Plavci u sedlu

Piše: Ivan ŽALAC

Osnovana davne 1947, ova elitna jedinica MUP Srbije, sa oko tridesetak polukrvnih konja neprestano brine o bezbednosti građana na velikim skupovima, utakmicama, koncertima, ali i mnogobrojnim beogradskim izletištima

Piše: Ivan ŽALAC
Malo je onih koji znaju da je u Trebevićkoj ulici, koja razdvaja Banovo brdo od Žarkova, već decenijama smeštena Četa konjanika u sastavu policijske brigade. Na tom mestu pripadnici ove elitne jedinice MUP Srbije, danonoćno brinu o tridesetak svojih ljubimaca.
– Jahanje i konje jednostavno mora da voliš – kaže Zoran Živković, komandir Konjičke jedinice, koji je u sedlu proveo skoro tri decenije. – To je jedini uslov da bi se ovde ostalo. Svako ko se odluči da postane konjanik, mora najmanje godinu dana naporno da uči i radi.. Kad se domogne sedla, onda tek sledi višegodišnje vežbanje.

Formirani posle Drugog svetskog rata
Sve je počelo sada davne 1947. Upućen je raspis sreskim i gradskim Upravama tadašnje Narodne milicije da milicionari, koji su tokom Narodnooslobodilačke borbe služili u konjičkim jedinicama, dođu u prestonicu u novoformirani Konjički eskadron u školu za konjanike. Nije prošlo mnogo, Eskadron je postao jedna od najelitnijh jedinica milicije.
– Konji su u to vreme kupovani po vojvođanskim salašima i seoskim domaćinstvima po Srbiji – podseća na istorijat iskusni komandir. – Prve štale bile su na mestu današnjeg hotela “Jugoslavija”, a prvi komandant eksadrona Narodne milicije bio je Božidar Jevremović. Automobili su tada bili retkost, tako da je konjica bila neophodna za svakodnevnu policijsku službu. Policajci su patrolirali na konjima u centru Beograda, po parkovima i izletištima na kojima smo i danas. Od Topčidera, Ade Ciganlije do Kalemegdana, Ušća i Košutnjaka. Savremena prevozna sredstva nisu uspela da konje pošalju u istoriju.

Konj je nežna životinja
Miodrag Mudrić, komandir odeljenja i instruktor jahanja, skoro ceo radni vek proveo je uz konje.
– Jahanje i konji su strast. Uđe to u krv i bez toga vam je život nezamisliv ”“ otkriva Mudrić. – Ujedno je i težak poziv. Ovde nema odmora. Uz konje mora da smo danonoćno. Uz svakodnevno uvežbavanje, vodi se računa o higijeni i zdravstvenoj nezi. Konji, kao i ljudi moraju da budu okupani, nahranjeni i da budu odmorni. Konj je u principu nežna životinja. Najveći problem kod njih su takozvane kolike. Najzdraviji konj, ako se razboli od ove crevne bolesti, uginuće za nekoliko sati. Pored toga, najosetljivije su mu noge, odnosno tetive. U našem manježu, privikavamo ih na zvučne i svetlosne efekte, uz pomoć petardi i reflektora.

Uvek gde je žestoko
Konjičke patrole postale su sastavi deo policijskih snaga u održavanju reda i mira na raznim manifestacijama, skupovima većeg rizika i fudbalskim utakmicama.
– Uvek smo tamo gde je najžešće. Bilo da je u pitanju koncert ili utakmica. Ono što je začuđujuće, jeste da našom pojavom zapravo smirimo strasti dveju zavađenih strana. To nam se dešava na fudbalskim utakmicama. Kada ih razdvojimo, isti oni što su do pre nekoliko minuta hteli da se biju, prilaze i zajedno miluju konje. To je valjda ta iskonska ljubav između čoveka i konja – prepričava Zoran Živković.

Polukrvna rasa
Osnovno stado čine polukrvni konji nemačkih rasa “Vestfalia”, ”Oldenburg”, kao i nekoliko primeraka domaćih uzgoja.
– Karakteristika ovakvih konja je u tome da su snažni, krupni i socijalizovani. U suštini, ova vrsta konja je mirna i poslušna, ali kad to zatreba oni mogu da budu i agresivni – ističe Mudrić.
Probni rad
Obuka za konjanika je, kako su nam objasnili Živković i Mudrić, dugotrajna. Posle završene policijske škole ili kursa i obaveznog pripravničkog staža, kandidat dolazi isključivo dobrovoljno u konjičku jedinicu na probni rad.
– Najpre sa svakim kandidatom obavimo razgovor iz koga donosimo zaključak da li je on za ovu jedinicu ili ne. Ustaljena praksa je da probni rad traje oko mesec dana. Tek onda, stiče se svanje početnika. Potom sledi obuka iz jahanja. Naši policajci obavljaju poslove u specifičnim situacijama, tako da i oni moraju da ispunjavaju određene psihofizičke kvalitete – objašnjavaju Živković i Mudrić.
Sa raskrsnice u štalu
Saobraćajac Dušan Mitić iz Beograda, već šest meseci je u Četi konjanika. Raskrsnicu je zamenio za štalu.
– Jedini razlog što sam ovde je ljubav prema konjima – objašnjava Mitić. – Oduvek mi je bila želja da postanjem pripadnik ove jedinice. Još uvek se privikavam, ali dobro je sve sam bliže da ostvarim cilj. Jeste u početku bilo naporno, ali kad se nešto voli, nije teško – zaključuje Dušan Mitić.
Druženje sa decom
Pripadnici Čete konjanika, posebno su ponosni na učešće u mnogobrojnim humanitarnim manifestacijama širom Srbije.
– Svečani defilei, druženje sa građanima na raznim manifestacjima koje organizuju lokalne zajednice, kao i veliko interesovanje najmlađih, za nas su poseban doživljaj. Pored toga u okviru Čete postoji i Konjički klub “Policajac”, gde se jedan deo naših pripadnika, ali i civila veoma uspešno bavi sportskim jahanjem. Posebno želim da istaknem veliku pomoć MUP, jer nam obezbeđuje potrebna sredstva, kako bi klub mogao nesmetano da radi – kaže Živković.