Ofanzivni belgijski kompakt

Test – Puške FN F-2000 i P-90 – Jurišna puška Fussile 2000 i automat P-90, čuvenog belgijskog proizvođača „Fabrique National“ iz Herstala, na kojima je plastika dominantan materijal, pokazali su se na našem testu kao moderno oružje, koje ima prednosti, ali i nedostatke.

Piše:Dragan ŠAPONJIĆ


Prošlog meseca, dobar drug me upita, da li bih želeo da isprobam najnoviju liniju vojnog oružja belgijskog proizvođača „Fabrique National“ iz Herstala? Pa, to se ne odbija ni u terminu sopstvenog venčanja! I tako, sada sam u prilici da sa vama podelim utiske…
Već krajem osamdesetih godina 20. veka FN je počeo istraživanja vezana za novu pušku sa kojom bi ušao u 21. vek. Ranih devedesetih, pred inženjere u projektnom birou postavljen je zahtev da razviju moderno, modularno oružje male mase i kompaktnih dimenzija u kalibru 5,56×45 NATO, optimizovano za korišćenje municije sa zrnom SS-109 (ovaj belgijski metak je u međuvremenu postao NATO standard). Povremeno bi u javnost pušteni oskudni podaci o karakteristikama oružja, pa se tako saznalo da će konstrukcija biti bullpup uz veliko učešće polimera. Zvanična oznaka je Fussile 2000 (puška 2000) ili kraće F-2000. Prvi put je javno prikazana 2001. Ovo oružje sam do sada viđao samo na fotografijama, pa sam bio veoma nestrpljiv da ga uzmem u ruke i isprobam na strelištu.

JEDINSTVEN DIZAJN
F-2000. Nisam neki tradicionalista, ali F-2000 vizuelno deluje prilično radikalno. Na prvi pogled, najviše podseća na vodene puške sa kojima se klinci ovih tropskih dana jure u mojoj ulici. Uočljiv je napor dizajnera da F-2000 dobije jedinstvenu i prepoznatljivu siluetu. Možda su malo preterali?
U rukama, puška je nešto teža nego što sam očekivao, jer prazna meri 3,6 kg.Uz cev od 400 mm bullpup konstrukcija je dužinu oružja svela na samo 694 mm. Funkcioniše na principu gasne pozajmice i rotacionog zatvarača sa sedam bradavica, koji se bravi u produžetku hromirane cevi sa šest žlebova i desnim korakom uvijanja od 177,5 mm. Koristi okvire sa 30 metaka po STANAG normama, kao i M16. Raspored mase je veoma dobar, a težište oružja je u zoni okidača. Ručica zatvarača je sa leve strane, ali lako može da se dohvati desnom rukom, ako ste levoruki. F-2000 je konstruisana tako da podjednako udobno mogu da je koriste i levoruki strelci i to bez zahvata tipa „premesti ovaj deo tamo, a ono okreni…” .Zbog toga je osmišljen originalni sistem za izbacivanje ispaljenih čaura. S desne strane puške, paralelno i iznad cevi postavljena je još jedna polimerska cev, kroz koju ispadaju ispaljene čaure. Mehanizam radi ovako: ispaljenu čauru izvlakač donese ispred poluge/klackalice koja pri povratku zatvarača unapred gurne ispaljenu čauru u cev za evakuaciju. Ovaj ciklus se ponavlja sve dok cela kolona ne otvori vratanca postavljena nekoliko centimetara iza usta cevi i prazne čaure počnu da ispadaju. Veoma lepo rešenje za posade oklopnih transportera, jer se na taj način čaure ne zadržavaju u vozilu. Rešenje zvuči komplikovano, ali nismo imali nikakav problem. Na žalost, pištoljska drška je za moj ukus suviše zakošena unazad, što nije najudobnije rešenje za gađanje iz ležećeg stava. Ipak, to mi je manje smetalo od zaista predimenzionisanog prednjeg rukohvata, čija je širina na gornjoj granici upotrebljivosti.
Najveća iznenađenja čekala su nas tek kada smo rasklopili pušku. Postupak je prilično jednostavan: izvuče se plastična poprečna čivija iznad okidača i ukloni oslonac za rame izrađen od tvrde gume. Onda jednostavno istresete sadržaj unazad. Najblaže rečeno, bio sam zatečen. Plastika je apsolutno dominantan materijal Celo oružje je upakovano u polimerske „koruge“ čija je širina, iz meni nepoznatog razloga, znatno veća u poređenju sa drugim puškama istog tipa (npr. izraelski Tavor). Ustvari, samo su cev, zatvarač sa nosačem (mikroliv) gasni klip, regulator protoka gasa i opruge od čelika. Takođe i neobičan deo na cevi za montažu bajoneta? Sve ostalo je od plastike, pa čak i udarač (čekić) u okidačkom mehanizmu. Pomenuti sklop je spakovan u malu plastičnu kutiju koja se lako zameni, ali može i greškom da se postavi naopako, pri sklapanju puške. U unutrašnjosti je upadljivo mnogo praznog prostora, a konstrukcija obiluje sitnim, spiralnim, dvokrakim oprugama, nalik onima sa štipaljki za veš. Izuzev pomenute čivije, sve ostalo se na okupu drži preko tzv. „žabica“ koje baš i ne ulivaju poverenje, jer se oglašavaju sa „klik“, a ponekad se čulo i „krc“. Pri sklapanju pravim grešku, jer nisam korektno postavio oslonac za rame koji sa zadnje strane zatvara oružje i kada sam povukao ručicu zatvarača, mehanizam je „istrčao“ unazad. Pitam se, šta bi bilo da sam opalio metak? To je, verovatno, razlog zbog koga FN ne preporučuje rasklapanje puške do tog nivoa u terenskim uslovima. U slučaju zastoja, sa gornje strane, iza optičkog nišana postoji poklopac kapljastog oblika, koji može da se podigne, da se utvrdi šta je problem. Istovremeno, tako se proverava da li je metak u svom ležištu u cevi.

