Novi život starog ratnika

Piše: Boris VOJVODIĆ

Zahvaljujući ekipi entuzijasta, od stare i neupotrebljive puške nastalo je oružje vrhunske klase, koje potpuno odgovara modernim zahtevima i zadacima

Piše: Boris VOJVODIĆ
Često se dešavalo kroz istoriju, da sasvim logični i veoma uspešni sistemi oružja iz raznih razloga budu odbačeni i nepravedno zaboravljeni. Tako su mnoge firme posle sto godina, izvadile stare konstrukcije i primenile ih na novim modelima. Kod pištolja, rotaciono bravljenje cevi sa modela Steyr M1912, iskoristila je „Beretta“, kod svojih oružja Cuguar M8000 i Px4 Storm, a okidanje pištolja Glock (i velikog broja njegovih sledbenika), nije ništa drugo nego malo unapređeno okidanje Brrowning M1906.
Bačenu rukavicu prihvatio je Ivan Živkov kada je došao do loše očuvane austrougarske vojne puške Steyr-Manlicher M1888 i rešio da joj produži život dajući joj konceptu scout snajperske puške.

Brzometna MK puška
Za Odeljenje za konstrukciju i ispitivanje vatrenog oružja i municije SAJ MUP Republike Srbije, na čijem čelu se nalazi konstruktor Ivan Živkov, ovo je bio izazov. Odmah je uzeo u razmatranje konstrukciju jednog oglednog primerka. Pre nego što se pozabavimo neobičnim, ali veoma upotrebljivim i modernim oružjem, koje je iz ovog eksperimenta nastalo, trebalo bi da se ukratko potsetimo, kako je izgledala austrougarska vojna puska Steyr-Manlicher M1888.
Puška M1888 jedan je od najznačajnijih modela najvećeg austrijskog konstruktora u 19. veku, Ferdinanda Ritera fon Manlihera. Svoj rad na tzv. kutijastim magacinima Manliher je počeo jos 1881. Posle duže razrade ove ideje i uvođenja pravolinijskog čepnog zatvarača sa donjom bravom, svoje novo oružje je 1885, podneo na uvid austrijskoj Vojnoj komisiji. Posle dužih testiranja, ova puška je uvedena u službenu upotrebu sa zvaničnom oznakom M1886 (zajedno sa metkom 11 mm Verndl za koji je izrađivana). S obzirom da se upravo tada na evropskoj pozornici pojavila francuska puska Lebel M1886, sa nečuveno uspešnim i za ono vreme nezamislivo malim kalibrom 8 mm Lebel, Austrija je na ovu senzaciju munjevito reagovala i samo dve godine kasnije, pojavilo se prvo moderno austrijsko malokalibarsko brzometno oružje, nazvano M1888. Puška je imala izuzetno jednostavan način repetiranja povlačenjem zatvarača pravo unazad, pri čemu je zatvarač u cevi bravio blok sa donje zadnje strane, a udarač bi ostajao zapet u svom zadnjem položaju, prilikom guranja zatvarača u prednji položaj. Puška je koristila jednoredne okvire od čeličnog lima kapaciteta pet metaka kalibra 8mmx50R, koji su ispadali kroz otvor na donjoj strani magacina, nakon ispaljivanja zadnjeg metka. Zatvarač ovog oružja je radio brže i lakše od zatvarača na brzometkama Mauser (koje su se tada pojavile), a odlikovao ga je i neverovatno kratak hod od samo 98 mm (što je manje od hoda kod danas popularnog lovačkog karabina Blaser R93). Ovu pušku je odlikovala još jedna neobična i jedinstvena osobina – odsustvo izbijača čaure. Tako kod ovog modela, izvlakač koji drži čauru, pri kretanju zatvarača unazad, neposredno pre kraja svog puta, snažno pritisne njen obod ka ravnoj površini čela, što dovede do njenog zakretanja i izbijanja ustranu. Iako neobično, ovo rešenje se u praksi pokazalo kao pouzdano i ne zna se da je ikada dovelo do otkaza oružja i pri najintenzivnijoj upotrebi. Na žalost, iako veoma pouzdana precizna i čvrsta, puška M1888 se zadržala u službenoj upotrebi veoma kratko i već 1895, zamenjena je novim modelom M95, izrađenim u državnoj fabrici Steyr (takođe sa pravolinijskim, ali ovoga puta obrtnočepnim bravljenjem).

