Nema savršenog zločina

Piše: Ivan ŽALAC

– U saradnji sa pripadnicima kriminalističke policije, naši forenzičari prikupljaju i uočavaju najsitnije detalje, a potom ih ovde laboratorijama obrađujemo. Metoda DNK analize gotovo stoprocentno dokazuje krivično delo, što potvrđuje da ne postoji savršeni zločin – kaže Lazar Nešić, načelnik NKTC

Piše: Ivan ŽALAC
Dok ulazi u svoj kabinet Nacionalnog kriminalističko-tehničkog centra MUP Srbije, smeštenog u Beogradu, mladi načelnik Lazar Nešić, iskusni veštak, još se nije ni raspakovao, a na stolu ga već čekaju najnovije informacije i veštačenja o teškim zločinima, koje redovno dobija od svojih saradnika. Poslednji slučaj na kome rade u KTC, zamršen je, a osumnjičeni negira da je počinio ubistvo…
– Imamo neoborive dokaze. Upravo mi je stigla DNK ekspertiza, da je u pitanju osoba, koja u istrazi uporno negira počinjeno krivično delo – kaže zadovoljno Nešić, koji u policiji radi deceniju i po, a u centru već trinaestu godinu . – Ako imate neoborive materijalne dokaze, bez obzira na negiranje krivice, osumnjičenog imate u šaci. Jer, naš izveštaj koji se dostavi sudu je najbitniji.
Bez dokaza nema krivice
Uprkos ogromnom poslu i obavezama, načelnik nas je krajnje iscrpno upoznao sa radom ovog centra.
– Naš primarni zadatak je da veštačimo tragove sa lica mesta, gde je počinjeno krivično delo – otkriva Nešić. – To su forenzičke eskpertize. U saradnji sa pripadnicima kriminalističke policije, prikupljamo i uočavamo najsitnije detalje, a potom ih u svojim laboratorijama obrađujemo.
Po rečima Lazara Nešića, u centru postoji desetak laboratorija u kojima se obavlja ekspertska analiza.
– Najveća je laboratorija u kojoj se utvrđuje DNK profil – objašnjava načelnik. – Veštačenjem se obavlja genetička identifikacija, kako bi se napravila veza između tragova krvi, vlasi kose, pljuvačke, sperme ili neke druge biološke izlučevine pronađene na mestu zločina i izvršioca krivičnog dela. Ovaj moderan način identifikacije pomogao je u mnogim slučajevima, gde su pojedinci nepravedno bili okrivljeni, da bi se potom njihova nevinost ustanovila. Takođe se koristi u utvrđivanju očinstva i identifikaciji leševa. Svaki čovek u svojim ćelijama nosi hromozome ili DNK lanac, jedino isti DNK imaju jednojajčani blizanci. Sa bilo kojim predmetom da ste u dodiru, vi zapravo ostavljate DNK dokaze. Ovom metodom gotovo stoprocentno se dokazuje krivično delo. Uostalom, nema savršenog zločina.

Balistika i trasologija
Uz veliku pomoć i donaciju Kraljevine Norveške, u NKTC je pre izvesnog vremena unapređena i modernizovana laboratorija za balističku ekspertizu i veštačenje.
– Novi automatski identifikacioni sistem olakšava pretragu kroz bazu podataka balističkih tragova. Ovaj sistem koji je napravila grupa mladih ruskih naučnika, značajno će unaprediti rasvetljavanje krivičnih dela – govori Nešić.
Trasološka veštačenja u najtežim krivičnim delima su od ključnog značaja. Ona podrazumevaju otkrivanje i veštačenje tragova alata, obuće i pneumatika.
– Tragovi pneumatika automobila i otisci cipela nepogrešivo odaju počinioca nekog krivičnog dela. Svaka cipela, kao i pneumatik posle samo nekoliko sati upotrebe dobijaju svoje specifične šare, koje dokazuju boravak na mestu zločina – tvrdi naš sagovornik.

Stara neprevaziđena daktiloskopija
Daktiloskopija (na grčkom: dactilo – prst i latinskom: scopein – gledati) je drevna disciplina kriminalističke tehnike, koja se bavi proučavanjem papilarnih linija, formiranih u raznim oblicima na jagodicama i člancima prstiju, dlanovima i stopalima radi dokazivanja identiteta, živih i mrtvih osoba, kao i počinilaca krivičnih dela na osnovu ostavljenih tragova papilarnih linija.
– Naša baza podataka broji 200.000 evidentiranih otisaka, lica koja su poznati počinioci krivičnih dela – navodi Nešić. – Pored Beograda, posedujemo i dve odlične laboratorije u Novom Sadu i Nišu. Ovaj metod otkrivanja je u stalnom usponu i nepogrešivo otkriva počinioca krivičnog dela. Upravo zbog činjenice, da svaki čovek ima svoju prepoznatljivu šaru na dlanovima i jagodicama prstiju. Do pre nekoliko godina, sa nekog predmeta i podloga nismo mogli da skidamo otiske, međutim, nove metode nam to sada bez problema omogućavaju – zaključuje načelnik Lazar Nešić.

Foto robot
U Kriminastličko-tehničkom centru uz mnogobrojne metode postoji i dobro poznato izrađivanje foto robota.
– Taj posao sjajno obavlja veoma nadareni mladić, koga smo nedavno zaposlili. On to toliko dobro radi, da smo nekoliko teških slučajeva rešili uz pomoć njegovih crteža. Ženu je opljačkao razbojnik, koga je ona dosta verno opisala i uz čiju je pomoć napravljen foto robot. Brzo smo ga podelili policijskim stanicama na širem području grada. Brzo je bio identifikovan, jer ga je prepoznao s terena koji čuva policijski službenik. Kada sam kasnije upoređivao izrađen crtež i fotografiju s lične karte počinioca razbojništva, bio sam zaprepašćen toliko vernim foto robotom. Bio je identičan originalu – opisuje Lazar Nešić.

Profajleri
Ova profesija je svima dobro poznata iz američkih serija o psihološko kriminalističkim detektivima, koji izrađuju profil ubica.
– Ekipa psihologa i stručnjaka iz drugih oblasti, prikuplja što više informacija, uz pomoć kojih procenjuje ličnost počinilaca najtežih krivičnih dela. Profil se izrađuje kako u toku potrage i otkrivanja, tako i u samom veštačenju, odnosno istražnom postupku. Uz to jedan od bitnijih činilaca u dokazivanju krivice, jeste i podvrgavanje poligrafu.. U nekim zemljama, poput Japana, poligraf se uzima kao značajan dokaz na sudu, što kod nas nije slučaj – tvrdi Nešić.

Sudska medicina
Načelnik KTC, posebno je ponosan na rad svog svog sudskog lekara, koji je u prošloj godini obavio više od 250 obdukcija.
– To je izuzetno težak i zahtevan posao, jer zahteva odlazak na mesto događaja. U planu je da u najskorije vreme, zbog efikasnosti i brzine posla, u okviru KTC stvorimo uslove, gde ćemo moći da obavljamo složenije poslove iz oblasti sudske medicine – nada se Nešić.