iza ponoći, dopušteno im je da idu u krevet.

Uzbuna
Čujemo galamu u hodniku. Data je uzbuna. Gledamo na sat, tačno je 4.00. Ipak Alfa je imao milosti. Naredio im je da se obuku i izađu ispred zgrade. Posle nekih petnaestak minuta, ponovo su se vratli u krevet.
– Sada ću ih pustiti, da spavaju do 7.00. Neka se malo odmore, pa opet nastavljamo – kratko će Alfa.

Trčanje, gimnastika i boks
Posle obaveznog brijanja i tuširanja, momci su krenuli na trčanje. Alfa diktira tempo. Uz put, rade vežbe sa puškama. Sada ih već više od polovine hramlje.
– Noge su im sve u žuljevima. Jedan se noćas ušinuo. Dao sam mu injekciju, vidim da ga je već popustilo – kaže momak iz sanitetske službe SAJ, koji je neprestano uz kandidate.
– Odaberi rukavice, stavi kacige, idemo sa sparingovanjem – odsečno će Alfa.
Slušaju ga bez pogovora. Tu je i Zmaj. Prepričava, kako je izgledalo sparingovanje na njegovom drilu.
– Bogami, tukli smo se žestoko. Sećam se momka iz Niša, koji se bavio kik-boksom. Žilav je bio, niko nije mogao da mu priđe.
Direkti, krošei i aperkati samo pljušte.
– Daleko je to od boksa, ali bitna je hrabrost – znalački nam dobacuje Džin, bivši džudista.
Rivali se naizmenično smenjuju.
– Udari ga, šta ga štediš – dovikuju instruktori.
Momci se stvarno biju muški.
– Dosta, kraj, idemo na doručak, pa pravac šuma – nastavlja Alfa sa naredbama.

Dosta nam je drila
Uz doručak je prava prilika da se sa instruktorima još malo ispričamo. Zanima nas, ko je po njihovom mišljenju najbliži jedinici?
– U ovoj grupi su svi podjednaki. Nekako su mi svi isti. Nema drastične razlike među njima. Mislim, da će na kraju odlučivati razgovori sa svakim, to jest njihova inteligenicija – ističe naš domaćin.
Dok se momci spremaju za odlazak na nova iskušenja po vrletima Goča, mi se pakujemo za povratak kući. Nama je za ova 24 sata bilo dosta. Možemo tek da zamislimo, kako je njima, za sedam dana?
Mnogi su nas pitali, kako je bilo na drilu? Odgovor na to leži u glavnom motu SAJ – “ Ko sme taj može, ko ne zna za strah ide napred”.

Od pozornika do specijalca
Za prijem u Specijalnu antiteorističku jedinicu, mogu da konkurišu isključivo pripadnici Ministarstva unutrašnjih poslova Srbije.
– To su momci koji dolaze iz policijskih stanica. Uslov je da su najmanje dve godine radili kao pozornici. Mnogi i ne znaju šta ih ovde čeka. Ko ne uđe u uži izbor, vraća se na svoje radno mesto, a one koje odaberemo tek čeka trogodišnji dril u SAJ – zaključuje Alfa.
Tekst i foto: Ivan ŽALAC