Snajperski unikat
Na primerku koji je preradilo Odeljenje za konstrukciju i ispitivanje vatrenog oružja i municije SAJ, zadržan je samo sanduk i telo zatvarača, dok su svi ostali delovi naknadno izrađeni. Izuzetak je samo cev, koja je preuzeta sa Zastavinog mitraljeza M84. Da je to bio ozbiljan posao, pokazuje i činjenica da je za izradu ovog unikatnog oružja bilo neophodno oko 90 radnih sati najstručnijeg puškarskog rada.
Na kraju, dobijena je izuzetno kratka, brza, spretna i neverovatno precizna snajperska puška za kratka i srednja rastojanja, jedinstvene konstrukcije i vrhunske ručne izrade, kakva se danas ne može da pronađe na tržištu.
Upravo tu počinje priča o testiranju puške konceptovane kao specijalna, kompaktna snajperska puška za dnevno-noćnu upotrebu, pogodna za skoro sve taktičke situacije, kako u urbanom ambijentu, tako i u uslovima prirodnog okruženja.
Oružju je dat spartanski, pomalo preteći jednostavan izgled sa odsustvom drugih detalja osim kratke Picatinny šine odmah ispred sanduka. Uprkos tome, neobično fini luksuzni finiš, sa „tuširanim“ (ukrašenim finim kružnim brušenjem) ravnim stranicama magacina i elegantnim ravnim linijama kundaka, dali su joj luksuzan i elegantan izgled, redak kod oružja vojne namene. Neobičan izgled podvlači i čudan spoj finih zaobljenih linija starog puščanog sanduka, sa modernom Picatinny šinom na prstenu navučenom preko cevi. Ipak, srce i dušu ovog oružja čini slobodno plutajuća, hladno kovana teška cev, duga samo 400 mm, sa četiri polja i žleba, u match kvalitetu (što je kasnije na strelištu potvrđeno), uvrnuta u čelični sanduk. Sa ovom cevi (sa tvrdo hromiranom unutrašnjom trasom), puška je ukupno duga samo 1000 mm i ima masu od oko 4100 g (merena sa montažom i optikom), što je s obzirom na njenu namenu svrstava u kompaktna i prilično lagana oružja. Na vrh cevi je montiran efikasan trokomorni, aktivni kompenzator trzaja sa bočnim otvorima usmerenim pod 90°. Zahvaljujući upravo njemu, neverovatno je smanjen povratni trzaj, što je oružju dalo još jedan kvalitet više. Umesto njega, na cev puške se, kao ponekad apsolutno neophodan, može da montira i efikasan domaći prigušivač Žiroskopi Teleoptik dug 330 mm, sa posebno izrađenom montažom, što omogućava postizanje potpune saosnosti, odnosno koaksijalnosti bez obzira na broj skidanja i ponovnog postavljanja. Prigušivac je klasične konstrukcije, izrađen na principu komora (velika ekspanziona komora na početku i niz inserata do kraja), što se u praksi pokazalo kao generalno najizdržljivije rešenje, posebno kod puščanih kalibara. Očekivani radni vek im se kreće, čak oko desetak hiljada metaka. Za tihu upotrebu ove puške obavezna je specijalna podzvučna municija (sa težim zrnom od 16 g i redukovanim barutnim punjenjem, koje mu daje početnu brzinu od V0=300 m/s).