GLADAK RAD BEZ ZASTOJA
Utisak o nekom oružju, mora da bude upotpunjen probom na strelištu, pa smo okvire napunili municijom .223 sa zrnom tipa SS-109 koji već duže vreme proizvodi naša fabrika PPU. Uprkos utisku sa početka priče, nova F-2000 radi glatko, bez zastoja i skoro bez trzaja. Okidanje je sasvim prihvatljivo kada se jednom naviknete na njega, a odličan balans puške i centar mase blizu ramena strelca, dopuštaju prilično duge i potpuno kontrolisane rafale. Bez problema se gađa i sa „slabijom“ rukom, prilikom simulacije ranjavanja. Na 100 m preciznost je očekivano dobra, ali nišan nije naročito upotrebljiv u uslovima slabog svetla. Kočnica i regulator paljbe su na horizontalnom točkiću smeštenom ispod okidača i pri lošem svetlu ne možete znati u kom ste režimu paljbe. Zbog toga sam pribegavao malom triku: vraćao sam regulator u zakočen položaj i onda brojao „klikove“ što je, priznaćete, ipak nepraktično rešenje.

„PERECA“ VISOKE PROBOJNOSTI
FN P-90. Posle razočarenja u jurišnu pušku, uzimam u ruke oružje koje je svojevremeno uspostavilo kategoriju PDW (Personal Defence Weapon). S obzirom da je „Kalibar“ već donosio prikaz o ovoj vrsti oružja, pomenućemo samo nekoliko podataka.
Sredinom aprila 1989, NATO usvaja dokument AC225 o razvoju malokalibarskog, niskoimpulsnog oružja visoke letalnosti i preciznosti, koje bi trebalo da parira jurišnim puškama do daljine od 250 m. Uz to, municija mora da bude jeftinija, a obuka i održavanje lakše i brže. Oružje bi bilo dodeljeno neborbenom sastavu za ličnu odbranu, umesto jurišnih pušaka. U trku se odmah uključio FN koji je svoj razvojni program označio kao Project 9.0 za koga je inicijalno razvijena i nova municija 5,7×28 sa zrnom SS-90. Dalji razvoj rezultirao je laganim, malogabaritnim oružjem velikog kapaciteta, za koje je usvojen metak SS-190 sa kombinovanim jezgrom od čelika i aluminijuma, čime je garantovana visoka probojnost i predaja celog energetskog „paketa“ u živom cilju.
Pored neobičnog oblika (neko je rekao da podseća na perecu), prvi susret sa P-90 donosi iznenađenje kompaktnim dimenzijama. Oružje je dugo tačno 500 mm uz cev od 263 mm i teško 2,54 kg prazno, a okruglo 3 kg sa punim okvirom od 50 metaka. U rukama se čini da je još manje. Ako za poređenje uzmete automat HK MP5 A3 novi FN P-90 ima daleko bolju ergonomiju. Težište celog oružja je u zoni okidača, pa je rukovanje i manevrisanje lako, brzo i prirodno, a što je najvažnije, ne zamara vas ni posle dužeg nošenja „na gotovs“.U situaciji kada npr. ulazite u višespratnicu, P-90 možete da držite u zgibu ramena samo jednom rukom i imate odličnu nišansku sliku, dok je druga ruka slobodna za otvaranje vrata, dimne bombe i sl.
Na vatrenoj liniji, P-90 je očekivano precizan, a odsustvo trzaja uz dobar raspored mase, olakšava kontrolu na automatskom režimu. Probojnost do 200 m je vrlo visoka, a pogađanje metalnih IPSC gongova od 10 cm na 100 m ne predstavlja izazov. Naravno, lagano zrno uzima svoj danak, pa na daljinama većim od 250 m ne treba biti preveliki optimista.
Ovo oružje ima i svoje mane. O učinku municije ne mogu da govorim iz ličnog ugla, ali iskustva nekih korisnika (prvenstveno SWAT timova), unose dozu sumnje u navodnu visoku efikasnost municije. U praksi, izgleda da metak 5,7×28 može da se poredi sa pištoljskim metkom po tzv. „zaustavnoj moći“, pa je čak i nešto ispod tog nivoa. Takođe, sa masom od 3 kg P-90 je skoro izjednačen sa savremenim jurišnim puškama, od kojih ima manji borbeni potencijal. Najveći problem predstavlja situacija u kojoj P-90 sa polupraznim okvirom padne na tlo. Naime, dešava se da dođe do tumbanja municije u okviru, a to je zastoj čije otklanjanje uzima nekoliko minuta. Jedini „lek“ je momentalna zamena okvira, ali kao što sam napomenuo, to je komplikovan postupak, a pun okvir teži od 0,5 kg, najčešće nije nadohvat ruke. Iz FN su poručili da rade na prevazilaženju ovog problema, ali do sada su stigli samo do okvira sa 10 i 30 metaka.
P-90 je veoma pouzdan automat, koji radi na principu slobodnog trzaja zatvarača, koji ima udvojene povratne opruge na paralelno postavljenim masivnim vođicama. Na čelu zatvarača su dva kupasta klina koji ga svaki put tačno pozicioniraju, što se pozitivno odražava na preciznost i pouzdanost.