Lepe uspomene iz šume Vasi

Tekst i snimci: Vladimir MIJAILOVIĆ

Lovište Foret de Vasy nalazi se u srcu najpoznatijeg vinogradarskog regiona – Šampanje. Kvalitet trofeja jelena je odličan, dok su veprovi krupni telesno a sa prosečnim trofejima, a srndaći su tipični za šumske – sitniji telesno, sa značajno lošijim trofejima

Tekst i snimci: Vladimir MIJAILOVIĆ
Lovačka kultura, tradicija i odlična organizacija, sinonim su za Francusku. Ova lepa i velika evropska država, broji milion i po lovaca. Priliku da budem deo lova u prelepom ambijentu, ne propušta se. Sa zadovoljstvom ću vam preneti utiske iz lova na visoku i sitnu divljač!

Kao na razglednici
Lovište Foret de Vasy nalazi se u srcu najpoznatijeg vinogradarskog regiona – Šampanje. Velika hrastova i grabova šuma, površine oko 2.000 ha, u privatnom je posedu. Nema ograde. U zakupu je od 60 godina 20. veka. Ozbiljno malo preduzeće poznato u celoj Francuskoj. Visina zakupa lovišta je 200.000, dok su ostali troškovi sa platama lovočuvara, pomoćnog osoblja i gazdovanja lovištem oko 550.000 evra. Vlasnik gazduje i eksploatiše šumu, a divljač i riba prepušteni su lovcima. U šumi se nalazi i šest manjih jezera, površine od 2 do 16 ha. Jezera su isplatljiva, jer leti zadržavaju divljač. Lovci svake godine isuše po jedno jezero, a ribu prodaju. Vlasnik šume mašinama vadi mulj, koji ostavlja u šumi u obliku manjih bregova. Kasnije ga prodaje po dobrim cenama vinogradarima Šampanje, za đubrenje. I tako u krug svake godine po jedno jezero. Sam sistem punjenja i pražnjenja jezera regulisan je prostim sistemom kanala i brana u šumi. Prihod od toga ide za nabavku hrane divljači. Lovište ima 30 članova, koji plaćaju 10.000 evra godišnje članarine!! Angažovan je i stalan lovočuvar, koji živi pored lovačke kuće. Njegova plata iznosi 1.500 evra.
U lovištu se nalaze 74 visoke čeke, nekoliko stacioniranih hranilišta, a lovočuvar koristi i dva namenska vozila za prihranu i izvlačenje ulovljene divljači. Prihranjuju se kukuruzom u zrnu, koji rasipa disperzator sličan našem ciklonu za bacanje veštačkog đubriva. Time se divljač navikava da duže ostaje na prosekama tražeći hranu. Napomenimo i to da je lovište uređeno. Da osim konfiguracije sa povremenim brežuljcima i dolinama, najviše podseća na Morović, sa uređenim prosekama i visokim čekama.
Plan odstrela je 500 divljih svinja svih kategorija, 300 grla jelenske divljači i 50 grla srneće divljači ! Na početku zakupa, pre 50 godina, u lovištu su prve godine odstrelili deset svinja, jednog jelena i jednu košutu! Kvalitet trofeja jelena je odličan, dok su veprovi krupni telesno, sa prosečnim trofejima. Srndaći su tipični za šumske – sitniji telesno, sa značajno lošijim trofejima.

