„Posetioci“ na nišanu

Kako da se zaštiti od provalnika – razbojnika, koji sve češće upadaju u stanove i kuće i likvidiraju cele porodice da bi ddšli do plena

Sigurno ste i vi to doživeli. Iz dubokog sna, usred noći probudio vas je neobičan zvuk. Najčešće, to je vetar koji je zalupio žaluzine ili komšijska mačka koja rovari po kanti za smeće. Ali, ponekad…
Nažalost „crne hronike“ i kod nas neretko izveštavaju o teškom nasilju, izvršenom nad celim porodicama u njihovom domu. Bezobzirni, do bestijalnosti nasilni, ne prezaju ni od najtežih posledica da bi došli do plena. U takvoj situaciji, poslednja linija odbrane ste – upravo vi. Zbog toga se drži pištolj u fioci noćnog stočića, sačmarica u uglu garderobera ili „magnum“ (revolver) pod jastukom. Bez obzira na performanse oružja, rezultat sukoba zavisiće pre svega od vaše reakcije. Pazite, reakcija je ključna reč. Zakon vam ostavlja pravo i mogućnost da se odbranite, ali samo dok traje napad uperen protiv vas. Provalnik – razbojnik u bekstvu nije legitimna meta. On je posao za policiju. To je već druga tema. (Pretpostavljamo da ste na obuci za rukovanje vatrenim oružjem, u okviru teme „Zakonski aspekti držanja i upotrebe oružja“ dobili adekvatno znanje iz ove oblasti). Zbog toga se vraćamo na početak naše priče.

Prednost – poznavanje prostora
Neželjeni noćni posetioci, najčešće se prethodno informišu o svojoj žrtvi. Sem informacija o plenu koji očekuju, oni osmatraju vašu kuću, ponekad i više dana prate vaše kretanje i biraju vreme za akciju, kada su sigurni da ste već u dubokom snu. Za razliku od vas, potpuno su budni, puni adrenalina, neretko i pod uticajem raznih hemijskih stimulansa, opremljeni i spremni na eventualni sukob. Šta možete u takvoj situaciji? Možda, sa svojim oružjem, imate sasvim pristojne rezultate na 10-15 m udaljenoj papirnoj meti na osvetljenom strelištu? Pitanje je, kako ćete pucati u živog čoveka, koji vas napada sa suprotnog kraja mračne sobe, dok ste još uvek, praktično, u polusnu? To je ozbiljna situacija i za uvežbane profesionalce, a raspoloživo vreme meri se sekundama. Preostaje vam da budete mentalno pripremljeni za ovakvu mogućnost i da pokušate da za sebe obezbedite neku vrstu prednosti. Sem uobičajenih mera, koje uključuju sigurnosne brave i blindirana vrata, kao i držanje novca i drugih dragocenosti u sefu u banci, preostaje vam da učinite nešto i za slučaj eventualnog sukoba sa napadačima na „vašem terenu“.
U takvoj situaciji, vaša osnovna prednost je poznavanje prostora. Sigurno je da i podsvesno znate raspored stvari u kući i ako prelazite sobu čak ni u potpunom mraku nećete udariti u krevet ili stolicu, znate gde je kvaka i na koju stranu se otvaraju vrata. Ipak, sve ovo je samo okvir za osnovnu sliku: da biste uspešno eliminisali pretnju, morate da budete u stanju da pogodite protivnika. Čak i na minimalnoj daljini, u situaciji kada jedva vidite metu i nišane, to nije nimalo lak zadatak. Da bismo ilustrovali ovu problematiku, obavili smo malu demonstraciju.
Pretpostavljena taktička situacija koju smo razmatrali, odvija se u prostoriji okvirnih dimenzija 4×5 m, u veoma lošim svetlosnim uslovima koji odgovaraju noći bez mesečine. Pozicija strelca je sedeći stav uz zid prostorije udaljen od mete oko 4 m. Za ovu priliku korišćena su dva pištolja kalibra 9 mm Para (Glock 17 i CZ-99), revolver S&W model 66 sa cevi od 2,5 inča kalibra .357 Mag/.38 Spl. i sačmarica-repetirka Franchi PA-7 kalibra 12/76. Municija za pištolj je standardni metak PPU 9 mm FMJ, za revolver PPU .357 Mag. FMJ i .38 Spl. sa olovnim zrnom, a iz pumparice su ispaljivani trap patroni težine 24 g. S obzirom na minimalnu daljinu, kao i snažne kalibre koji su korišćeni, procenjeno je da je za efikasno zaustavljanje napadača dovoljno maksimalno tri pogotka iz kratkog oružja ili dva iz sačmarice, pa su i serije brojile toliko metaka.
Pucano je u papirnu pojasnu metu, a da bi test bio što bliži realnim uslovima nisu korišćeni antifoni (verujte, bio je to veoma bučan doživljaj). Da bi se reakcija strelca približila pretpostavljenoj situaciji, on je bio leđima okrenut meti koju je asistent pomerao duž 5 m široke prostorije. Na signal asistenta, strelac je morao da se okrene, dohvati oružje, uoči metu i puca u nju. Ceo test, sem dobre zabave, pružio nam je uvid i u neke zanimljive činjenice.