Kundak iz SFRJ
Kundak, kojim je ova puška kompletirana je drveni, sa stare Zastavine malokalibarske puške M56, a za koji stručnjaci tvrde da je najbolji kundak ikada izrađen industrijski na prostoru bivše SFRJ. Pažljivo prerađen i sa kratkima odozgo i malo sužen, oružju daje izuzetno komforan hvat, kao i perfektnu kontrolu. Čekirane površine u zoni zahvata na njemu, posebno su pažljivo obrađene i sa izuzetno oštrim i finim površinama. Ovaj prelepi klasični kundak, anatomski ispravan, kratak, čvrst i lak, oružju daje perfektan balans, sa težištem na sredini. Puška je ovim detaljem dobila i u estetskom smislu, jer deluje lepo i zaokruženo, tako da joj ni oni najprobirljiviji ne bi mnogo toga dodali.
Konačno, puška je zaokružena najpažljivije doteranim, iako fiksnim obaračem, čije okidanje je malo tvrđe ali glatko i odsečno, pa se mora oceniti kao odlično. To je jednostepeno, kratko i jasno okidanje bez praznog hoda, sa silom od oko 1800 daN.
Izbor optike i njena montaža, sasvim su logični. Optika je nemačke proizvodnje Hensoldt 4×16, sa automata H&K MP-5, a montaža je posebno napravljena. Čvrsta i laka jednodelna, ova montaža nosača optike, načinjena je na gornjem delu sanduka, od lake aluminijumske legure. Optika je postavljena tako, da se ispred nje u istu osu, na Picatinny šinu može da montira i noćna optika 2+ generacije Mini E/Ceas, izraelske proizvodnje. Ova oprika pripada II generaciji pasivnih noćnih uređaja, a karakteriše ih veoma bistra i jasna, sitnozrnasta slika i narandžasta svetleća končanica.
U praksi se pokazalo da je konstruktorski tim Živkova, vrhunski odradio posao. Neobično pravolinijsko repetiranje, besprekorno obrađeno i polirano, radilo je lako brzo i precizno. Tokom kretanja zatvarača unazad, nije bilo potrebe da se obraz pomera sa kundaka, jer se njegov kraj zaustavljao daleko od lica strelca. Iako staro pun vek, punjenje čelicnim klipsovima je išlo lako i glatko, a puška je u svakom segmentu radila dobro.
Oružje smo isprobali sa dve vrste municije: standardnom puščanom predviđenom za ovaj kalibar i podzvučnom, obe domaćeg proizvođača PPU.
Sa municijom sa FMJ zrnom od 16,2 g, početne brzine oko 300 m/s, ovo oružje je imalo veoma blag trzaj, a zvuk pucnja skoro da i nije postojao, odnosno, jednostavno skoro ga nije bilo moguce čuti čak ni u okruženju veoma akustičnog, delimično ukopanog strelišta. Jednom rečju fenomenalno.
Ipak, najjači utisak, ostavila je neverovatna preciznost ovog oružja. Uprkos relativno kratkoj cevi, sa metkom pune snage, oružje je sasvim upotrebljivo i na većim daljinama, na kojima se ovakve puške i inače koriste, iako smo gađali samo na 100 i na 300 m. Vrhunska obrada cevi, odlično bravljenje i okidanje ali i besprekoran kundak, uz odličnu i jasnu vojnu optiku, omogućili su dobijanje grupe od pet metaka na 100 m, prečnika 21 mm. Grupa dobijena na 300 me, takođe sa standardnom municijom sa SP zrnom od 11,7 g, imala je samo 76 mm, bez obzira što smo gađali relativno brzim režimom, a to je senzacionalno dobra preciznost za jedno ovako kompaktno oružje.
Zaista fenomenalno, upotrebljivo, iako svakako neobično oružje vrhunske klase, koje iako sistemom rada pripada davnoj i zaboravljenoj prošlosti, idejom i karakteristikama u potpunosti odgovara najambicioznije postavljenim taktičko-tehničkim zahtevima današnjice.

Sa prigučivačem
Uprkos neobičnom sistemu rada, ovo oružje može da se posmatra kao kompaktna snajperska puška sa klasičnom municijom pune snage ali i sa mogućnošću korišćenja prigušivača i specijalne podzvučne municije (sa težim zrnom i redukovanim barutnim punjenjem). Zahvaljujući izboru kalibra (7,62x54R), postoji mogućnost korišćenja sa podzvučnom municijom uglavnom do daljine od 400 m, uz izuzetno efikasno prigušenje, a sa standardnom snajperskom municijom čak i preko daljine od 600 metara.