Čekajući jelena
Jutarnji mraz nije puno obećavao. Nema snega. Lišće šušti pod nogama. Idemo ka čekama. Moj domaćin Zoran Barnjak, poznati je lovac. Rodom Sarajlija, jedini zemljak u Vasiju. Zoran važi za najboljeg lovca, jer u proseku po sezoni ima od 60 do 80 odstrela divljih svinja. Pre dve godine odstrelio najjačeg jelena u Francuskoj. Odličan je poznavalac navika i kretanja divljači u ovom lovištu. Smrknuto lice i stisnute usne, bile su dovoljan znak. Mraz je, divljač se neće kretati. Čujemo se dok dolazimo na čeku. Posle više od sat vremena čekanja na jednoj lepoj šumskoj raskrsnici, začulo se prvo karakteristično komešanje, pa kretanje divljači kroz hrastovu šumu.
– Spremi se – reče Zoran. Pomalo smrznutih prstiju, namestih se prema šumi, zajedno osmatrajući. Čitavo krdo krmača i nazimadi krenulo je preko proseke na stotinak metara od nas. Laganim kasom, uz bučno kretanje, kroz opalo lišće išli su jedan za drugim. Već sam imao spreman karabin i čekao vepra, koji bi trebao biti poslednji. Međutim, umesto vepra, zadnja je bila divlja svinja od nekih sedamdesetak kilograma.
– Pucaj – prošapta Zoran. Pucanj iz moćnog .300 WM, prolomio je tišinu idilične hrastove šume. Divlja svinja ostala je na kraju proseke.
– Dobar, ostade gde treba – potapša me po ramenu.
Nekoliko fotografija za uspomenu, pa nazad u lovačku kuću. Pravilo je da se lovci vrate do 11.00 h. Posle kraćeg odmora, izašli smo u drugi sektor u potrazi za jelenima i divljim svinjama. Obilje tragova kraj jezera kod naše čeke ukazivalo je na stalno prisustvo divljači. Kretali smo se tiho. Put koji je vodio ka čeki bio je nasut. Nismo pravili buku. Smestili smo se na veliku čeku sa koje je pogled prostirao na dva šumska puta. Deo sečene šume kraj jezera i mladi zasad hrastova. Nije dugo prošlo, a na proseci su se pojavile srne, pa neoprezna nazimad. Nismo ih dirali, jer su na rubu hrastovog podrasta za kratko izašle dve košute sa teladima. – Tu su i jeleni, izaći će sigurno ”“ dobaci tiho moj domaćin. Napinjao sam se prema izglednim mestima pretražujući ih dvogledom trudeći se da u čeki ne pravim nepotrebne pokrete.
Lovačka sreća mi se osmehnula pola sata kasnije. Zaneti gledanjem ka košutama, nismo ni primetili tri jelena koji su izašli ivicom jezera prema solištu. Kakvo uzbuđenje! Tri veličanstvene životinje približne trofejne vrednosti polako su krenule ka proseci. Zoran ih je pažljivo osmatrao, dok sam pokušavao da savladam nalete adrenalina i koncentrišem se na hitac.
– Srednji – reče Zoran. Krst končanice bio je već na plećci kapitalnog jelena. Pucanj iz moćne tristotke ponovo prolomi šumu. Pogođeni jelen skoči u vis, naglo se ritnuvši, ka drugoj strani šume.
– Drug, dobar pogodak. Neće daleko – dobaci Zoran. Jedva sam se pribrao. Siđosmo sa čeke. Karakterističan krvni trag sa gomilom dlake na mestu nastrela, jasno nas je doveo do životinje. Klasičan pogodak u plećku, moćni jelen nije odneo više od 70 metara. Zrno je bilo RWS Evolution. Oboreni jelen u hrastovoj šumi delovao je zaista impozantno. Iskrene čestitke stigle su od domaćina. Taman smo nameštali ulov za slikanje, kad razočarenje. Baterija na aparatu zbog hladnoće, ali i čestog slikanja bila je skroz prazna. Rezervna je bila u torbici, a ona u lovačkoj kući.
– Slikaćemo se ispred kuće – uteši me Zoran. Vrlo brzo, došao je i lovočuvar, kome smo pomogli da utovari jelena na vozilo. Dugo u noć nazdravljali smo u ime lepih trenutaka koje nam je pružila šuma Vasi.

