Opstanak na Pirinejima

Pored divokoze, lovna divljač je evropski jelen sitnije građe, muflon i divlja svinja, a od sitne dominira jarebica kamenjarka. U rukama naših prijatelja dominirao je uglavnom Blaser u kalibrina .300 WM, 8x68S i 7 mm Rem. Mag

Tekst i snimci: Mr. Vladimir MIJAILOVIĆ

Pirineji su nepregledni planinski venac na jugozapadu Evrope, koji čini prirodnu granici između Francuske i Španije. Oni odvajaju Pirinejsko poluostrvo od Francuske, a prostiru se oko 430 km od Baskijskog zaliva na Atlanskom okeanu, do rta Kap d Kre na Sredozemnom moru. Većim delom glavni greben čini francusko-špansku granicu, sa kneževinom Andorom između njih. Geografski gledano, francuska strana je strmija, dok je španska stepenastija. Takođe i klima se razlikuje, jer je francuska strana pod uticajem sredozemne klime vlažnija, a španska pod uticajem Atlantika suvlja.

Predivni predeli

Prilika za lov na ovakvim rajskim terenima ne ukazuje se često, a ne treba trošiti reči da smo sa nestrpljenjem čekali dan polaska. Iz Srbije put Francuske krenuli smo moj nerazdvojni drug Čaba Terečik iz Sečnja i ja, dok nas je u Parizu čekala standardna ekipa – Zoran, Patrik, Matjev i Oliver.
Masiv Pirineja izgleda savršeno na slikama, međutim kada zakoračite u ovakve rajske predele, ostajete često bez teksta, a ponekad i nervirate vodiča jer često zastajete u pravljenju snimaka i divljenju predelima. Nije ni čudo, jer su prilikom formiranja nacionalnog parka stručnjaci UNESCO zabeležili da je ovo „jedinstveni krajolik sela, farmi, pašnjaka i planinski puteva“.
Na ovim prostorima najatraktivnija lovna divljač je pirinejska divokoza (rupicara pyrenaica), čija je brojnost najgušća upravo u francuskom delu Pirineja. Odstrelna kvota u lovištu gde smo bili je 250 grla u sezoni, a svaki lovac koji ima pravo odstrela, mora po planu selekcije da odstreli jednog jarca, divokozu i jare na kraju sezone, po nabrojanom redosledu. U slučaju greške, ako lovac ulovi drugog jarca umesto koze, mora ponovo ići dok ne odstreli kozu koju vodič proceni da je za odstrel, a ukoliko i tada napravi grešku pa odstreli jare ili divojarca, naredne sezone gubi pravo na lov divokoza! Lovište je državno, blizu granice sa nacionalnim parkom, a lokalni lovci na godišnjem nivou plaćaju 70 evra članarine.

