Polimerski borbeni velikani

Zajedničko kod sva tri pištolja je polimerski ram, veliki kapacitet okvira i naravno, pouzdan rad. Sve ostale ocene su zbir afiniteta i upotrebe korisnika

Među aktuelnim, službeno-borbenim pištoljma današnjice, brojni modeli vodećih evropskih proizvođača, prisutni su na tržištu već više od decenije. Za to vreme, veliki broj modela već je pokazao vrline i mane i proverio se u realnoj eksploataciji i stekao određeni krug pristalica. Iako se kod svih vide uglavnom slična tehnička rešenja, koja se danas smatraju posebno uspešnim, ipak postoji i veći broj originalnih mehanizama i sistema, koji neke od njih, čine suštinski različitim i specifičnim. Baš zato, stalno se vodi polemika o prednostima i manama određenih modela, zbog kojih pojedine grupe korisnika favorizuju izabrana oružja. Čitaocima ”žKalibra“, dobro su poznati vodeći modeli iz današnje ponude vodećih svetskih proizvođača, koje smo redovno predstavljali odmah po pojavljivanju, a često smo se trudili i da međusobno uporedimo vodeće, među aktuelnim konkurentima. Ipak, dileme kod budućih vlasnika i korisnika, stoji i dalje…
Četvrta generacija
Tako smo i ovoga puta, izabrali tri čuvena polimerska pištolja: Heckler & Koch P2000, (već veoma poznati i dokazani), nemački Walther P-99 i naravno najpopularniji službeni pištolj današnjice, austrijski Glock Mod.17, svi u kalibru 9×19 Para. Sva tri modela, konstrukciono pripadaju poslednjoj, četvrtoj, najnaprednijoj generaciji ručnog borbenog oružja, na tržištu su prisutni, već godinama i do sada su u praksi pokazali sve svoje prednosti i mane, kao i visoki opšti kvalitet izrade, pa je njihovo testiranje pretstavljalo istinsko zadovoljstvo, posebno zbog njihove delimične različitosti u filozofskom pristupu.
Od ova tri, “Hecklerov” model P2000 je najkompaktniji, za klasu manji, ali je opšta namena svih ista, borbena, kao osnovnog ofanzivno-defanzivnog oružja. Ovaj pištolj je izuzetno kompaktno oružje, ukupne dužine 173 mm (sa nišanskom linijom od 141 mm), visine 127 mm i maksimalne širine 34 mm. Ima cev dužine 93 mm i masu od 620 grama, prazan. Kao taktičko oružje, ima i ugrađenu MIL-STD-1913 (Picatinny), šinu na donjem prednjem delu rama, za postavljanje taktičkog svetla, ili nišanskog laserskog modula. Isporučuje se sa dva čelična okvira, sa plastičnim debelim dnom, povećanog kapaciteta od 13 metaka.
Nišani su mu odlični, borbeni, niski, otvoreni, sa belim tačkama, podesivi po pravcu.
Nastao je kao posledica, usavršavanja osnovne USP linije pištolja, ovog uglednog nemačkog proizvođača. Posebna pažnja pri konstruisanju ovog modela posvećena je ergonomiji i povećanom komforu pri rukovanju, a dimenzije su mu smanjene na nivo kompakt oružja, bez bitnog umanjivanja kompletnog potencijala. Glavno konstrukciono unapređenje ovog modela u odnosu na osnovnu liniju je izmenljivi zadnji deo drške, u tri veličine, kojim se rukohvat oružja potpuno prilagođava obliku i veličini šaka korisnika. Inserti se, isporučuju zajedno sa oružjem, čime se ono ndividualizuje do detalja.