Stroga pravila
Lovšite Žermen, privatno je vlasništvo i nalazi se takođe u Šampanji. Brdskog je tipa sa dosta hrastovih i borovih šuma. Veoma je uređeno, a površina je 2.000 ha. Proseke su čiste i pregledne. Otvorenog je tipa, a rubove šuma okružuju obradive površine. Važi za jedno od najuređenijih u široj okolini Pariza i Šampanje, a pravila su vrlo stroga. Ukoliko lovac puca prema lovcu do sebe na manje od 30 stepeni, ili puca posle zvučnog prekida, momentalno ga izbacuju. Takođe, doživotno mu se zabranjuje ulazak u ovo lovište. Njegovom domaćinu takođe. Ukoliko se ulovi krmača koja je teža od 60 kg, njena cena je 350 evra. Sledeća u istom lovu je 750, a ako neko pretera, pa ulovi tri krmače, cena treće je 750 evra. I tu sledi, takođe trajna zabrana lova ! Domaćinu koji je pozvao lovca isto. Ovde se u poslednjih 30 godina nije desio incident sa ranjavanjem ili nesrećnim slučajem. Znakovi trubom obaveštavaju lovce. Ako lovac posle pet ili sedam uzastopnih znakova, puca na jelena klase C1 (do deseterca) ili C2 (više od deset parožaka) kazne su 3.500 i 5.000 evra. Neminovan je i odlazak kod sudije za prekršaje!
Pažljivo slušam domaćina, prikupljam gomilu informacija. Vlasnik obaveštava da u jednom pogonu možemo odstreliti svinja do 60 kg, vepra bez limita, dve srne i dva jelenska teleta, kao i jednog jelena klase C1 po lovcu.
– Drug, pazi samo da nije krmača – opominje Zoran – Tuci one male i velikog vepra.
Nisam hteo ni da pomislim, da bih pucao ako nisam siguran. Naša grupa je imala sektor uz gusto sađenu borovu šumu, a u prvom pogonu zaista nismo imali sreće. Pucali su lovci sa brojevima 49 i 50. Zajedno sa Zoranom i kolegom Nikolom Milosavljevićem, imali smo brojeve 44, 45 i 46. Drugi lovci na krilima su se prilično napucali. Posle prvog pogona palo je oko 30 svinja. Kraj velike vatre, lovce je čekalo okrepljenje i doručak. Domaćin je kritikovao nesavesne lovce koji su odstrelili četiri krmače uz opasku.
”“ Samo vi nastavite tako, moj račun će biti samo veći!
Drugi pogon nas je odveo u najviši, brdski deo lovišta. Postavljeni smo na šumski put koji je sekao padinu sa stoletnim hrastovima i mladim borovima. Tišinu idilične šume povremeno su remetili zvuci trube i lavež pasa. Nigde pucnja. Ni na jednom krilu. Posle desetak minuta, čuli su se prvi pucnji, pa opet zatišje. Prošlo je sat od postavljanja. Kreje su najavile dolazak divljači. Nedugo niz padinu sjurio se vepar, na nekih tridesetak metara od mene. Ovoga puta za pogonski lov imao sam karabin Blaser, kalibra 8x68S sa optikom Swarovski 1,5-4×20. On je među našim lovcima poznat kao „šilo“. Jako spretna puška. Nisam imao vremena za nišanjenje. Pucanj iz moćne osmice vepra je usmrtio trenutno. Napravio je salto i sjurio se niz padinu. Hteo sam da vidim divljač i pogodak! Međutim, pravila su stroga, nisam smeo da se pomerim do kraja pogona. Vreme je sporo prolazilo! Osim jedne srne koju su pogoniči digli ispred Zorana, nije se desilo ništa drugo.
Obradovali smo se karakterističnom zvuku – tri duga piska. Lov je gotov. Dočekao sam da vidim vepra. Pogodak je bio visoko, malo iza plećke. Pucao sam RWS zrnom KS. Lovački ručak, bio je pravo mesto da domaćin sumira lov. Odmah su naplaćene odstreljene krmače nesavesnim lovcima. Uz šale i prepričavanje doživljaja, ostali smo dugo u prelepoj lovačkoj kući.

Francuzi vole Blaser
Među francuskim lovcima, popularna je nemačka firma „Blaser“. Mogu se videti razni modeli, kao i novi R8. Dominira kalibar .300 WM, dok su 7×64 i 7 RM nešto ređi. Kod dvokuglara je prilično šarenilo: stari Merkeli, Browning, Chapui i razni ručni radovi. Jedno je sigurno, dominira 9,3x74R, dok je 8×57 značajno ređi.
Veliki broj koristi municiju RWS I Winchester, iako su mnogi kritikovali zrno Winchester Fail Safe, zato što se ne deformiše i prođe kroz divljač.