Polimer sa karakterom
Iako se nijednom od ova tri modela ne mogu da pronađu ozbiljnije zamerke, jer se radi o dobro osmišljenim i izrađenim oružjima, naš blagi favorit je – Glock
Piše: Boris VOJVODIĆ
Mnogobrojna pisma čitalaca, o dilemama koji plastični model da odaberu prilikom nabavke pištolja, podstakla su nas da još jednom razgledamo domaću ponudu i pokušamo da ukažemo na neke od pištolja, njihove prednosti i mane.
Vodeći se činjenicom da je najviše nedoumica oko najnovijih polimerskih pištolja četvrte generacije, obratili smo se za pomoć gospodinu Dejanu Anđelkoviću i u njegovoj prodavnici „Canona“ pronašli tri, od nekoliko vodećih modela na tržištu. S obzirom da smo tokom protekle dve godine, neke od važnijih modela već testirali (Walther P99, Heckler & Koch USP, HS 2000, Beretta PX4 Storm), ovoga puta opredelili smo se za najnovije: Smith & Wesson MP i varijantu usavršenog Steyr MA1, a kao bazni poslužio je Glock 17, koje nam je vlasnik, zajedno sa 500 metaka, ustupio za potrebe ovog testa.
Iako se radi o modelima koje smo još ranije pojedinačno predstavljali, potrebno je da se osvrnemo na neke od njihovih karakteristika.
Osnova Glokova konstrukcija
Austrijski pištolj Glock Model 17 (vojna oznaka M-80), je rodonačelnik svih modernih polimerskih pištolja i pojednostavljenim mehanizmom za okidanje (koji funkcioniše uz pomoć unutrašnjeg udarača, kao produžetka udarne igle) i danas je posle 28 godina eksploatacije, jedno od najcenjenijih vojno-policijskih oružja uopšte. Karakterišu ga precizna izrada, mali broj ukupnih delova (samo 31), ekstremno kvalitetna i otporna zaštita od korozije, izuzetno veliki očekivani radni vek (oko 100.000 metaka), veliki kapacitet, dobra preciznost i već legendarna pouzdanost. Trenutno se na domaćem i svetskom tržištu prodaje njegova treća generacija. U pripremi je i četvrta (o čemu ćemo pisati u jednom od narednih brojeva). Iako se te generacije skoro i ne razlikuju od prvobitne (osim u kozmetičkim detaljima), koju skoro tri decenije, pokušavaju da dostignu ostali proizvođači.