Službena upotreba
Zamišljen je kao osnovno policijsko naoružanje, iako predstavlja i više nego odličan izbor oružja namenjenog ličnoj odbrani. Njegov razvoj je završen tokom 2001, od kada se nalazi u serijskoj proizvodnji u šest varijanata, sa različitim mehanizmima, sistemima bezbednosti i tipovima okidanja. Model koji smo testirali, označen je kao V-1 i njegovo okidanje je jedna od najspecifičnijih karakteristika. Generalno namenjen policiji i vojsci, ima pomalo neobično i jedinstveno okidanje označeno kao (LEM – Law enforsment & Military). Ovaj pištolj ima okidanje sa spoljašnjim čekićem sa repom i obaračem koji ima olakšano, predzapeto, dvostepeno kretanje obarača i sistem otpuštanja dekokerom. LEM obarač dejstvuje sa dole spuštenim čekićem, ali ima unutrašnji sistem koji zapinje oprugu čekića pre opaljenja, tako da je osećaj da koristite klasičan SA režim sa lakim praznim hodom, ispred tačke opaljenja (za vreme dok čekić ide u zadnji, zapeti položaj), ili klasičnim DA sistemom, ako prethodno nije zapet klasičnim repetiranjem. Zato prilikom povlačenja obarača, prvi deo njegovog puta skoro da i nema otpora, dok čekić ne dođe u zadnji položaj, da bi prilikom samog procesa otpuštanja, sila bila kao kod standardnog SA okidanja. Sila okidanja se zato kreće oko 2.000 daN (u SA režimu) i oko 5.200 daN u DA režimu, koji je alternativni način korišćenja. LEM okidanje se zapinje repetiranjem, a otpušta pločicom dekokera, pozicioniranom na zadnju levu stranu navlake, pored čekića.
Model P 2000 koristi danas najrasprostranjeniji modifikovani Browningov sistem kratkog trzaja, poznat kao Sigova brava (bravljenje blokom zadnjeg dela cevi, u otvor za izbacivanje čaura), što mu je obezbedilo pouzdan i ujednačen rad mehanike. Ima potpuno obostrane komande, uključujući duplu polugu kočnice navlake i obostrani osigurač utvrđivača okvira. Poluga utvrđivača okvira je smeštena između drške i branika obarača i aktivira se obaranjem na dole, umesto klasičnog dugmeta, što je neobično i zahteva privikavanje, pa bi to bila uslovna zamerka ovom modelu, iako funkcioniše odlično i potpuno pouzdano. Metalni delovi oružja načinjeni su od vrhunskog, nitriranog, hladno kovanog čelika, dok je ram od tehno-polimerske plastike. Opšti kvalitet izrade je prvoklasan, pa oružje radi tačno i pouzdano. Cev je formirana sa poligonalnom unutrašnjom trasom, što joj produžava radni vek eksploatacije.

Broj jedan
Drugi je ujedno i rodonačelnik IV generacije borbenih pištolja, austrijski Glock Mod. 17, koji, više od tri decenije od nastanka, još uvek važi za jedan od najboljih borbenih modela na tržištu. Upravo sa njim je i počeo razvoj pištolja, sa livenim polimerskim ramom, 1980 godine. Zahvaljujući za ono vreme, revolucionarnoj konstrukciji, postigao je neverovatan uspeh, postavljajući danas firmu ”žGlock“ na vodeću poziciju na tržištu službenih pištolja IV generacije. Bravljenje ovog modela je takođe Browningovo modifikovano i zahvaljujući njemu, uz preciznost i pouzdanost, navlaka ima ravne linije i pljosnatu gornju stranu (kod nišanjenja se dobija izuzetna preglednost i ubrzava pronalaženje cilja).
Navlaka se kreće po čeličnim vođicama, ulivenim u polimerski liveni ram, u koji su, smešteni mehanizam, obarač i poluga za zapinjanje. Ukupna dužina mu je 186 mm (sa cevi od 114 mm). Maksimalna širina je 30 mm, a ukupna masa iznosi 625 g sa praznim okvirom. Pištolj ima veliki kapacitet u ovom kalibru od čak 17+1 metak. Ima jedinstveni, krajnje neobičan i potpuno originalni sistem okidanja udaračem, sa poluzapetom oprugom pre povlačenja obarača, poznat kao safe action, što zahteva određeno privikavanje, ali u praksi funkcioniše odlično i bezbedno. Ovakve dimenzije i kapacitet, čine ga najvećim od tri upoređivana modela, ali izuzetna preciznost samog oružja, beskompromisna pouzdanost, savršena kontrola, lako podnošljiv odskok, velika vatrena moć doneli su mu izuzetno visok renome.