Uočavanje mete i nišanjenje
Da bi se utvrdio tačan položaj crne mete u mračnoj prostoriji, potrebna je dobra koncentracija i vreme (koje se koristi za manipulaciju oružjem). Najveći deo vremena, od signala za paljbu do završetka gađanja, odlazi upravo na uočavanje mete u mraku i u proseku odnosi više od 60% vremena.
Otvaranje vatre bez nišanjenja, iz oružja nasumično usmerenog u pravcu mete, najčešće dovodi do promašaja. Doduše, posle nekoliko takvih serija, zahvaljujući navikavanju na uslove gađanja i relativno maloj daljini, zabeležen je i poneki pogodak u metu, ali je to, svakako, način upotrebe koji po svaku cenu treba izbegavati.
Nišanjenje u uslovima skoro potpunog mraka je znatno otežano, ali je moguće. Pogodak u vitalne zone na meti je redovna pojava, a zabeleženo je i nekoliko izuzetno uskih grupa, bez obzira što se u svakoj seriji išlo na maksimalnu brzinu pucanja. Iznenađujuće je da se pri gađanju u mraku, uglavnom, brže pucalo sa klasičnim nišanima na pištolju Golck 17, nego sa namenskim nišanom za loše svetlosne uslove opremljenim tricijumskim tačkama, kakav je bio na pištolju CZ-99. U proseku, razlika u brzini bila je oko 0,7 sekundi, a rezultati na meti su približno isti. Mišljenje učesnika testa je da se radi o „psihološkoj kočnici“, tj. o potrebi da se svetleće tačke dovedu u idealnu poziciju, dok se sa klasičnim nišanom otvarala vatra „na prvu sliku“, što je dobro poznat postupak na IPSC takmičenjima. U svakom slučaju, čak i za uvežbane korisnike preporučljivo je investirati u tricijumske nišane, a na tržištu su najkvalitetniji američki „Meprolight“ i „Trijicon“, koji svoje proizvode prodaju mnogobrojnim specijalnim jedinicama u svetu, dok je „Meprolight“ oficijelni snabdevač izraelske vojske.
Glasan pucanj u zatvorenoj prostoriji golih zidova je stresno iskustvo, koje ne bih preporučio nikome. Sem što može da izazove ozbiljna oštećenja sluha, budite sigurni da narednih nekoliko desetina minuta, nećete čuti ništa, izuzev najjačih zvukova u vašem okruženju.
U mraku, blesak na ustima cevi pri opaljenju prouzrokuje dva osnovna problema: otkriva položaj strelca i kratkotrajno vas zaslepi pre sledećeg metka. To je najuočljivije kod kratkocevnog revolvera sa municijom .357 Magnum, dok je metak .38 Spl. podnošljiviji u svakom pogledu. Deluje interesantno i subjektivno opažanje nekolicine strelaca da, iako je korišćena identična municija, Glock 17 na ustima cevi ima primetno jači blesak nego CZ-99 (za ovu pojavu nemamo objašnjenje).
Trap municija za sačmaricu namerno je odabrana zbog sitne granulacije i okolnosti da je ispaljena iz glatke cevi, bez suženja na minimalnoj daljini. Ipak, nije imala ni približno očekivani posip. Na tako maloj udaljenosti koncentracija sačmenog snopa je tolika, da se na meti ponaša kao jedinačni projektil. Na priloženim snimcima možete da vidite da su pogoci napravili, praktično, po jednu rupu u meti. Kao što vidite, osnovni problem sa kojim su se strelci sretali bio je uočiti metu. Zbog toga smo u drugoj fazi testa isprobali nekoliko tipova različitih „svetiljki“. Evo utisaka o korišćenoj opremi.

Brzina i intenzitet osvetljenja
Mini Maglite je dugo važila kao jedini zadovaljavajući izbor za taktičku namenu. Na sreću, to je davno prošlo vreme. Jedino što vredi na ovoj lampi su prihvatljive dimenzije. Aktivira se okretanjem glave reflektora, za šta su vam potrebne obe ruke, a posle uključivanja treba još malo „šaltanja“ dok ne fokusirate svetlost, tako da možete da raspoznate predmete na daljini većoj od 1 m. Jasno vam je, koliko to vremena zahteva.