Oprezna divokoza

Pored divokoze, lovna divljač je evropski jelen koji je nešto sitnije građe na ovakvim terenima, muflon i divlja svinja, a od sitne divljači dominira jarebica kamenjarka. Lov na ovakvim terenima je izuzetno naporan. Dobra fizička pripremljenost lovca se podrazumeva, jer vam ovde za čas na nos izađu oni kilogrami viška koje većina nas krene da gomila sa prvim danima jeseni. Napomenimo da se lovi od 1.500 do 2.400 metara nadmorske visine, pa uz spretne vodiče i odličnu opremu, sa pauzama za odmor lov ipak predstavlja neverovatan doživljaj! Dosta vremena se provodi u osmatranju divljači, a pirinejska divokoza ima iste navike kao i naša balkanska. Veoma je oprezna, sa odlično razvijenim čulima. Dan provodi na ispaši i odmoru na stalnim mestima. Distance pucanja su prilične, a od oružja u rukama naših prijatelja dominirao je uglavnom Blaser u kalibrina .300 WM, 8x68S i 7 mm Remington Magnum.
Prvih dana vreme nam je bilo naklonjeno, uz mnogo sunca i toplog vremena, da bi nas na kraju „pozdravio“ sneg i snažan vetar. Nagle promene vremena su ovde česte, a tokom zimskog perioda lavine su uobičajena pojava, tako da je naša lovačka kuća u kojoj smo spavali većim delom ukopana u zemlju, jer sa većom visinom gradnje svaka veća lavina bi je jednostavno počistila sa lica zemlje.
Najviše sreće imao je naš vođa ekipe Zoran Barnjak, koji je dalekim hicem odstrelio lepog jarca. Zajedno smo osmatrali divljač, trofej je bio izuzetno lep za ovu vrstu divljači a pucanj moćnog .300 WM je poremetio tišinu ovih surovih planinskih litica. Iskren da budem, vodič me je obradovao jer je rekao da moram ostati na mestu pucanja, jer je jarac ostao na nezgodnom mestu za izvlačenje, a prilično vidljiv lokalnim lešinarima, koji vrlo brzo uoče plen i počinju da kruže oko njega. Zoranu i Pjeru trebalo je skoro dva sata da dođu do jarca, a ja sam dva puta mora pucati kako bi oterao lešinare koji su već počeli karakteristično da kruže oko divljači. Manjeg jarca u selekciji, odstrelio je i Matjev sa svojim .300 WM i to u prvom izlasku i na prvom izglednom mestu oko lovačke kuće!

Lovačka sreća

Zbog snega i najavljenih oluja, naredna dva dana smo lovili divlje svinje i jelensku divljač, čekanjem i pogonom u nižim delovima lovišta. Lovni tereni su slični onima u Šampanji, sa gustim šumama sitnog jasena i graba, malim prosekama i potocima. Ovaj put lovačka sreća mi se osmehnula ,dok sam sa Patrikom krenuo ka čeki. Morali smo proći dve manje table gusto sađenog jasena. Prošli smo prvu tablu i izašli na malu proseku i pritom poplašili krmaču sa pet nazimadi, koji su uz karakterističan lom i buku projurili dvadesetak metara od nas. Dok smo ih pratili pogledom, vepar koji je očigledno bio sa njima podigao se poslednji i krenuo punim trkom istom stazom. – Mužjak! – uzviknuo je Patrik na engleskom, a meni se za čas u ramenu našao njegov Blaser. Nisam imao puno vremena, optika je bila na ne baš povoljnom uvećanju 6x, a vepar je već u punom trku bio na proseci. Već sledećeg sekunda končanica je bila na masi iza glave, a od odličnog pogotka u visoku plećku moćnim 8×68 S, vepar je uspeo još jedino da napravi dva poslednja salta, kao zec u kružnom lovu. Širok osmeh i iskrene čestitke prijatelja primih srdačno. Nije me više ništa zanimalo, ni potraga za drugim svinjama, ni lov jelenske divljači u selekciji, ostali smo da napravimo lepe slike i izvučemo vepra. Vepar je za njihove planinske uslove bio „dobar“, a nije imao više od tri godine i nešto manje od sto kilograma. Koliko me je Patrik hvalio za brzo reagovanje u nezgodnoj situaciji bilo me je pomalo sramota uveče kraj kamina. Naravno uz neizbežne šale na moj račun, dosolio je i moj brat Čaba, koji je Francuzima lepo objasnio da ja nemam problema ako izađe i najveći vepar u punom trku i da će pasti, međutim ako izađe lep srndać, e tu je već druga priča. I on je imao uspeha, odstrelio je nazime i vepra loveći zajedno sa Matjevom.
Svako veče kraj vatre bilo je posebno. Naši prijatelji iz Francuske su slični nama, druželjubivi i komunikativni, uživaju u dobroj hrani i vinima, a većina njih poslednjih nekoliko godina dolazi dva puta godišnje u Srbiju, jer kako kažu naši srndaći su nešto posebno. Ipak, to je tema za neki od narednih brojeva.