Prvoklasni P-99
Treći, nedavno predstavljani model, dolazi iz nemačke fabrike “Carl Walther GmbH Sportwaffen” iz Ulma, a reč je o ultramodernom i izuzetno kvalitetnom, polimerskom modelu P-99, koji se od nastanka sada već davne 1996, do danas, dokazao kao zaista prvoklasan borbeni pištolj. To je moderan i pouzdan pištolj, sa livenim ramom od polimerske plastike i integrisanim, sistemom okidanja unutrašnjim udaračem. Među stručnjacima je do danas ostao ocenjen kao model sa najboljim balansom, među sličnim konstrukcijama i visokim opštim kvalitetom izrade, što se i u praksi dokazalo.
Kao i prethodna dva, konstruisan je sa bravljenjem modifikovanim Browningovim sistemom kratkog trzaja. Po dimenzijama i on je izuzetno kompaktno oružje, ukupne dužine 180 mm, visine 135 mm i maksimalne širine samo 29 mm. Ima cev od 102 mm i masu od 630 g. Zamišljen kao taktičko oružje, ima ugrađenu MIL-STD-1913 (Picatinny), šinu na donjem prednjem delu rama, za taktičko svetlo ili laserski modul. Koristi okvire kapaciteta 15 metaka. Odlikuje se pre svega drugačijim, originalnim izgledom, sa trapezoidno profilisanom navlakom i tankom drškom. Njega kao i P 2000 karakteriše obostrana poluga utvrđivača okvira, koja se aktivira obaranjem na dole. Pravi se u ukupno 12 varijanti, sa nekoliko različitih sistema okidanja, ali je najpopularniji i nama najprihvatljiviji onaj sa klasičnim DA/SA okidanjem (sa skrivenim udaračem i polugom dekokera ukopanom u navlaku sa gornje leve zadnje strane). Takođe ima i izmenljivi zadnji deo drške, u tri veličine, kojim se prilagođava veličini šake korisnika.
Sva tri modela imaju veći broj sigurnosnih sistema (zajednički im je kočnica udarne igle u vidu bloka i sama poluzapeta opruga udarača), koji ih sve zajedno, čine izuzetno bezbednim za rukovanje.

Na vatrenoj liniji
Jednostavno, to su moderni pištolji izuzetnog kvaliteta svakako, ali je ujedno svaki od njih pojedinačno i vrlo specifičan. Zato smo ih izneli na strelište i probali pod raznim uslovima. Pre svega, sva tri smo isprobali na funkcionalnost i utvrdili da rade podjednako dobro i tačno, s tim da je od svih Walther P-99 ipak radio najmekše, pokazujući za nijansu viši kvalitet izrade. Kod sva tri, okviri se pune lako do zadnjeg metka i bez otpora ulaze i ispadaju iz ležišta. Menjanje okvira nam je kod Glocka izgledalo najprirodnije, ali sa malo vežbe, korisnik može da prevaziđe specifičnost utvrđivača, pa to ne treba smatrati hendikepom druga dva modela.
U odnosu na manipulativnost i balans, prednost je bila opet blago kod Walthera, iako i H&K P2000 leži podjednako besprekorno. Jednostavno njihov rukohvat i kraća navlaka daju nešto bolji osećaj i skraćuju vreme reakcije u odnosu na pronalaženje cilja, ali daleko je od toga da tu Glock mnogo zaostaje. Ipak, u pitanju su samo nijanse. Posle privikavanja sa po nekoliko okvira, rešili smo da utvrdimo i njihovu preciznost, gađajući u kružnu metu na 20 metara, dvoručnim stavom bez oslonca. P 2000 je na prvoj meti dao sasvim dobru grupu od oko 60 mm u centru, Glock oko 35 mm, dok je Walther postigao neverovatnih 26 mm, dokazujući se kao najprecizniji. Posle još malo vežbanja u kontroli neobičnog okidanja modela P2000, grupu smo smanjili na oko 40 mm, što je apsolutno vrhunski rezultat za pištolj sa kompaktnim dimenzijama kakve su njegove, a zaključak je bio da su sva tri sasvim sigurno izuzetno precizna i tačna oružja, koja mogu da ispune bukvalno sve taktičke zahteve.
Konačna provera, podrazumevala je brzo, borbeno gađanje grudnih meta na poligonu, gde se sada kao najsjajniji pokazao Glock, što je i bilo očekivano, s obzirom na ukupne dimenzije i konstrukciju.

Borbena upotreba
Sva tri su dozvoljavala brzo prebacivanje sa mete na metu i prihvatljiv sled od dva brza metka u centralnu zonu, uz odličnu kontrolu odskoka. Jednostavno, kod sva tri modela, jasno je vidljiv trud uložen u pravilno raspoređivanje masa i njihovo oblikovanje, čime je postignuta efikasna kontrola pri brzom gađanju. Posle svih proba i dužeg gađanja iz raznih pozicija i u raznim režimima, postavilo se pitanje njihovog konačnog ocenjivanja, što je naravno krajnje nezahvalno, ako se u vidu imaju različiti zahtevi potencijalnih korisnika i njihova individualana obučenost. Umesto toga, pribegao sam starom triku koji mi najčešće pomaže, da najiskrenije procenim neko oružje, koje sam upravo isprobao, a to je da sebi postavim pitanje, da li bih upravo njega odabrao da koristim, da mi od toga zavisi opstanak. U slučaju ova tri pomenuta modela, odgovor na to pitanje, bio je potvrdan u sva tri slučaja.

Boris VOJVODIĆ