Maglite D-4 je velika, snažna i teška lampa, koju bez problema možete da koristite i kao palicu za udaranje. Taster za uključeno/isključeno je udoban i lako se aktivira, a na reflektorskoj glavi možete da odredite fokus svetlosnog snopa i držite ga u tom položaju do upotrebe. Cena je pristupačna, a nudi se i dosta prateće opreme, ali pored mase i dimenzija, problem je slabljenje svetla zbog trošenja baterija i mehanička osetljivost ksenonske sijalice.

Streamlight Stinger je lampa u službenoj upotrebi našeg MUP. Puni se preko odgovarajućeg adaptera i bez obzira na nešto veću masu i značajno veću cenu u odnosu na Mini Maglite, pruža znatno više: dužu autonomiju rada, pristojan fokus, intenzivnije svetlo i praktičan prekidač, koga je lako angažovati palcem slabije ruke.

Sure Fire 6P je sada već vremešni rodonačelnik nove generacije taktičkih lampi. Kompaktnih dimenzija i male težine, sa bleštavim svetlom neverovatnog intenziteta, uz udoban i pouzdan taster na dnu lampe, predstavlja idealno rešenje osmišljeno upravo za zadatke, pred koje je i stavljena u našem testu. Ipak, za upotrebu na bliskim udaljenostiima neophodno je maksimalno proširiti svetlosni snop. Kod ove lampe na najužem fokusu na daljini od 4 m dobija se jasno ocrtan krug svetlosti prečnika oko 0,5 m, pa ako na vreme niste podesili fokus, imaćete efekat „ključaonice“, tj. uzak snop svetla kojim morate da šarate po mraku dok tražite metu. Svejedno, lampa zaslužuje najvišu ocenu na testu, a naša preporuka je nova generacija lampi ove firme sa LED reflektorima.

Streamlight M-6 je kompaktna kombinacija lampe i laserskog nišana u kućištu prilagođenom za montažu na donju šinu savremenih pištolja. Omogućava rad u modusu „lampa, laser i kombinovano“, kao i način rada „konstantno uključen“ i „na taster“. Ovo drugo rešenje je taktički povoljnije, taster je u vidu klackalice koja je odlično pozicionirana i prilagođena upotrebi sa obe ruke. Najveća prednost ovog uređaja je što je montiran na oružje u osi cevi, što mu sve vreme pruža savršenu nišansku sliku, naročito na bliskom odstojanju. Ukoliko posmatramo samo laserski nišan, njegova upotrebljivost u uslovima veoma lošeg osvetljenja je, praktično, na nuli. U skoro potpunom mraku, ne možete da znate na čemu se zadržala blešteći crvena mrlja od nekoliko milimetara. Lampa vam je tu neophodna. Ovaj uređaj je savršeno rešenje za kratkocevno oružje, ali je intenzitet svetlosti u odnosu na Sure Fire primetno slabiji. U svakom slučaju predstavlja dobru investiciju, ali morate da vodite računa: po našem zakonu, upotreba laserskog nišana nije dozvoljena!

Kineski Svitac nepoznatog proizvođača je veoma prijatno iznenađenje. Nabavljen po ceni od samo 100 dinara u prodavnici kojekakvih sitnica, upakovan u lako plastično kućište sa reflektorom od čak osam LED dioda napaja se iz jedne baterije veličine AA i prevazišao je sva očekivanja. Način aktiviranja je pomalo neobičan. Na dnu lampe je poklopac, čijim se zavijanjem do kraja lampa stavlja u položaj neprekidnog rada – ali otpušten za četvrt kruga, poklopac se ponaša kao taster, pa je moguće uključiti lampu lakim pritiskom na njega. Dobijena svetlost je čista, difuzna i približno ujednačena, a na daljini od 4 m projektuje krug prečnika oko 2 m. Izvan toga, takođe je vidljivo, ali intenzitet osvetljenja brzo pada. Baterije „žive“ veoma dugo, ali što se pouzdanosti tiče, ne usuđujemo se da procenjujemp, iako za sada nemamo primedbu.
Iskustvo ovog testa, govori da je neophodno locirati metu i barem okvirno poravnati nišane. U protivnom, najverovatnije nećete pogoditi. Praktična baterijska lampa je nezaobilazan deo opreme. Dešava se da snažan snop svetla iznenada uperen u lice, zaslepi „nezvanog gosta“ i natera ga u bekstvo, bez potrebe da koristite oružje. Ukoliko se to i dogodi – bolje je da budete pripremljeni (i opremljeni).

Dragan ŠAPONJIĆ